Mirka Vasiljević: Nije uvek lako biti mama

Kako deci tokom odrastanja ne bi uskratila prisustvo oca, koji zbog posla živi u raznim državama sveta, poznata glumica svoje obaveze organizuje tako da porodica što češće bude zajedno, iako to iziskuje stalne selidbe

Tačno pre godinu dana sa Mirkom Vasiljević razgovarali smo o komadu “Pazi s kime spavaš”, koji je spremala sa kolegama i prijateljima Igorom Damnjanovićem i Nemanjom Janičićem. Mlada glumica u međuvremenu je treći put postala mama i sa istom ekipom uradila novi komad intrigantnog naziva “Hotline”, koji će 1. oktobra premijerno biti prikazan u “Akademiji 28”. Celog leta pripremali su se da publici prikažu zanimljivu predstavu u kojoj nisu samo glumci, već se potpisuju i kao reditelji i scenaristi. Mirka je morala da balansira između posla i kuće. Sa proba je žurila da se vrati ulozi domaćice i mame četvrogodišnjeg Andreja, dvogodišnje Adrijane i devetomesečnog Mihajla. To nije uvek bilo jednostavno jer je njen nevenčani suprug, fudbaler Vujadin Savić (25), uglavnom bio u inostranstvu zbog novog angažmana, a ostatak porodice na odmoru.
- U nekim momentima pitala sam se gde mi je koje dete, da li sam sve namirila, panično sam gledala na sat kako slučajno ne bih previdela vreme kad treba da ih pokupim iz vrtića, noću sam kuvala ručak za sutradan. Ni sama ne znam kako sam sve stigla, ali valjda sam s vremenom ušla u rutinu. Samo molim boga da me zdravlje posluži. Kad sam zdrava, sve mogu. A i deca su sve veća i razumnija. Zasad sve ide dobro, a kad više ne bude moglo ovako, videću šta ću morati da žrtvujem, neću unapred da paničim.

Mirka u komediji “Hotline” igra kućnu pomoćnicu koja je u vezi sa svojim gazdom. Kad njegova žena otputuje, oni napokon ostaju sami, ali se ubrzo posvađaju jer ona od njega traži da se razvede. Gazda ne želi da mu sedam dana bez žene propadne i poziva agenciju za poslovnu pratnju, ali mu greškom dolazi muškarac... Mirka je ponosna na tim sa kojim radi, jer potpuno samostalno na scenu postavljaju već drugi komad.

- Kad smo odigrali jednu celu sezonu predstave “Pazi s kime spavaš”, shvatili smo da smo dobro uigran tim, koji je lepo podelio poslove. Zna se ko je zadužen za organizovanje predstava van Beograda, ko brine o marketingu, a ko postavlja scenografiju, pošto sve radimo sami. Dobra dva meseca tražili smo odgovarajući tekst, ali kako nismo uspeli da ga nađemo, odlučili smo da ga sami napišemo. Glumci tokom pripreme uloga dosta improvizuju, tako da nam sastavljanje scenarija nije bilo strano, iako taj posao nije nimalo lak. U stvari, tekst su napisali Igor i Nemanja, zato što je to bilo u periodu kad je Vujadin bio slobodan, pa sam ja “hvatala krivine” kako bih sa porodicom otišla na more. Samo sam na kraju malo “doradila” svoju junakinju.

Osim u “Pazi s kime spavaš” i uskoro “Hotlineu”, igra i u jednoj dečjoj predstavi. Odgovara joj što sad ništa ne snima za film i televiziju, jer stiže da se posveti i karijeri i kući. Jedina negativna strana takvog tempa je to što u ovom trenutku najmanje vodi računa o sebi.
- Jako malo spavam pošto sam na sebe preuzela sve obaveze oko dece i kuće. Ali, počela sam polako da pravim drugačiju organizaciju, našla sam pomoć sa strane. Iako su moji baka i deka vrlo voljni da mi se nađu, ipak imaju po 75 godina. Mnogo trpi i moj društveni život, jer ako svaki put kad vas prijatelji pozovu da izađete kažete kako ne možete, neminovno će u jednom trenutku prestati da računaju na vas. Deca će odrasti, a nije isto stvarati prijateljstva u dvadesetim i u četrdesetim godinama.

Poznata glumica nedavno je posetila Vujadina, koji od nove sezone igra u Moldaviji. Iako je imala priliku da malo uživa bez dece, priznaje da nije mogla da se opusti.

- Sve vreme sam govorila sebi da to što sedim i čekam da Vujadin dođe sa treninga treba da mi bude opuštajuće, jer ne moram da vodim računa da li se neko potukao, povredio, i da li nešto treba napraviti. Prva dva dana bila sam zbunjena, treći sam shvatila kako treba da se ponašam, ali već sutradan bilo je vreme da idem. Vujadin sad igra u klubu “Šerif” u Tiraspolju, koji je država u državi. Taj grad se pre 20 godina otcepio od Moldavije i ima svoj jezik i valutu. Na ulazu su vojnici i tenkovi. Niko ne govori engleski, ali sporazumevala sam se na srpskom. Malo je čudan osećaj. Otišla sam da vidim kako je tamo za život.
Pošto je za decu važno da budu i sa tatom, glumica je odlučila da se pridruže Vujadinu.
- Mora i on njih malo da oseti. Ne može da ih viđa samo tokom pauza za odmor ili na dva dana kad dođe u Beograd. Mislim da ćemo u Tiraspolju boraviti dvadesetak dana, a onda petnaestak ovde, kako bih mogla da odigram sve predstave. Vujadin tamo ne sedi na klupi već igra, samim tim je i zadovoljniji, ima više samopouzdanja. A tad je sve lakše iskombinovati.

Mnogo joj znači to što njihova deca deo vremena provode i u inostranstvu.
- Odrasla sam u Srbiji, ali imala sam priliku da sa majkom i sa folklorom proputujem svet i upoznam se sa različitim kulturama. Mislim da je to prednost, jer deci kasnije u životu neće biti problem da naprave promene. Videćemo kako će to sve funkcionisati kad krenu u školu. S druge strane, naša deca imaju dom. To je moja porodična kuća na Altini, gde živimo kad smo svi u Beogradu. U sve ostale idemo da bismo bili uz tatu i da bismo ga bodrili. Važno mi je da znaju gde im je baza, gde pripadaju.

Mirka mnogo radi i na izgradnji čvrstih veza između dece.

- Dugo sam želela da dobijem brata, a kad se to dogodilo, shvatila sam kolika je to prednost. Mi smo kao porodica izuzetno bliski. Mojoj deci zajedništvo mora da bude sveta stvar. Ako se nekad bude desilo da neko od njih troje ne razgovara, napraviću izraz lica od koga se i sad zalede kad urade nešto pogrešno i znaju kako iste sekunde moraju da prestanu. U tom smislu ću uticati na njih do kraja života. Nije obavezno da se čuju svakog dana po pet puta, ali moraće redovno da se posećuju. Umeju oni i da se pobiju, ali kada se desi da Andrej dobije nešto na poklon, on odmah pita zašto nisu darovani i Adrijana i Mihajlo. Sigurna sam da će u svakom slučaju njih dvojica profitirati, jer je ljubav sestre prema braći neizmerna.

Svedoci smo toga da je svet postao mnogo nasilnije mesto za život. Zanimalo nas je kako Mirka svoju decu vaspitava, da li ih kažnjava i na koji način ih štiti.
- To mogu najbolje da objasnim na Andrejovom primeru. On je sad četvorogodišnjak i u vrtić ide godinu dana. Ima svoje drugare i sa njim već može da se razgovara, ima svest šta želi, a šta ne. U momentima kad počne da divlja - što radi svako dete, procenim da li treba da dobije grdnju ili ne bi bilo loše da ga malo pustim, jer je to trenutak njegovog buntovništva. Ako smo, na primer, u restoranu i on ne dobije šta želi i počne da divlja, ja mu kažem kako smatram da je preterao i da ne želim tako da funkcionišemo. Okrenem se i odem u neki prikrajak iz koga ga, naravno, sve vreme pažljivo posmatram. Kod njih agresija najčešće kreće nesvesno. Andrej, Adrijana i Mihajlo su u nezgodnoj poziciji jer im nedostaje Vujadin, tako da se trudim da za neke njihove hirove imam razumevanja. Ali kad vidim da nešto rade iz čistog besa, pravim drastičnije rezove.

Mirka iskreno kaže da je svesna kako Vujadinu razdvojenost od dece u nekom smislu odgovara, jer može da se fokusira na fudbal.
- S druge strane, naravno da mu ne prija kad dođe i vidi koliko toga je u njihovom odrastanju propustio. Na primer, Mihajlo, koji je do juče samo ležao, sad već uveliko puzi. Ali Vujadin ima 25 godina i čini mi se da muškarci tad još nemaju svest o deci. Kao da postanu svesni šta znači biti roditelj tek kad zajedno s klincima mogu u bioskop. Što se nas dvoje tiče, od 19. godine smo zajedno. Kad smo počeli da se zabavljamo, on je iz “Crvene zvezde” prešao u “Bordo”, a ja sam tad snimala “Miris kiše na Balkanu”, tako da smo tri- četiri meseca bili razdvojeni. Navikli smo na takav život. Mada, moram da priznam da mi ne bude uvek svejedno kad na spisku zvanica za neke proslave stoji samo moje ime. Nema onog “Mirka plus jedan” - završava poznata glumica.

Foto: Saša Mihajlović / Stilistkinja: Elizabeta Vučinić / Šminka: Jelena Grbić Petrović / Frizura: Jovan Šarić /

Garderoba i obuća: Zara i Accessorize / Mesto snimanja: hotel Envoy (www.envoyhotel.rs)

Tekst je originalno objavljen u štampanom izdanju magazina “Gloria”  u broju 643.