Nikola Rebić: Nikad nisam bio ponosniji

Jedan od najboljih košarkaša reprezentacije Srbije, koja je osvojila zlatnu medalju na Eurobasketu u Italiji, kaže da je recept za uspeh drugarstvo i uzajamno poštovanje

Nikola Rebić, plejmejker kluba Crvena zvezda Telekom, jedan je od “zlatnih orlića” koji su nedavno na Evropskom prvenstvu u košarci za mlade, u Italiji, u dramatičnom finalnom meču pobedili reprezentaciju Španije i osvojili zlato. Momak koji je hrabro izlazio na teren i pokazao apsolutnu dominaciju u igri ne samo da je opravdao poverenje stručnog štaba već je postao i veliki miljenik publike.

- Neverovatan je osećaj kada shvatite da je vaš tim najbolji. Do kraja života ću pamtiti trenutak intoniranja himne i sliku nas dvanaestorice tokom ceremonije dodele medalja. Nikada nisam bio ponosniji na sebe, saigrače, ali i na roditelje i brata. Porodica mi je oduvek velika podrška, njih troje su moja motivacija i neprestano me inspirišu da idem dalje.
Nikola, koji je odmalena pokazivao interesovanje i talenat za sport, prvo je trenirao plivanje i karate, ali vrlo brzo je shvatio da je njegova istinska ljubav košarka.
- Sad davne 2002. gledao sam sa tatom Svetsko prvenstvo u košarci, koje se održavalo u Indijanapolisu. Pratio sam svaki pokret tadašnjeg kapitena Dejana Bodiroge i iako sam bio mlad, čvrsto sam sebi obećao da ću se potruditi da postignem bar delić uspeha koji su naši košarkaši tada ostvarili. Te iste godine sam počeo da treniram košarku.
Njegovu odluku da se bavi košarkom roditelji su odmah razumeli i podržali.
- Oni su uz mene u svemu što radim. Nikada me nisu sputavali ili govorili da je bolje da se okrenem školi i da se samo rekereativno bavim sportom. Na sreću, bio sam i odličan đak.
Košarkaš tvrdi da je ključ uspeha reprezentacije prijateljstvo i van terena. Otkriva da su mu kolege iz ekipe druga porodica i da se razumeju bukvalno pogledima.
- Mi smo tim koji je sačinjen prvenstveno od dobrih i vrednih ljudi. Svako od nas daje maksimum i pruža punu podršku saigračima. Među nama nema rivaliteta, postoji samo ogromno uzajmno poštovanje, a naša pobeda je rezultat toga.
Iako nema mnogo iskustva kada je noćni život u pitanju, Nikola je sa ekipom proslavio titulu šampiona Evrope onako kako i dolikuje.
- Nisam navikao na noćne izlaske, ali priznajem da sam sa drugarima iz reprezentacije baš uživao u opuštenoj atmosferi u jednom prestoničkom klubu. Naporan period smo ostavili iza sebe i kolektivno smo se prepustili čarima leta i dobre muzike.
Jedan od najtalentovanijih “orlića” smatra da vrhunski sportista mora da se odrekne mnogih stvari zarad dobre igre i karijere.
- Pored pravilne ishrane i treninga, potreban je i odmor, kako bi telo bilo spremno za utakmicu. Zato se trudim da slobodno vreme provodim u nekoj opuštenoj atmosferi, pošto ne želim da moja profesionalna karijera ispašta zbog izlazaka. Jedino mi nekada bude krivo što propuštam rođendane svojih prijatelja, jer bih možda na njima upoznao i neku slatku devojčicu, ali opet, znam da će biti vremena i za to. Mlad sam i ne žurim. Prave stvari uvek dolaze u pravo vreme.
Nikola smatra da mali procenat uspeha čini talenat, sve ostalo je požrtvovanost, odricanje, vera u sebe.
- Još nešto je veoma bitno za sportistu. On mora da bude pošten i iskren čovek, ali važno je i da ima dozu sportskog bezobrazluka, kao i ogromno samopouzdanje, jer od njega sve kreće.
Dobro potkovan u teoriji, košarkaš ipak nije očekivao da će se naći među pet najboljih igrača prvenstva.
- Bio sam svestan da sam tokom celog takmičenja igrao dobro, ali nisam verovao da ću biti u idealnom timu. U njemu su se našli odlični igrači, i možda to i jeste idealna petorka, ali da sam ja birao, izabrao bih sve naše igrače, jer mislim da su svojom igrom zaista svi zaslužili da se nađu u top pet. Velika je čast, ali i zadovoljstvo, dobiti ovakav vid priznanja, koje je došlo u pravom trenutku, jer mi je ono veliki podstrek za nastavak karijere.
Kako nije potpuno imun na tremu, sa njom se bori na najbolji mogući - pokušava da je ignoriše. I za sada mu to dobro ide.
- Prva utakmica mi je uvek najteža. Tako je bilo i na prvenstvu u Italiji. Nijedan meč nije lak, ali ako date celog sebe, učinite ga lakšim. A kada pobedite, dobijete samopouzdanje koje vam pruža nemerljiv osećaj lakoće i vere u sebe. Svaki vid nesigurnosti i straha pokušavam da okrenem u svoju korist, i za sada je to davalo dobre rezultate.
Nikola nema posebne rituale uoči meča, ali u Italiji je napravio izuzetak.
- Pred prvu utakmicu brat mi je poslao glasovnu poruku i poželeo mi sreću. S obzirom na to da je taj duel bio težak i da smo teško izvojevali pobedu, bratovu podršku sam nestrpljivo iščekivao pred svaki sledeći meč. Verujem da će mi čekanje poruka ući u naviku, ne zato što sam sujeveran, već iz razloga što mi je lakše kada znam da je neko najrođeniji mislima uz mene. Bratska ljubav je nemerljiva - siguran je jedan od pet najboljih mladih košarkaša Srbije, kome je zlato na Eurobasketu treća i najsjajnija medalja do sada, jer u svojoj riznici ima i bronzu sa mladima iz 2014. i bronzu sa juniorima iz 2012. godine.

Tekst je originalno objavljen u štampanom izdanju magazina “Gloria” u broju 635.