Milica Janevski: Uz Džejeve pesme plačem u kafani

Neobičan hobi glumice Milice Janevski, godinama je trenirala džudo, osvojila majstorke pojaseve, a uvek zaplače kad čuje pesme Džeja Ramadanovskog 

 

Šta je izazovnije, pozorište ili film?

- I jedno i drugo, volim oba, ne bih ih razdvajala. Bez pozorišta se ne može, to je baza svakog glumca, nešto u šta smo se svi prvo zaljubili, bezbremeno, jerje živi kontakt neprocenjiv.

 

Film i televizija zahtevaju neka druga glumačka sredstva, podjednako uzbudljiva i vrlo teška. Predivno mi je što to ostaje kao dokument iza nas, zabeležen za sva vremena. Jako volim svoj posao i štagod da radim, u tome uživam.

Pročitajte Milica Janevski pala prijemni, prala čaše da preživi, a onda uložila poslednji dinar i postala omiljena glumica

Dugo ste trenirali džudo i karate, osvojili ste i majstorke pojaseve. Šta vas je inspirisalo da se time bavite?

- Moj tata čitav život drži karate klub u Valjevu i ljubav prema sportu potekla je iz kuće. Ni brat ni ja se nismo baš mnogo pitali, prirodno smo ušli u to. Već u osnovnoj i srednjoj školi sam krenula u škole glume, ne misleći da ću se time baviti, sve do jedne predstave u srednjoj školi, kad sam u stomaku osetila da je to to.

 

Spremala sam se za DIF, da nastavim porodičnu tradiciju, ali nam na kraju zaključila da to ipak nije za mene, poslušala unutrašnji glas i na kraju odabrala glumu. Vreme je pokazalo da sam dobro izabrala, a i sad povremeno, kad odem u Valjevo, svratim u klub, obučem kimono pa se malo bacakam po strunjači.

 

Marija Mladjen/ATAImages

 

Koliko su vam sportske veštine pomogle u glumi?

- Mnogo. to istrajavanje, izdržavanje upornost, ponavljanje, stabilnost, sve to je vrlo važno za posao kojim se bavim. Imam utisak kao da sam bila na nekom dvadesetogodišnjem master klasu pre nego što su mi te veštine bile potrebne. Ne samo na akademiji nego i u poslu.

 

Umete li da se veselite? Koje pesme najčešće naručujete u kafani?

- Redom, od Tozovca i Džeja do Amire Medunjanin, sve što je sevdah i dert. Volim kafanu i staru muziku, da sam okružena dragim ljudima, da uz dobru klopu pevamo i plačemo.