Venčanje u stanu samo sa kumovima: Velika ljubav sa Lotarom Mateusom

Autor: Gloria.rs

07.09.2022 18:00

Ljuvab Marijane i Lotara Mateusa: tajno venčanje, prosidba na Menhtenu i budućnost u Toskani

Strasna četvoromesečna ljubavna priča Marijane Kostić, nekadašnje manekenke, bivše supruge Miodraga Kostića, inače vlasnice butika "Strada" u centru Beograda i fudbalske legende, trenera Partizana Lotara Mateusa, prošle nedelje je dobila dodatno ubrzanje. Venčali su se tajno u njegovom stanu na Senjaku i zakleli na vernost do groba.

- Prosidba je bila veliko iznenađenje. Lotar je znao da mi je Njujork omiljeni grad. Pre dve nedelje smo ugrabili vikend i skoknuli tamo. Samo mi je rekao: "Idemo na dvodnevno putovanje". Kad sam ga pitala gde ćemo, rekao je: "Ne smem dati kažem, ubiće me ovi iz Partizana". Na aerodromu smo se sakrivali i pravili kao da idemo u Nemačku. On je 2000. živeo u Njujorku i toliko ga dobro poznaje da sam bila fascinirana. Odseli smo u elitnom hotelu, u Sohou koji je radio Filip Stark. Lotar se potrudio da to budu tri dana iz bajke.

U petak veče smo izašli u "Ćiprijani", sreli smo Donalda Trampa s novom devojkom, Saru Džesiku Parker s mužem. Lotar je hteo da taj vikend bude spektakl, iznajmio je helikopter i čitav sat smo leteli iznad Menhetna. Iako je to zabranjeno, uspeo je da sredi dozvolu preko italijanskih prijatelja. Bilo je vetrovito i helikopter je malo kasnio. Dok smo kružili iznad Kipa slobode, izvadio je prsten i zaprosio me je najlepšim rečima. Bila sam šokirana i srećna. Prsten je kupljen u Nemačkoj i ima ugravirano "love forever". Posle toga smo otišli u francuski restoran gde su nas čekali šampanjac i sveće. Dan posle prosidbe išli smo da kupimo burme. Proveli smo tri sata u obilasku najčuvenijih juvelirnica. Izabrala sam jednu fenomelanu u zlatari "Diva" na 47. aveniji. Rekao je da biram gde ćemo se venčati: u Beogradu, Italiji ili Nemačkoj. Poslednji dan smo proveli u šopingu, ali bukvalno tako što sam samo istrčavala iz limuzine i vraćala se, kao na filmu.

Neprestani izlivi ljubavi - Period s Lotarom za mene je drugi svet. Naša četiri meseca toliko su intezivna, kao da smo u vezi nekoliko godina. Non-stop smo zajedno, a kad nismo onda smo na telefonu, deset puta dnevno se čujemo. To je više od bajke. U septembru, na proslavi mog trideset drugog rođendana osetila sam da će to da bude ozbiljnija veza. Upoznali smo se krajem jula ove godine u Beogradu, ispred splava "Amfora". On je trčao na neki sastanak, a ja sam bila s prijateljicom koja ga poznaje. Stali su da se pozdrave, a ja nisam ni znala ko je on. Ne živim ovde već četiri godine i taj svet me uopšte nije zanimao. Bila sam potpuno ravnodušna i kad mi je prijateljica rekla: "Jao, evo ga Lotar", pomislila sam: "Imam dovoljno lažova oko sebe, ne treba mi još jedan". On je dvadeset minuta objašnjavao kako ide u Beč i da bi u prolazu kroz Budimpeštu voleo da se vidimo i da mu preporučim neki restoran. Dala sam mu vizit kartu i već sutradan se javio. Pozvao me na ručak, ali sam bila oprezna. Slagala sam da nemam vremena ali sam obećala da ćemo izaći na ručak kada sledeći put dođem u Beograd. Zvao me je svakodnevno. Trebalo mi je vremena da shvatim da mi se sviđa. Prvo sam pomislila da on ima po devojku u svakom gradu. Tada mi priznao: "Samo ako mi budeš verovala možemo da idemo napred".

On je pravi muškarac koji zna da osvoji. Sve je radio smireno, a svakoj ženi prija kada stigne cveće, nežna poruka ili poziv na iznenadno putovanje. Jednog dana me je pitao da li hoću da idemo u Minhen na večeru: " U tri i petnaest na aerodromu te čeka karta, a u Nemačkoj moj šofer". Zna da napravi pravi džentlmenski štos.

Kad mi je ponudio da na trkama Formule 1 u Budimpešti budem njegov gost, znali smo da će to biti ozvaničenje naše veze. Izlazili smo iz Meklarenovog boksa gde nas je čekalo trista novinara i nekoliko televizija, samo mi je šapnuo: "Stisni zube, uhvati me za ruku, sad je gotovo". Taj publicetit je za mene bio stres jer to nikada ranije nisam doživela. Dok sam bila u braku sa Miodragom Kostićem nismo imali medijsku pažnju jer njega je u orbitu izbacilo otvaranje robne kuće u Novom Sadu, a neposredno posle toga mi smo se i razveli. Onda je njegovoj estradnoj popularnosti doprinela i Nataša Bekvalac, ušao je u javni život kao njen dečko, pa tek onda kao biznismen. Mislim da je trebalo da bude obrnuto, ali svako sebi gradi karijeru onako kako želi.

Marijana je rođena u Vrbasu gde je provela prvih trinaest godina. Otac Boro Čolić ekonomista, dugo je radio kao finansijski direktor u poljoprivrednoj zadruzi "Sava Kovačević" a mama Dušanka kao službenica. Ima mlađeg brata Dragana. Onda su se preselili u Novi Sad gde danas njeni roditelji imaju dve zlatare. Završila je srednju medicinsku školu, za zubnog tehničara i želela je da studira stomatologiju. Prijateljice su joj uvek govorile da se razlikuje od njih i da sigurno neće imati običan život. Krajem osamdesetih se bavila manekenstvom, ali je 1989. ljubavna veza s Miodragom Kostićem prekinula tu karijeru. Neposredno pre mature ostala je trudna i odlučila da se uda, a vanredno je upisala pedagogiju.

Bolni razvod s kraljem šećera - Kole koji je živeo sa mnom i ovaj sada dve su potpuno različite ličnosti. Mnogo mi je draži onaj prvi. Do 1995. smo imali stabilan brak. Kad smo se venčali u Novom Sadu smo otvorili prodavnicu italijanske obuće. Posle pola godine on je osnovao firmu i počeo da se bavi prodajom poljoprivrednih proizvoda. To je bila baza za njegov sadašnji biznis. Dok smo se zabavljali imao je samostalnu zanatsku radnju "Koki" gde je proizvodio kukuruzne pahuljice. Tada je to bio unosan posao. Imali smo novca za dobar život, ali to ne može da se poredi sa ovim što je sada napravio. Ja sam mu uvek pomagala. Zahvalna sam mu što je odmah rekao da želi da ima zaposlenu ženu, a ne domaćicu. Da je hteo, mogao je od devetnaestogodišnje devojke da napravi krpu. Strašno sam poštovala što me u početku nije sputavao. Završavala sam fakultet uz dvoje male dece, trudna bila po ceo dan u radnji. Tad je sve bilo u njegovim rukama. Verovala sam u ljubav za ceo život, ali nije nam se dalo. Prvu ćerku sam rodila u Novom Sadu, a ostalo dvoje dece na Floridi. Gledajući sa ove pozicije, srećna sam što smo se razišli i zbog činjenice da imam novi život.

- Kole i ja smo se poslednjih godina loše slagali. Stalno smo razmišljali da li da se raziđemo. To je u meni živelo punih pet godina. U jednom trenutku nismo mogli da se složimo ni oko čega, da li treba ova ili ona boja. Nestalo je ljubavi i počeli smo da se raspravljamo oko banalnosti. Shvatila sam da moram da uzmem život u svoje ruke. Mislila sam da ću da završim na nekoj klinici. Kap u prepunoj čaši bilo je kad sam napravila projekat za robnu kuću u Novom Sadu. Tada mi je rekao da više ne treba da radim jer to ugrožava naš brak i da je mnogo dva biznismena u kući. Kad sam se razvodila nisam znala da li je to ludo ili hrabro. Samo sam jednog dana pozvala advokata i rekla: "Ja ovo više ne mogu da izdržim". Koletu sam govorila: "Možeš da me varaš, možeš čak i da me ne poštuješ, ali ne možeš da me uništavaš". Nisam htela da budem njegov otirač. A to je bio tipičan balkanski sindrom. Kad se desilo prvi put, rekla sam ako se dogodi još jednom, odlazim. Tako je i bilo. Prvo sam sa decom otišla mesec dana u Njujork, a onda sam htela da moja deca nauče neki strani jezik, pa smo odlučili da živimo u Budimpešti.

- Tamo sam doživela veliku ljubav. Obožavam Italiju, njihov način života, mentalitet, hranu, dizajn, i srećna sam što dva puta mesečno putujem tamo. Moja slamka spasa je bio gospodin Siro Mazijer. Kad sam se razvela i bila sama s decom, on je došao kao dar s neba, anđeo čuvar. Živeli smo zajedno dve godine. On je iz italijanske porodice, odrastao u Švajcarskoj, i danas mi je veliki prijatelj. Vlasnik je tri najbolja restorana u Budimpešti, jednog na Palma de Majorci, ima porodični biznis u Švajcarskoj i svoju proizvodnju testenina. Uspeo je da me trgne iz depresije posle razvoda kad sam mislila: "Šta ću ja sada sama, u iznajmljenom stanu s troje dece, u tuđoj zemlji?" Mnogo mi je pomogao, dao mi je posao, bio je uz mene i brinuo o mojoj deci. On je zaista svetla tačka moje prošlosti. Hteo je da imamo dete, sviđala sam mu se u ulozi majke. Tek sam se bila razvela i nisam bila spremna za novi brak. Do prošle nedelje sam na ruci nosila njegov prsten. U šali sam Lotaru govorila: "Promeniću ga kad stigne bolji."

Lotar je odabrao venčanicu - Mislim da je priča s Lotarom došla u pravo vreme, posle četiri godine samostalnosti, slobode i borbe. Venčali smo u Lotarovom penthausu, moja kuma je bila Verica Ćurić, dugogodišnja prijateljica, a Lotarov kum njegov prevodilac Marko Vjetrović. Samo su oni bili prisutni, pored novinara i fotografa nedeljnika "Bunte", koji su otkupili ekskluzivna prava da snimaju venčanje. Imala sam bež Armani haljinu koju sam ranije kupila i ne znajući da ću je iskoristiti za svadbu. Kad odem u inostranstvo volim da kupim koktel haljine koji mi stoje u ormanu, tako sam imala tri potpuno nove i Lotar je odabrao ovu.

On se oduševio tekstom Duška Radovića koji se čita prilikom venčanja. I u tom svečanom trenutku moglo se videti koliko smo jedno za drugo i kako smo se našli u pravo vreme. Oko pola osam smo se venčali, a onda smo išli na večeru u vilu "Jelena", gde smo ušli na zadnji ulaz jer nas je isperd čekala gomila novinara. Tamo sam imala jednu lepršavu haljinu, pogodnu za igranje, kupljenu u Njujorku u radnji "Bebe". Od njegovih prijatelja došao je samo Džef, poslovni partner iz Nemačke, ostali su bili moji: porodica i najbliži prijatelji, koji su bili uz mene ove četiri godine. Ukupno nas je bilo dvadesetak. Bilo je veoma veselo. Većina gostiju je tog dana saznala da uveče treba da dođu na slavlje. Jedino sam decu ranije obavestila. Izašli smo svi na večeru i zajednički smo im to saopštili. Bili su oduševljeni, mala Anđela je upitala: "Da li i ja mogu da budem Mateus?" Čak ni igrači Partizana nisu znali za naše venčanje. Tek na aerodromu, u povratku iz Porta, posle ponoći su čuli jer su objavile nemačke novine. Bledo su nas gledali ne verujući da ćemo stići tog dana da se spremimo i za venčanje.

U maju ili junu napravićemo svadbu za sve prijatelje, venčaćemo se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Uskoro s decom idemo na odmor u Dubai i nekoliko dana na skijanje u Kicbil. Lotar mi je obećao da ćemo zajednički planirati budućnost. Još ne razmišljamo o deci. On ima troje, ja imam troje, a voleli bismo da imamo i jedno zajedničko. Kad pričamo o dalekoj budućnosti oboje zamišljamo vilu u Toskani, gde ćemo praviti lude žurke za prijatelje.