Žena zmaj: Kroz uspone i padove podignute glave i sa osmehom

Nekadašnji kapiten košarkaške reprezentacije Srbije Milica Dabović (40) uskoro će objaviti autobiografiju u kojoj će obelodaniti sve traume i izazove sa kojima se susretala. Košarkašica čije izjave i postupci često naprave buru u javnosti otkriva da će njena ispovest biti teška za čitanje i da je knjigu namenila pre svega ženama.

- Jedva čekam da izađe, mada će se ljudima prevrtati želudac kad shvate šta sam sve doživela tokom profesionalne karijere koja traje 35 godina, pošto košarku treniram od pete. Namenila sam je pre svega ženama koje su trpele svašta, ne samo u sportu nego i u životu, jer sam opisala frustracije, zlostavljanja, maltretiranja, psihička i fizička. Imam utisak da sam pretrpela mnogo toga lošeg i da sam ipak, barem verujem da jesam, ostala normalna. Moja majka Nevenka me uvek iznervira kad čita razne komentare po društvenim mrežama, pa mi kaže: “Ti si luda.” Na moje pitanje šta pod tim misli, ona odgovori: “Ja ti se divim, ne znam kako si ostala normalna pored svega što si preživela.”

Između ostalog, knjigom želi da poruči pripadnicama lepšeg pola da bez obzira na sve treba da budu hrabre.

- Pokazala sam da sam žena zmaj kojoj niko ništa ne može. Kroz život moraš koračati uzdignute glave i naučiti da se što pre vratiš na pravi kolosek. Nije važno koliko puta poklekneš ili padneš, bitno je samo da ustaneš i nastaviš dalje. Takva sam po pitanju svega, treba samo ići napred.

Jovanka Bojković

 

LJUBAV ROĐENA U PRIJATELJSTVU - Baš tu svoju osobinu pokazala je i u rijalitiju “Survivor”. Otišla je tamo kao vojnik i tokom 72 dana boravka u nemogućnim uslovima sasvim promenila neke životne stavove.

- Iako sam živela i igrala košarku u petnaest zemalja, prošla sito i rešeto, ovo je definitivno bilo najteže, najlepše i najznačajnije iskustvo u mom životu. Roditelje i hranu sam cenila od rođenja, jer sam tako naučena. Tata Milan je uoči svake zimske sezone klao prase i tele da bismo imali kvalitetne obroke na stolu. Nikad neću zaboraviti sliku mame koja meso pakuje u kese i daje nam da ih nosimo u zamrzivač. Kad odrastete u takvom okruženju, morate da cenite i poštujete hranu. A zahvaljujući rijalitiju, i na pesak, sunce i more sam počela da gledam sasvim drugim očima. Dete sam mora i to mi je do sada bilo uobičajeno, ali sve te stvari zapravo nemaju cenu. Sve ono što vam život donese treba da prihvatite na najbolji mogući način.

Iako će u februaru napuniti 41 godinu, još nije spremna da košarci kaže definitivno zbogom.

- Glava i srce žele, ali telo trokira, više nije za takav ritam. Govorila sam sebi da mogu, ali to više nije to, a i košarka više nije centar mog svemira kao što je bila dok nisam dobila dete. Volela bih da se od igračke karijere oprostim u KK Herceg Novi koji trenira moj tata, da mu pomognem u plej-ofu i osvajanju kupa na proleće. On insistira da poslednju sezonu odigram tamo gde sam i počela, a velika mi je želja da zatim otvorim školu košarke i radim sa decom jer u tome zaista uživam.

Dok ne počne da radi sa drugom decom, vreme provodi sa sinom Stefanom, koji će uskoro napuniti pet godina.

- Mislim da sam mu možda i previše posvećena, čim dođe iz vrtića, idemo u prirodu ili igraonicu. Srećna sam što imam čarobno, prepametno dete koje je već sad u stanju da samo na trotinetu ode u vrtić udaljen dve zgrade od nas jer nema strpljenja da me sačeka. Ima ogromnu energiju i ponekad ga je teško pratiti. Kad se umorim, odvedem ga kod mame na deset dana.

Jovanka Bojković

 

Mada nije planirala da uđe u novu vezu, život ju je, kako to obično biva, iznenadio, te je uplovila u romansu sa Vanjom Ćorićem.

- Nas dvoje smo dugo godina bili dobri prijatelji, motivaciono sam ga podigla kad je prolazio kroz težak životni period, pričali smo svakodnevno o svemu, razmenjivali iskustva. Kad sam okončala učešće u “Survivoru”, a on došao iz Ciriha u kome boravi poslednjih godina, rekao mi je da me voli, da ne može da živi bez mene i da želi da budemo zajedno. Iskreno, bila sam malo zatečena, pitala sam se gde je moj stari drug Vanja, jer o ljubavnoj vezi nisam ni razmišljala. Još smo na početku, prilično sam oprezna, idemo polako i mislim da je to najpametnije.