Svetlana Aleksić: U sedam ujutru mora se znati red

Urednica i voditeljka ‘Jutarnjeg programa’ Televizije Pink privatno je nasmejana, vedra i pozitivna, a u poslu je ozbiljna i stroga i za svaku temu se priprema temeljno i vodi računa i o najsitnijim detaljima

Urednica i voditeljka “Jutarnjeg programa” Televizije Pink Svetlana Aleksić nije imala u planu da postane TV lice. Nakon srednje škole upisala je Filološki fakultet, na njemu je diplomirala i magistrirala, a sada privodi kraju doktorske studije. Kada je na RTS-u raspisan konkurs za “Evropsko lice”, odnosno za voditelje “Evrosonga”, koji se 2008. održavao u Beogradu, to ju je zaintrigiralo. Prijavila se i među 3.000 kandidata prošla u najuži krug.
- Posle “Evropskog lica” počela sam da radim “Jutarnji program” na RTS-u, potom sam prešla u zabavnu redakciju i tako ostala u medijima - priča nam Svetlana, koja je od početka prošle godine deo tima TV Pink.

I pored mnogo posla ipak niste zapostavili studije?

- Obrazovanje mi je na prvom mestu. Ne bih mogla da zamislim da bilo šta radim a da nemam završen fakultet, tako da sam uvek nalazila vremena i za jedno i za drugo. Nije mi bilo lako, posebno zbog toga što posao kojim se bavim ima specifično radno vreme i iziskuje veliku koncentraciju. Ali, sve je postalo jednostavnije kad sam završila osnovne studije. Diplomirala sam i magistrirala na Katedri za engleski jezik i književnost. Za doktorske studije izabrala sam japansku kulturu. Povezala sam našu i njihovu kulturu kroz književnost, odnosno proučavam zastupljenost dvojice japanskih pisaca kod nas. Još nisam definitivno uobličila temu doktorata, ali planiram da za godinu dana sve da završim.

Imali ste priliku da radite i zabavni i informativni program. Šta vam više prija?
- Oduvek sam više bila za informativu, ali sticaj okolnosti odveo me je u zabavni program. Na kraju se, ipak, pokazalo da je informativa više za mene. U “Jutarnjem programu” ima zabave, ali tek na kraju.

Mnogi voditelji opisuju “Jutarnji program” kao izazovnu formu. Da li vam je usavršavanje u okviru te vrste programa i dalje privlačno ili imate drugih želja?

- Svaki dan je drugačiji, pa ne mogu da uđem u kolotečinu. Postoji forma koja se poštuje, ali pošto se bavimo dnevnim aktuelnostima, stalno se javljaju druge teme, tako da nemam previše vremena da razmišljam o novim programima, a “Jutarnji” mi je i dalje veoma interesantan.

Koliko vam vremena ujutru treba da se razbudite, kako biste u sedam sati pred kamerama izgledali sveže?
- Iako ustajem u pet, vrlo lako se razbudim, čak i kad malo spavam. Dešavalo mi se da odspavam samo dva sata jer se dokasno pripremam za emisiju. Nemam problem sa ranim ustajanjem pošto mnogo volim to što radim, pa jedva čekam da dođem na posao. Popijem kafu i dok se našminkam i sredim frizuru potpuno sam budna. A tu je i adrenalin koji sa sobom nosi program uživo.

Kako izgleda realizacija takvog programa?
- Oko mene u studiju je mnogo ljudi, a ja vodim računa o svakom detalju u svakom minutu emisije. Normalno je da se tokom rada dešavaju greške ali, u principu, nema mesta za propuste. Brinem o tome kad koji gost ulazi, stalno razmišljam o minutaži razgovora i kalkulišem s vremenom. Nekad mi se čini da imam oči i na leđima. U ekipi se čude kako sve vidim, ali meni je mnogo stalo da sve bude dobro. Čak i dok razgovaram s gostom, svesna sam svega što se oko mene dešava.

Kako izgledaju pripreme, šta sve prođete dok ne sednete pred kamere?

- Važan je dobar odabir aktuelnih gostiju. Kroz jednu emisiju obradimo mnogo tema - političkih, zdravstvenih, pravnih, socijalnih, a ja moram o svemu da se informišem, makar da okvirno znam o čemu pričam i zbog čega je gost sa kojim razgovaram tu.

Koje teme su vam najzanimljivije?
- Politika me jako interesuje, kao i društvene teme. Poslednjih nedelja bavim se nasiljem nad ženama, ali i migrantskom krizom. Zanima me i kultura. U svakoj emisiji moram da imam priče o književnosti, pozorištu, filmu. Volim da u goste zovem uspešne mlade ljude, na primer učenike Matematičke gimanzije, koji su osvojili vredne nagrade. Oni šalju lepu, pozitivnu poruku.

U poslednje vreme mnogo se priča i o rodnoj ravnopravnosti. Koliko je vama kao ženi u tom smislu lako, odnosno teško?
- Činjenica je da je ženama u poslu mnogo teže. Uglavnom radim sa muškarcima i stvarno ne mogu da kažem da oni prema meni nisu dobri, ali trebalo je da prođe dosta vremena da bi me shvatili ozbiljno. Žene moraju da budu glasnije. Ipak, nisam feministkinja, jer je feminizam krajnost. Neke žene znaju da se žale kako mnoge stvari moraju da rade same, a s druge strane to su same htele.

Na koje načine se borite da se vaš glas čuje?

- Znanjem, iskustvom, argumentima i stavom. Ako nešto zamislim, a znam da sam u pravu što to želim da ostvarim, onda nema kompromisa, ne odustajem. Ali mi žene često zaboravljamo da baš zbog toga što smo žene ponekad možemo nešto da postignemo i na šarm i nežnost.

S programom koji radite završavate oko 11 sati pre podne. Kako iskoristite ostatak dana?
- Nije lako ustajati rano i po izlasku iz studija budem malo umorna, ali obično potom odem u šetnju, često i van Beograda. Nemam posebne rituale, sve bude onako kako se u trenutku namesti. Volim da se opustim i da se malo isključim iz svega. Ovog leta sam se odmarala bez novina i interneta. Htela sam da se potpuno opustim. Jer inače i kad ne radim moram da pročitam sve dnevne novine i nedeljnike, da pogledam sve informativne emisije, posetim sve portale - i one koji nisu toliko poznati. To mi je dnevna obaveza. Da bih svakodnevno bila obaveštena o svemu, moram mnogo da čitam i istražujem. Minimum dva sata dnevno posvetim tome.

Koliko se privatno razlikujete od onoga kakvi ste u poslu?
- Privatno sam skroz opuštena, ali u poslu sam mnogo ozbiljna i stroga. Znam da budem baš oštra. U sedam ujutru mora da se zna red, svi moraju da budu u punoj koncentraciji.

Kako radite na sebi?

- Trudim se da mi svaki dan ima smisla. Ne volim da se uveče zapitam na šta sam potrošila vreme. Nisam radoholik i ne moram u toku dana da obavim ništa vezano za posao, i ako sam odlučila da se odmaram, onda maksimalno uživam u tome. Često me pitaju kako sam uvek optimistična. Mislim da se na tome radi, ali dugo. Zadajem sebi ciljeve - završi fakultet, napreduj u poslu, a kad si svemu tome posvećen, onda si i zadovoljan.

Šta još volite?
- Okupirana sam doktorskim studijama, to mi oduzima dosta vremena. Ali najviše volim negde da otputujem i da obilazim nova mesta. Za putovanja sam uvek raspoložena i evo sad bih se, da mogu, spakovala i otišla negde.

Foto: Vidoje Manojlović / Stilistkinje: Elizabeta Vučinić i Ana Kosović / Šminka: Jelena Grbić Petrović / Frizura: Jovan Šarić
Garderoba i obuća: Zara, Office Shoes  / Mesto snimanja: Golf klub Ada Ciganlija

Tekst je originalno objavljen u štampanom izdanju magazina “Gloria” u broju 643.