Leontina Vukomanović: Ciljeve realizujem a želja nemam

Dama, čijim muzičkim kriterijumima se veruje, već deceniju vodi hor ‘Čarolija’ koji je i osnovala, a iz njega su ponikle i ‘Pinkove zvezdice’, danas izuzetno popularni mladi pevači Dunja Jeličić, Lena Stamenković, Mateja Vukašinović i Igor Lazarević

Kantautorka Leontina Vukomanović, koja godinama piše i komponuje za druge, najviše uživa kada radi s decom. Pre deset godina osnovala je hor “Čarolija”, koji je iznedrio mnogo talentovane dece, kakvi su i Dunja Jeličić, Lena Stamenković, Mateja Vukašinović i Igor Lazarević. Sve njih javnost je bolje upoznala tokom takmičenja “Pinkove zvezdice”. Vedri i nesvesni popularnosti, ovi mališani rado se fotografišu sa svojim fanovima, kojih ima na svakom koraku. A među njima posebno mesto zauzimaju tinejdžerke, koje obožavaju dečake, kao i mame koje ih “presreću” ne bi li uslikale “selfi” za kćerke.
Ova četvorka ima samo reči hvale za svoju mentorku, koja je sa njima vredno radila. A i Leontina kaže da su joj veoma mili, jer su ponikli u njenom horu, koji ove godine proslavlja jubilej.
- Ponosna sam na to koliko trajemo. Nije lako opstati sa dečjim sadržajem u današnjem svetu komunikacija. Zbog televizije, interneta i štampe, deca su prepuštena sadržajima koji ne bi trebalo da ih iz zanimaju.

Jesu li se teme koje interesuju mališane promenile u odnosu na period kada ste vi odrastali?
- Teme su univerzalne i one se ne menjaju, menjaju se sadržaji. Tu je i dalje škola, ali umesto srećnijim detinjstvom, sad se bavimo školama bez nasilja, ratovima... Jedna od tema je i ljubav, ali ne peva se o pismima i stihovima simpatiji, već o “teškoj” patnji, izlascima, žurkama...

Mnogi govore kako ne žele da im deca odrastaju uz kič i šund programe. Postoji li alternativa? Nisu li na kraju roditelji ti koji odlučuju šta će njihovo dete gledati?
- Moramo prvo potpuno da izbrišemo stereotipe kada je vaspitavanje dece u pitanju. Ne možete menjati nešto što godinama unazad postoji, a to je trend da roditelji rade i privređuju, dok im za to vreme decu odgajaju bebisiterke, institucije, vrtići, škole... Kad se vrate kući, mališane čekaju roditelji koji otupeli od stresa prazno gledaju u šarene slike na televiziji. Premorene mame i tate se istresaju na decu i zbog najmanjih sitnica, jer su im se živci već istanjili od problema na poslu i životu generalno. Nekad smo imali jedan televizor u stanu i na dva TV kanala sve ono što nam je kao porodici bilo potrebno. Danas svako dete u svojoj sobi ima televizor, sa bezbroj kanala, i nema šanse da roditelji sve iskontrolišu. Jer, ili nisu tu - jure karijere, novac, ko zna šta, ili su zauzeti spremanjem kuće, hrane, čavrljanjem sa komšijama, prijateljima...

Postoji li neko rešenje?

- Kad sagledamo sve novonastale okolnosti, neko mora da smisli način kako da “unormalimo” decu koja odrastaju u ovim vremenima. Stereotip je da roditelj odlučuje šta dete gleda. To je nonsens, ne odgovara realnom životu. Možda tako i može da bude dok dete ne krene u školu i tamo “pokupi” ružne reči, “čudne” pesme. Ne kažem da sad svi treba da jadikujemo što je to tako, već bi se trebalo upustiti u borbu sa “zamišljenim neprijateljem”. I u tu bitku krenuti njegovim oružjem. Mi smo u praksi to pokazali razbijanjem još jednog stereotipa - da su “Pinkove zvezdice” program za decu, te da se kao takav emituje u pogrešnom terminu. Ovaj šou je zapravo ponovo okupio porodicu oko jedne beskrajno lepe ideje - da probamo da vratimo bar lepe melodije i prikažemo koliko čistu energiju imaju deca koja pevaju. Ta energija spasava svet.

U “Čaroliji” i “Pinkovim zvezdicama” radite sa decom različitog uzrasta. Šta ih prvo savetujete kada stanu na scenu?
- Da se igraju muzikom, da uživaju u onome što rade i, pre svega, da ne čine ništa zbog mame i tate, već zbog sebe. Ako su deca isfrustrirana roditeljskim ambicijama, sav moj trud pada u vodu.

Verovatno ste već imali situacije kada je dete primorano da se pojavi na sceni samo zbog ambicije roditelja? Šta tada radite?

- Možda se zbog toga činim nadobudnom ili nedodirljivom, ali radim samo kad vidim da nešto vredi i da ima smisla, i ne trpim nikakve pritiske. Decu treba forsirati da se bave muzikom, plesom, sportom zbog te prelepe igre koja krasi detinjstvo, ali kada se u priču uvuče profesionalizam, mora se biti oprezan.

Kako odgovarate na kritike da emisije poput “Pinkovih zvezdica” koriste decu zarad rejtinga?
- Ne odgovaram nikako, jer samo imam ulogu u tom formatu. Ali sam ljuta što te kvazikritike često dolaze iz usta onih koji nisu ništa napravili, a sada bi nama da pokažu kako treba. Ja sam, eto, stvorila “Čaroliju”. I postojimo svih ovih godina. Sa “Pinkovim zvezdicama” deca i roditelji su na najvećem dobitku. A da li je televizija koja ih emituje povratila kroz gledanost 250.000 evra, ili koliko je već uložila u scenu, svetlo, ljude, prevoz, smeštaj, muzičare, producente..., to se mene ne tiče. Naravno, volela bih da jeste, jer je rejting pokazatelj da li nešto radite kako treba.

Kako se vi borite protiv kiča i šunda?

- Kao Koeljov “Ratnik svetlosti”. Ne možete protiv medijskih gromada, kao što su rijaliti emisije, ići sami, već samo sa velikom mašinerijom. Odavno su se zanimljivi sadržaji iz pozorišta i galerija preselili na televiziju, zbog čega morate da idete u korak s vremenom. Internet je još jedno moćno oružje i trebalo bi ga iskoristiti.

Ima li vaša kćerka Lucija muzičkih afiniteta?
- Kod nje ne primećujem želju za javnim nastupima. Svesna je da joj je mama deo veoma gledane emisije, ali tu se priča o njenom interesovanju za muziku završava. Želja joj je da bude astronaut.

Imate li neostvarenih želja, zacrtanih ciljeva do kojih još niste stigli?
- Ciljeve realizujem a želja nemam.

Foto: Andreja Damnjanović

Tekst je originalno objavljen u štampanom izdanju magazina “Gloria” u broju 642.