Od A do Z: Marko Živić

Glumac, koji s predstavom ‘Ne igraj na Engleze’ obilazi svet, u intimnoj abecedi otkriva da je najjeftinije plaćati novcem, kao i da se njim ne može sve kupiti, zbog čega je scena prostor apsolutne slobode i zašto su žene lepši i mudriji deo čovečanstva

a Australija. S predstavom “Ne igraj na Engleze” u novembru gostujem u Australiji. Da vidim i taj kontinent.

b Barselona. U njoj će u oktobru premijerno biti izvedena predstava “Ne igraj na Engleze”, na katalonskom jeziku. Polako postajemo brend. Beogradsko dramsko pozorište, moja druga kuća. Bog, onaj u nama.

c Cenkanje. Ja tebi, ti meni. Mrzim ga. Sve se plaća, na ovaj ili na onaj način, a najjeftinije je kad se plaća novcem.

č Čovek. Gusto sejan, ali retko niče, što bi rekao Vuk Karadžić.

ć Ćutanje. Onome ko savlada veštinu ćutanja otvaraju se putevi ka spoznaji sebe i drugih ljudi.

d Dobro, u ljudima. “Dobar i lud su braća”, tako kažu, ali bitno je sačuvati to zrno dobrote u sebi, pa makar mnogi mislili da si lud. Danica, moja sestričina. Dom. Uvek tamo gde ti je srce.

dž Džep. Mada, nije sve u dubini džepa. Rekao bih čak da je njegova dubina obrnuto proporcionalna sreći. Jer ono što zaista vredi u životu ne može se kupiti novcem.

đ Đurđevak, nežan i mirisan. Rastao je u dvorištu moje nane.

e Ego. Dobar sluga, ali loš gospodar. Pribežište onih koji nemaju ništa drugo da ponude svetu i sebi.

f Fjodor Dostojevski. Govorio je, između ostalog, da “mudar čovek čita mudre knjige, ali i sebe”. Feniks. Onaj što večito sagoreva od sebe i vaskrsava iz svog pepela. Poput glumca.

g Graditeljstvo. Plemenita veština i umetnost, ono pravo, materijalno, i ono drugo, duhovno i mentalno. Gluma, jedina umetnost koja živi u trenutku.

h Hrabrost, koja, kao što znamo, nije nedostatak straha, nego rešenost da mu se suprotstaviš i da se boriš za ono u šta veruješ.

i Iskrenost, u svemu, u poslu, u odnosima s drugim ljudima, ali pre svega prema sebi.

j Jutro. Najlepše je ono rano, mada ga, nažalost, često prespavam. Jesen. “Tek u jesen otkriju se boje krošanja”, kaže pesnik.

k Kruševac. Zavičaj. Istina. Duša.

l Lepota. Dostojevski se pitao da li ona može da spase svet. Možda i ne može da ga spase, ali ga svakako čini podnošljivijim.

lj Ljubav. Uvek. U svemu. Pokretačka snaga. Put ka oslobođenju i uzrastanju. Ako je prava, uvek je bezuslovna i neobjašnjiva. Ako je objašnjiva, onda nije ljubav.

m Mihailo Radić, doktor, lik koji tumačim u predstavi “Valjevska bolnica”. Jedan od onih ljudi koji “retko niču”. Poput tragičnog junaka antičke drame, čovek koji bez straha sledi svoju sudbinu, upušta se u borbu s nadmoćnijim neprijateljem, žrtvuje se za ideale i, naravno, doživljava herojski poraz.

n Noć. Nesanica. Nada, koja umire poslednja i, nažalost, obično u najtežim mukama.

nj Njegoš, pesnik i filozof. Dubina njegove misli otkriva se tek u zrelijim godinama.

o Odgovornost, pre svega prema sebi, ali i prema drugima. Spremnost da se prihvate posledice vlastitih odluka i postupaka. Retka pojava u nas.

p Partizan. “Za sve se navija, Partizan se voli”, govorio je Duško Radović, a ko sam ja da mu protivurečim. Prijatelji, malobrojni ali odabrani.

r “Ružica”, “Rubinova”, iz Kruševca, vino koje je pio moj otac, a koje i meni sve više prija.

s Scena. Prostor apsolutne slobode. Srpski jezik i borba za njegovo očuvanje i održanje. Sestra Nevena, koja svakodnevno učestvuje u toj borbi. “Srpski za svaki džep”, pravopisni priručnik koji uskoro treba da izađe iz štampe i koji s nestrpljenjem očekujem.

š Šašavost. Volim kad sam šašav, svi mi kažu da sam tad najbolji.

t Tihovanje. Vreme za prepuštanje samoći. Lekovito povlačenje u sebe i prikupljanje energije. Tama duše, koja čeka da bude osvetljena.

u Uskrs. Obnavljanje vere u život.

v “Valjevska bolnica”, opet. Zato što je to priča o posvećenosti i hrabrosti, o odlučnosti i idealizmu, o tankoj liniji između života i smrti.

z Zaborav. “Ne smrt, zaborav rešava sve”, govorio je Ivo Andrić. I još: “Zaborav, smrt sa pravom na nadu.”

ž Žene. Lepši i mudriji deo čovečanstva. Želje. Nada da se nikada neće sve ostvariti, jer čovek bez želja nije više živ.

Tekst je originalno objavljen u štampanom izdanju magazina “Gloria” u broju 643.