Svako veče je viđate na televiziji, a ne znate kroz kakvu dramu je prošla

 

U prvoj ispovesti posle operacije i hemoterapije novinarka i voditeljka RTS-a otkriva kako je podnela suočavanje s dijagnozom kancera dojke i koliko su bitne redovna kontrola i prevencija.

Iza Ivone Pantelić (50) su veoma turbulentnih šest meseci. Novinarka i voditeljka RTS-a je u tom kratkom vremenskom periodu doživela i preživela suočavanje sa dijagnozom kancera dojke, hirurški zahvat, hemoterapije i povratak na posao. Dok prelistava svoj intimni dnevnik, priseća se detalja koji su joj promenili život iz korena.

Koliki je značaj prevencije, odlazaka na redovne medicinske preglede, shvatila sam na ličnom iskustvu, i to tek kad sam se suočila sa opakom bolešću - priznaje Ivona i otkriva koliko je koincidencija doprinelo da joj se bolest otkrije u prvoj fazi, kad je procenat izlečenja veoma visok:

U okviru nacionalne kampanje borbe protiv karcinoma “Rak je izlečiv”, koju sprovode Ministarstvo zdravlja Republike Srbije i RTS, dovezen je mobilni mamograf ispred zgrade televizije. Pravili su se spiskovi žena koje su želele da se pregledaju. Opterećena brojnim obavezama, kako poslovnim tako i privatnim, nisam mnogo hajala za mogućnost da se pregledam. Mislila sam šta će to meni. I dok je jurila za svojim obavezama misleći da je sve važnije od zdravlja, desilo se prvo čudo.

Ivonina koleginica, lektorka na televiziji Slađana Momić Dimitrijević insistirala je da se ona prijavi na spisak. Išla je za mnom i stalno mi ponavljala: “Prijavi se, šta ti je teško.” Kako sam se osećala dobro i ništa nije ukazivalo da sa mnom nešto nije u redu, a do tada sam išla samo na palpatorne preglede, smatrala sam da mi mamografski pregled nije neophodan. Koleginica je bila uporna i hvala joj na tome.

Jelena Jovanov

 

KAO ZVEZDE NA NEBU Drugo čudo dogodilo se uoči pregleda. Iako je bila na spisku za mamograf, Ivona je trebalo da ode na kraći, iznenadni poslovni put.
Razmišljala sam: ako se put poklopi sa zakazanim terminom, neću propustiti putovanje. Srećom, vratila sam se sa puta dan pre pregleda. Zbog toga sam otišla na mamograf. Ušla sam u kabinu i dve žene, pretpostavljam doktorke, rekle su mi da se skinem u svlačionici. Dok sam čekala da me pozovu, čula sam kako ženi koja je bila pre mene na pregledu kažu da je sve u redu. Onda su mene prozvali. Slikali su mi dojke u raznim pozicijama. Trajalo je. Odmah mi je bilo čudno što mi nisu, kao mojoj prethodnici, brzo rekli da je sve dobro.

Čekala sam neko vreme i onda sama stupila u akciju. “Kakav je moj snimak?”, upitala sam. Malo su oklevale i potom mi objasnile da je tehnički urađen odlično, a da ću rezultate dobiti, kao i svi, za dve nedelje. Nakon desetak dana, uoči Uskrsa, usledio je poziv jedne od doktorki. Saopštila mi je da postoje neke promene i da treba da idem na kontrolni ultrazvučni pregled, ali posle praznika. Nisam imala strpljenja da čekam da prođe praznik, pa sam privatno otišla na ultrazvuk, ali ništa sumnjivo se nije videlo. To me je smirilo, ali samo nakratko.

Pozvali su me nakon Uskrsa iz bolnice “Dragiša Mišović” i rekli da dođem kod doktora Save Stajića. U njegovoj ordinaciji, na velikim monitorima, pokazao mi je moj mamografski snimak. Beličaste tačkice, sitne kao so, ličile su mi na zvezde rasute po nebu u vedroj noći. Pozvao je i hirurga dr Miloša Počekovca da me i on pregleda. Zajedno su me posavetovali da već koliko sutra odem na Institut za onkologiju. Doktor je bio siguran da je u pitanju malignitet. Kad sam ga upitala zašto je toliko siguran i može li biti da je pogrešio, bio je jasan: “Imam mnogo godina iskustva.” Jedna od prvih mojih misli bila je - ma to se dobro leči, nije strašno, postoje i gore stvari. Nije dopustila da je obuzme samosažaljenje. Znala je da je hirurški zahvat najbolje rešenje.

Nisam htela da gubim vreme. Sutradan sam otišla na Institut za onkologiju i radiologiju i potražila profesora Radana Džodića. Ubrzo mi je zakazana operacija. Iako sam se trudila da ne razmišljam mnogo o tome, kad bih se osamila, zatvorila u sebe, preispitivala sam se kako i zašto sam se razbolela. Brzo sam uvidela da je to lavirint iz kog nema izlaza. Operacija je prošla kako treba, kao i postoperativni proces. Rekla sam sebi da ću razmišljati samo pozitivno. I tako je bilo. Slušala sam savete doktora Džodića. Rekao je da je izvadio tumor, da sam sada zdrava žena koja treba da prođe terapiju, i ja sam to tako i shvatila. Hemoterapije sam dobro podnela. Osećala sam samo zamor od sporednih efekata.

Od postavljanja dijagnoze do povratka na posao prošlo je svega četiri meseca. Na RTS sam se vratila u drugoj polovini avgusta i naišla na razumevanje i podršku svih kolega u sredini u kojoj radim. Možda sam mogla da ostanem na bolovanju još koju nedelju ili mesec, ali nisam htela. Smatrala sam da će mi radna terapija, svakodnevne obaveze, više pomoći nego odmoći. Bila sam u pravu. Vraćanje normalnom životnom ritmu jedan je od preduslova za uspešan oporavak od operacije kancera.

Foto: Jovanka Bojković

 

EPIDEMIJA MALOGRAĐANSTVA: Posle govora na konferenciji za štampu povodom predstavljanja rezultata kampanje “Rak je izlečiv” Ivona se suočila sa malograđanskim komentarima koji kao epidemija decenijama, možda i vekovima, uništavaju svaku klicu modernizacije. U našoj sredini dijagnoza kancera i dalje se doživljava kao smrtna presuda.

Kad su čuli da sam obolela, neki ljudi su mi govorili “baš mi je žao” ili “strašno”. O tugaljivim, spuštenim pogledima da ne govorim. Čim ste bolesni od karcinoma kao da ste otpisani, kao da za vas više nema spasa. To je zastrašujući način razmišljanja. Kancer je opasna bolest, ali ako se otkrije na vreme, kao što je to slučaj kod mene, velike su šanse za izlečenje. Iako do sada nije davala izjave o bolesti, Ivona je odlučila da javno progovori na tu temu za Gloriju kako bi drugima prenela poruku o neophodnosti prevencije i odlazaka na preglede.

Rak je izlečiv, to je činjenica. Da bi bio izlečiv, morate ga otkriti na vreme. Zbog svega toga je veoma važno redovno ići na kontrole. Kao podmukao protivnik, kancer se najčešće ne manifestuje specifičnim tegobama. Ne bi trebalo da budemo lenji kad je naše zdravlje u pitanju. Slažem se da nije lako biti na listi čekanja nekoliko nedelja ili meseci kako biste bili pregledani. Meni je bilo lakše jer sam javna ličnost, pa gde god se pojavim kažu mi: “Vi ste ona s televizije”. Uprkos tome, apelujem na ljude da idu na kontrole i traže da budu podvrgnuti sigurnim dijagnostičkim metodama.

Za vreme lečenja popularno TV lice imalo je podršku svoje porodice, roditelja, sestre i kćerke
Maše, kao i prijatelja. Tek kad obolite saznate na koga možete računati, a na koga ne. Osim za lična preispitivanja, to je pogodan trenutak da sredite svoj imenik kako biste napravili selekciju između važnih i nevažnih ljudi. Ja nastavljam s terapijom i radom. Nadam se da će moja priča pomoći nekome da shvati kako je moguće vratiti se normalnom životu, porodici i poslu nakon operacije i hemoterapije - zaključuje
Ivona.

Foto: Jovanka Bojković