Zaustavimo nasilje nad ženama: Vera Simić: Gašenje požara
02.09.2015 11:30
[small_title title="ZAUSTAVIMO NASILJE NAD ŽENAMA"]
Advokatica, koja u okviru udruženja ‘Oaza sigurnosti’ besplatno zastupa žrtve porodičnog nasilja, ističe da je najvažnije ženi staviti do znanja da niko ne sumnja u istinitost njene priče i da je treba upoznati sa njenim pravima
Humanitarna nevladina organizacija “Oaza sigurnosti” pruža besplatne advokatske usluge žrtvama nasilja u porodici. Osnovana je početkom 2008. u Kragujevcu, iako je ideja da se bez novčane nadoknade pomogne onima koji su preživeli zlostavljanje rođena pet godina ranije. Od početka postojanja organizacija se aktivno uključila u borbu protiv porodičnog nasilja nad ženama i decom, a posvećena je i unapređenju položaja žena. U okviru “Oaze sigurnosti” radi i naša sagovornica, advokatica Vera Simić (60), koja nam je ispričala sa čim se sve susreću ona i njene kolege.
- Naša organizacija zalaže se za stvaranje uslova za razvoj građanskog društva ravnopravnih i demokratski opredeljenih ljudi, koje će biti tolerantno prema svim različitostima, kao i za jačanje veza i partnerstava institucija i nevladinog sektora, razvoj lokalnih inicijativa, poboljšanje životnog standarda i demokratizaciju odnosa u porodici. “Oaza sigurnosti” predstavlja moju oazu, u kojoj radim i dajem sve od sebe kako bih pomogla onima kojima je pomoć potrebna.
Da li i dalje pružate besplatnu pravnu pomoć svim žrtvama nasilja?
- “Oaza sigurnosti” pruža besplatnu pravnu pomoć žrtvama nasilja koje koriste usluge Prihvatilišta za žrtve porodičnog nasilja, nezaposlenim ženama i onim koje primaju socijalnu pomoć. Pod pružanjem pravne pomoći podrazumevaju se pravni saveti i inicijalni akti, odnosno njihovo sastavljanje. Tu su i zastupanja žrtava u postupcima radi određivanja mera zaštite od nasilja u porodici, u procesima razvoda braka i utvrđivanja roditeljskog prava, kao i zastupanje oštećene u krivičnom postupku. Potpisali smo i Protokol o međusektorskoj saradnji i time prihvatili obavezu da besplatno pružamo pravnu pomoć i žrtvama porodičnog nasilja koje se nalaze u Sigurnoj kući u Kragujevcu, kao i nezaposlenima i primaocima materijalno-socijalne pomoći koje nam upućuje Centar za socijalni rad. Tako da se broj onih koji traže našu pomoć nije smanjio, već se i povećao.
Kako zadobiti poverenje žena koje su godinama trpele nasilje?
Da li se tokom vaše karijere desilo da se neki slučaj “zataška”, da se predmet izgubi ili da neko sa strane izvrši pritisak kako na žrtvu, tako i na vas?
- Nikada nismo imali pritisak od strane drugih institucija ili nekih “viđenijih” ljudi u gradu. Sve institucije, uključujući lokalnu samoupravu i “Oazu sigurnosti”, imaju nultu toleranciju prema nasilju i jasno su opredeljene da zajedno rade na eliminisanju ove pojave. Pošto živimo u relativno maloj sredini, često se dešavalo da lično poznajemo nekog od učesnika, bilo da je to žrtva ili počinilac nasilja. Događalo se i da se rodbina raspituje pokušavajući da minimalizuje nasilje.
Trpe li samo žene koje nisu finansijski obezbeđene i zavise od muža ili nema pravila?
- Nasilje nad ženama je prisutno u svim društvima, državama, sredinama i socijalnim slojevima. Nama se češće obraćaju žrtve slabijeg imovinskog stanja.
Kako se izboriti sa osudom okoline, komentarima poput “ona je kriva”?
Koja su prava žrtve?
- Žrtva ima pravo da bude zaštićena i da tu zaštitu traži od državnih organa. Postojanje nasilja može prijaviti policiji, centru za socijalni rad, zdravstvenoj ustanovi ili pravosudnim organima. Nadležnosti i ovlašćenja ovih inistucija i organa jasno su definisani zakonom i važno je da u procesu zaštite oni međusobno sarađuju. Policija izlazi na lice mesta, prikuplja potrebne informacije i zbrinjava žrtvu. Centar za socijalni rad takođe preduzima određene radnje u procesu zbrinjavanja. Žrtve nasilja u porodici imaju pravo i na smeštaj u prihvatilištu, kao i na besplatnu pravnu pomoć, koju u tim situacijama pružaju advokati iz “Oaze sigurnosti”. Pored toga, žrtve nasilja u Kragujevcu imaju i pravo na jednokratnu novčanu pomoć.
Šta činiti kada nadležne institucije ne reaguju?
- Zakonima su definisana ovlašćenja i nadležnosti u slučajevima prijave nasilja. Ukoliko je žrtva nezadovoljna postupanjem institucija, postoji mogućnost obraćanja organu zaduženom za nadzor i kontrolu rada tih institucija.
A šta kada policija ne zbrine osobu koja trpi nasilje, već uzme iskaz od obe strane i ostavi žrtvu sa nasilnikom?
Kako postupiti kada zdravstvene ustanove ne izdaju uverenje o povredama žrtve i ne vode evidenciju, a znaju o čemu se radi?
- Zdravstveni radnici su dužni da postupaju u skladu sa svojim Protokolom iz 2009. godine. U njemu je precizno navedeno da u slučaju prijave nasilja ili sumnji da ono postoji oni treba pažljivo da razgovaraju sa žrtvom i u izveštaju opišu povrede. Postoji i poseban obrazac koji je izabrani lekar dužan da popuni. Ukoliko je žrtva primljena u službi Hitne pomoći, njeni zaposleni odmah obaveštavaju policiju.
Kako se izboriti za svoja prava u manjim sredinama, gde svako svakoga zna i svako koristi svoja poznanstva kako bi “ispeglao” situaciju?
- Veoma teško. U tim sredinama čak ni institucije nisu spremne da postupaju onako kako je propisano zakonima i posebnim protokolima.
Komentari. (0)