Veliki košarkaš Teo malom dečaku u sebi: Nagrada za tvoj naporan rad će biti neprocenjiva

Poznato je da je  Miloš Teodosić majstor za poene i akrobacije na parketu. Jedan je od najboljih kapitena u Evropi, a o svemu što mu se danas dešava srpski reprezentativac sanjao je još kao dečak. Snovi su postali javnost a ovaj košarkaški as rešio je da napiše dirljivo pismo 10-godišnjem sebi.

Njegove reči je objavio  žsajt FIBA a mi vam pismo prenosimo u celosti

-Ćao Miloše! Imaš 10 godina i niko te još ne zove Teo. Treniraš u Valjevu sa svojim bratom i sanjaš da odeš negde. Možda u Beograd da igraš za neki tim, a zatim da postaneš deo veće sportske organizacije.

Običan si dečak, kao i svi tvoji prijatelju - ne loš, ali si prkosan i nestašan. Provodiš dosta vremena sa prijateljima igrajući se na ulici i srećan si sa rasporedom. Osam sati si u školli, minimum osam sati na ulici i dva sata spavaš. Sada možeš da sanjaš o medaljama i nagradama gledajući utakmice selekcije Jugoslavije sa zvezdama poput Bodiroge, Đorđevića, Divca, Danilovića. Siguran si da je nemoguće da ostvariš takav uspeh, čak i da misliš o tome. Ti ciljevi su predaleko i teško ih je stići. Ali ti, Miloše, si u Valjevu sada.

Dozvoli mi da ti se predstavim. Zovem se Miloš Teodosić ili kako me saigrači zovu - Teo. Imam 29 godina sada i ispričaću ti kako će tvoj život da postane fantastičan i spektakularan.

Tvoja porodica ti je najveća podrška u životu, slušaj njihove savete i veruj im u potpunosti. Ne samo o košarci, već o svemu. Nikada nećeš postati ja bez familije. Zahvali se mnogo tvom prvom treneru sada, jer te uči kako da voliš ovu igru. Ne gura te da radiš mnogo vežbi ili da pamtiš mnogo akcija i kombinacija. Zapamti sve njegove priče, on te uči kako da voliš košarku. Ova ljubav je večna. Nikada nemoj da bežiš iz škole, moraš da imaš dobre ocene ili ti trener neće dozvoliti da treniraš.

Za devet godina ćeš biti ubeđen da je košarka tvoj život. Godinu dana posle toga ćeš zaigrati u Grčkoj, biće to tvoj prvi korak u profesionalnoj karijeri - Olimpijakos. Onda će 2010. godine FIBA da te proglasi najboljim košarkašem u Evropi. Ludo je, imaš samo 23 godine, ali veruj mi da je istina.

Napustićeš Grčku i otići ćeš u Rusiju gde ćeš imati dosta uspona i padova. Mnogo bolnih i velikih padova. Borićeš se sa mnogo protivnika, ali najvažnije - sa samim sobom. Teško je, ali ćeš postati jači. Biće ti potrebne četiri godine da shvatiš svaku grešku i to ćeš uspeti u Moskvi. Nagrada za tvoj naporan rad će biti neprocenjiva - postaćeš zvezda reprezentacije Srbije i vodićeš ih do dve istorijske srebrne medalje na Svetskom prvenstvu i Olimpijskim igrama. Konačno ćeš osvojiti Evroligu sa CSKA i svaka osoba u Valjevu će te nazivati legendom.

U redu je ako mi ne veruješ. Nastavi da radiš naporno i videćeš. Srećno!