Brankica Sebastijanović: Ljubav i karijera mogu zajedno

Pripremajući ulogu novinarke koja se suočava s gorućim problemima mladih u serijalu ‘S Evropom na ti’, talentovana glumica se prisetila početaka samostalnog života i kako se teško pomirila sa činjenicom da je period bezbrižnosti zauvek iza nje

Od uloge Ljiljane Tomić u filmu “Kad ljubav zakasni” i seriji “Samac u braku” mnogo toga se promenilo u životu glumice Brankice Sebastijanović. Mlada je ušla u svet poznatih, i to na velika vrata, jer je od početka snimanja tih ostvarenja krenulo i veliko zanimanje za njen privatni život. Pre svega zbog veze sa tadašnjim dečkom, glumcem Milošem Bikovićem, koji joj je bio i partner na sceni. Ipak, uspela je da se izbori sa svim izazovima i ostane s obe noge čvrsto na zemlji. Piblika ju je i zavolela zbog njene neposrednosti, iskrenosti i srdačnosti. Uskoro ćemo je gledati na RTS-u, u serijalu “S Evropom na ti”, koji se bavi aktuelnim problemima mladih u našoj zemlji.
- Scenario prati priču petoro mladih, prijatelja koji se svake večeri okupljaju u kafiću i prepričavaju jedni drugima šta im se u toku dana desilo. Igram novinarku koja je na početku karijere i ne može da bira posao pa pristaje da radi reportaže o kuvanju, ali to je ne ispunjava u potpunosti. Udata je za reditelja, koji je takođe u nezgodnoj situaciji. Njihovu priču dodatno komplikuje to što ona ostaje u drugom stanju i suočava se sa novim problemom: da li lekarima dati novac kako bi imala bolje uslove za porođaj? Principijelna je i to su stvari o kojima jednog dana želi da izveštava, ali u situaciji kad mora da razmišlja o dobrobiti svog deteta premišlja se šta da uradi.

Kako je izgledao vaš ulazak u svet odraslih?

- Nije mi bilo lako, jer se sve desilo odjednom. Kad sam završila srednju školu, prvo sam upisala istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu i još sam živela u Staroj Pazovi sa roditeljima. Ali, kad sam upisala Fakultet dramskih umetnosti, sve se promenilo. Pošto sam po ceo dan bila na fakultetu, morala sam da se preselim i sva odgovornost je bila na meni. Zbog toga sam sazrela pre svoje generacije. Mada, tome su doprinele i studije. Princip rada na FDU zasniva se na stalnom usavršavanju sopstvene ličnosti. Moramo da kopamo po svojim fiokama i upoznajemo sebe. Šalili smo se kako imamo utisak da smo u rijalitiju. Najteže u svemu tome bilo mi je to što sam morala da se pomirim sa činjenicom da se bezbrižno vreme više neće vratiti.

Zašto ste prvo upisali istoriju umetnosti?
- Oduvek sam želela glumu, ali nisam imala hrabrosti da izađem na prijemni. Od sedme godine idem na časove, pre fakulteta sam u Dadovu provela pet godina i znala sam da me to ispunjava. Sad mi se čini da nisam bila dovoljno zrela za FDU prilikom prvog upisa, pa nisam ni izašla na prijemni, iako sam ga spremila. Završila sam prvu godinu na Filozofskom i u roku dala sve ispite, ali paralelno sam se opet spremala za FDU. U međuvremenu mi se desila i uloga u Ateljeu 212 i to mi je bila dodatna potvrda da treba da se bavim glumom.

Uloga Ljiljane u filmu “Kad ljubav zakasni” i seriji “Samac u braku” dogodila vam se na trećoj godini fakulteta. Ulazak u svet javnih ličnosti podrazumeva određenu odgovornost. Kako se nosite sa tim što ste sada mnogim mladima uzor?

- U tome je smisao bavljenja glumom. Naravno, nije to jedino, ali, nema tog glumca koji ne želi da ima publiku koja ga voli. Još ako su to deca, radost je posebna. Devojčice mi stalno šalju poruke. Jedna od njih me je čak zamolila da izaberem koja mi je njena maturska slika lepša kako bi je stavila na pano. Osećala sam se počastvovanom. Lepo je što na neki način možemo da utičemo na decu i mlade, ali s tim treba postupati oprezno. Mislim da još ništa posebno ne znam o tome i tek treba da izgradim svoj imidž.

U čemu se još ogleda smisao glume?
- Svima koji se bave umetnošću teško je to da objasne, ali to je ono što čini da se osećamo živima. Zahvaljujući glumi, osećam smisao svog postojanja. Trenutno ne postoji nijedan segment mog života koji može više da mi da od nje. Umetnost je jako bitna za stanje duha.

Šta se sve u vašem životu promenilo od uloge Ljiljane?
- Mnogo toga. Dodatno sam sazrela, to potvrđuju ljudi iz mog okruženja. Pored toga, moje drugarice su svesne kako sada moraju drugačije da se ponašaju i više vode računa kad su sa mnom. Čini mi se da plaćaju određenu cenu, i zahvalna sam im što su i pored toga uz mene. To pokazuje pravo prijateljstvo. Bez njih i bez moje porodice život ne bi bio potpun.

Kako u ovim godinama gledate na ljubav? Koliko vam je u ovom trenutku ona važna?

- Život nema smisao bez ljubavi, odnosno čovek pati ako ostane sam. Karijera i ambicioznost, zbog kojih ljubav nekad ispašta, jesu u redu, ali verujem da mogu lepo da idu i uz nju. U svojoj porodici imam takav primer. Sebično je raditi i stvarati samo zarad sebe, prirodno je da imamo potrebu da se nekom dajemo.

Možete li u ovom trenutku sebe da zamislite kao mamu?
- Još se ne osećam spremnom, iako 25 godina nije malo, a i završila sam fakultet. Kad je rađanje u pitanju, starosna granica se pomerila. Volim decu i drago mi je kad čujem da se neki meni bliski ljudi ostvaruju i na taj način, ali u mojoj glavi je to još daleko.

Kažu da su dvadesete godine mlade i lude. Možete li za svoje da kažete da su lude?
- Kod mene je period ludosti bio od 18. do 20. godine, jer kad sam krenula na predavanja, nikog nisam viđala, nigde se nisam kretala. Ili sam bila na fakultetu, ili sam spavala. Kad je najviše trebalo da ludujem, ja sam se smirila.

Šta svakako još morate da uradite pre tridesete?
- Da skočim padobranom. Jako volim ekstremne sportove, ali nikako da se poklope sve kockice i da skočim. Planiram to da sprovedem u narednoj godini dana. Volim adrenalin i visinu.

U čemu još uživate?
- Bavim se aktivnije plesom. Išla sam i ranije na časove, ali sam se povukla kad su počela takmičenja, jer sam u to vreme krenula i sa glumom, koja mi je bila prioritet. Otkako sam završila akademiju i upisala master, imam manje obaveza, pa sam krenula na časove plesa kod Ivana Mileusnića, a idem i na tango. I u master rad planiram da ubacim delove koji se tiču plesa. Iz njega crpim energiju, godi i mom samopouzdanju, a znači mi i u glumi.

Kakvu muziku slušate?

- Najviše mi prija džez, ali uživam i u drugoj muzici. Na primer, volim Erosa Ramacotija. Tužna sam što mu je otkazan koncert u Beogradu, pa sad tražim u kojoj zemlji iz okruženja će nastupati kako bih otišla da ga slušam.

Šta volite da čitate?
- Zavisi u kojoj sam fazi. Nedavno sam počela da čitam Nila Gejmena, koji se bavi naučnom fantastikom. U svojoj “Nikadođiji” piše o postojanju paralelnog sveta u Londonu. Vratila sam se i psihologiji, jer za master spremam nešto o snovima i umetnosti.

Foto: Saša Mihajlović
Stilistkinja: Elizabeta Vučinić / Šminka: Jelena Grbić Petrović  / Frizura: Jovan Šarić
Garderoba, obuća i nakit: XYZ Premium Fashion Store, Office Shoes, Accessorize
Mesto snimanja: restoran Sofa

Tekst je originalno objavljen u štampanom izdanju magazina “Gloria” u broju 642.