Miloš Biković: Gluma nije egoistični egzibicionizam

Mladi umetnik podjednako se radovao nagradi sa filmskog festivala u Moskvi i trijumfu naših mladih fudbalera, za koje se nada da ih je bar malo inspirisao ulogom u ‘Montevideu’

Nagrada za proboj godine, koju prestižni magazin “Hollywood Reporter” dodeljuje na Međunarodnom filmskom festivalu u Moskvi, iznenadila je ovogodišnjeg laureata, našeg poznatog glumca Miloša Bikovića (27), ali ne i njegove obožavaoce i poznavaoce sedme umetnosti. U beogradskom Ruskom domu to prizanje mu je preko video-linka uručio slavni reditelj Nikita Mihalkov, u čijem je filmu “Sunčanica” mladi glumac ostvario zapaženu ulogu. Obraćanje ruskog reditelja aplauzom su pozdravili Miloševi “klasići”, Nina Janković, Tamara Dragičević, Jelisaveta Orašanin i Miodrag Radonjić, kao i mnoge druge kolege i prijatelji, koji su mu iskreno čestitali na uspehu.
- Nagrada Međunarodnog filmskog festivala u Moskvi važna mi je zato što mi ju je dodelio Nikita Mihalkov. To samo po sebi znači mnogo - rekao nam je Biković odmah po dobijanju priznanja i dodao: - Nagradu je ustanovio prestižan međunarodni časopis “Hollywood Reporter”, koji je okrenut samo glumi, tako da nije lako dobiti je i iznenađen sam što je pripala meni, a šta ona donosi, videću u vremenu koje dolazi. Sa ekipom filma “Montevideo” imao sam priliku da budem deo festivala u Moskvi. Tamo vlada divna atmosfera i srpski filmovi su uvek lepo primljeni. Kao što je “Montevideo” bio odlično prihvaćen, tako je sada i film “Enklava” naišao na dobar prijem. Čuo sam da su ljudi stojeći aplaudirali tom ostvarenju i da je dobilo najlepše komentare.
Srpski glumac, koji je za rusko tržište snimio dva filma - pored “Sunčanice” glumio je i u “Bezdušnima 2” - kaže da oseća bliskost sa Rusima.
- Naša dva naroda uvek su kroz istoriju bila povezana - od Prvog svetskog rata, dekreta koji je dao imperator Nikolaj da uđu u taj sukob svetskih razmera, bele emigracije koja je umnogome oplemenila kulturni život Srbije i Jugoslavije, preko Drugog svetskog rata i oslobodilaca Beograda do dana današnjeg. Naši putevi i sudbine su isprepleteni i duhovno, i jezički, i kulturološki. Čitao sam rusku literaturu, studiram glumu po ruskom sistemu. Bez Dostojevskog, Čehova i Stanislavskog nemoguće je zamisliti teatar i kulturu. Naravno, tu su i lični odnosi. U Rusiji imam i mnogo prijatelja.

Ne možemo da se ne zapitamo da li je film “Montevideo, bog te video”, u kom je primećen Milošev izvanredan glumački talenat i koji ga je učinio zvezdom domaće kinematografije, imao uticaja i na naše mlade fudbalere, koji su naciju učinili ponosnom osvajanjem Svetskog prvenstva u Novom Zelandu.
- Bio bih neizmerno ponosan da je tako. Ali, niko ne sme da se “grebe” o njihov uspeh. Oni su šampioni jer su imali jaku veru i bili jedinstveni, baš kao i naša reprezentacija iz 1930. Obradovali su me do suza i učinili ponosnim. Želim da im ovo bude samo prvi pehar. Oni su dokaz da imamo zlatne ljude i želim da im slava i novac, koji sad slede, ne pomute onu iskrenost, timski duh i ljubav prema igri zbog koje su, siguran sam, počeli da igraju fudbal. Sad ih svi tapšu po ramenu. To je opasno za bilo koga, a pogotovo za momka koji nema ni 20 godina a šampion je sveta. Uspeo si, a nisi još ni počeo. To je duhovna borba. Želim im da ostanu šampioni do kraja karijere, da vole svoje saigrače, veruju treneru, žrtvuju se za tim i opet nas uskoro učine ponosnim.
Glumac inače smatra da filmovi imaju veliki uticaj na publiku.
- Gledaoci, svesno ili nesvesno, kopiraju izgled i ponašanje junaka iz filma. Drago mi je što sam mnogo puta čuo: “Moj sin zbog ‘Montevidea’ trenira fudbal”. To je film koji pozitivno utiče na ljude, a najviše na decu, bar tako želim verujem. Inače bi moja profesija bila egoistični egzibicionizam.
Osim na filmu, Miloš na gledaoce utiče i u teatru, a ovogodišnju sezonu završio je izvođenjem “Dame s kamelijama” u Narodnom pozorištu. Pre toga je imao premijeru predstave “Palilulski roman”, u adaptaciji i režiji Egona Savina. Priča o životu na periferiji i ljudima sa margine dotakla je mladog glumca.
- To je izuzetno jaka priča, koja mi je omogućila da igram nešto što ne liči na uloge koje sam imao do sada, a to mi je bio veliki izazov. Kroz ovaj komad upoznajemo našeg velikog pisca Branislava Nušića sa jedne druge strane - kao tragičara. Mislim da je to važno. Drago mi je i što sam sarađivao sa Egonom Savinom jer ga kao reditelja veoma poštujem.
Miloš u predstavi igra mesara Simu, koji se ženi radi novca, a ne iz ljubavi.
- Ako me pitate da li bih ja mogao tako da postupim, moj odgovor je - mogao bih, ali samo na sceni ili pred kamerama. Nadam se da me život neće demantovati.
“Palilulski roman” nastao je po motivima Nušićeve drame “Iza Božjih leđa”. Biković smatra njen naziv nije samo geografska već i moralna odrednica.
- Život iza božjih leđa nije samo život po zakonu koji propisuje država i koji važi dokle doseže kaldrma. Važno je da li imate neki unutrašnji zakon, koji zovemo moral. Njega je potrebno graditi, ali i braniti u svakodnevnom životu. Ne mogu za sebe da kažem da sam moralna osoba, ali borim se da to budem. Nušićev roman zapravo govori kako, kad čovek poruši ljudske zakone, dobijamo naslove u crnoj hronici.
Društvene okolnosti i predrasude dovele su ljude do ivice ponora, a mladom glumcu profesija nalaže da razbija te predrasude.
- Moj posao zahteva da razmišljam o ljudima, da sa njima stupam o kontakt i da učim o onima koji su drugačiji od mene. Svestan sam da mnogi imaju predrasude o meni. Lakše im je da vas okarakterišu kao ovakvog ili onakvog nego da pretpostave da ste se svojim radom izborili za neki uspeh. Ali, te predrasude su samo njihove, pa ne vidim zašto bih se borio protiv toga. Ako je čovek dovoljno pametan i samosvestan da prevaziđe predrasude, onda znači da možemo da imamo neku vrstu odnosa. A ukoliko nije dovoljno pametan da se izbori sa tim, ako mu je razum pomućen, onda nema razloga da stupamo u kontakt dok ne ozdravi.
Miloš nam je otkrio koje to sitnice njegov život čine lepim.
- Volim da pustim muziku kad se vozim kolima, da provedem vreme sa porodicom, da se viđam sa rodbinom i starim prijateljima. Neprocenjivi su mi i momenti na sceni, rad na fakultetu sa mojim profesorom i mentorom Draganom Petrovićem - kaže glumac, čije će leto biti radno, iako bi više od svega voleo da se dobro odmori.
- Boriću se svojim životom za odmor, jer ću u protivnom stvarno izgubiti život.

Tekst je originalno objavljen u štampanom izdanju magazina “Gloria” u broju 630.