Žana Poliakov: Strah je moj dobar prijatelj, pokaže mi kuda da idem
26.12.2016 17:02
Autorka bestselera ‘Ona zna’ i ‘Soulfood’ hladne mesece provodi u Indiji, strah je pretvorila u prijatelja, uvek se vraća ‘Aleksandrijskom kvartetu’ Lorensa Darela i rastuži se kad vidi da se žena odriče svoje moći
Gde trenutno živite?
- Sad sam u jednom ribarskom selu zvanom Arambol, na Goji u Indiji. Mesto ima ogromnu plažu, hipi istoriju, i centar je okupljanja raznoraznih umetničkih duša tokom zimskih meseci.
O čemu sanjate na javi, a o čemu dok spavate?
- Na javi knjigu, i potom je materijalizujem u realnosti. Na nekim već radim, pa više ne znam šta je san, a šta java.
Vaš najveći strah?
- Strah je postao moj dobar prijatelj, pokaže mi kuda treba da idem.
Modni savet Žane Poliakov?
- Sve dok nisam gola i bosa, previše sam obučena. Razne koncepte vezali smo za telo i spoljašnji izgled, a dobar osećaj je retko kad u krpicama koje oblačimo. Naša tela, pogotovo žensko, nose toliko mudrosti koliko nijedna filozofija.
Kada vas neko smara, šta radite?
- Odem.
Šta govorite svom unutrašnjem detetu?
- Samo se ti igraj, “we will make it happen”.
A dete vama?
- Kad si poslednji put probala nešto prvi put?
Na koji način proslavljate svoje rođendane?
- Kako koji. Nekad se zavučem u mišju rupu da nikog ne vidim, a nekada idem okolo i delim torte i kolače.
Kako izgleda jedan vaš dan u Indiji?
- Ima nešto magično u Indiji. Kako se probudiš, već si srećan, ne moraš ništa da radiš, osim da budeš. Opustiš se, prepustiš i prihvatiš da ništa nije u tvojoj kontroli. Nije sve logično, nešto je i čarobno. Jutra su božanstvena na plaži, i savršena za meditaciju, vežbe istezanja, sunčanje i kupanje. Posle se vratim kući da napravim neki doručak i zaronim u novu knjigu ili u čari interneta. Kasnije se družim sa zanimljivim ljudima.
Šta biste voleli da promenite kod sebe?
- Ništa, u toj sam životnoj fazi kad mislim da je sve kako treba da bude. I mnogo bolje od toga.
Knjiga koju ste pročitali najviše puta?
- Ima ih više. “Aleksandrijski kvartet” Lorensa Darela me nekako pronađe svakog leta. Često se vraćam Miloradu Paviću i Borislavu Pekiću. Više puta sam čitala “Novu zemlju” Ekarta Tola, “Povratak ljubavi” Marijane Vilijamson i “Transurfing” Vadima Zelanda.
Šta uvek može da vas rastuži?
- Kad vidim kako se žena odriče svoje moći.
Najveći blam u životu?
- Ne shvatam sebe toliko ozbiljno da bilo šta doživljavam kao blam. Kad postanem previše ozbiljna, dam sebi otkaz.
Da ste cvet, bili biste?
- Magnolija, jorgovan, jasmin ili frangipani. Volim drveće sa cvetovima.
Da li biste udomili napuštenu životinju?
- Udomila sam više njih.
Gde vidite sebe za dvadeset godina?
- Na svojoj plantaži gde gajim avokado, mango, kakao i kokose. Stanite, pa ja sam već tu. Moraću da smislim nešto novo za budućnost.
Komentari. (0)