Jovana Nikolić Mišković: Prevaru ne opraštam

Pevačica ističe da kod trogodišnje kćerke Antonine primećuje sklonost ka muzici i fotografiji, i priznaje da ne bi mogla da pređe preko preljube supruga Marka Miškovića

Pevačica Jovana Nikolić Mišković (32) suprugu Marku Miškoviću, s kojim je u ljubavi još malo pa celu deceniju, ne bi oprostila preljubu.

Srećom, sve ove “teške teme i dileme” rešava samo zarad zadovoljenja umetničkog gena, koji je, kako kaže, povukla na tatu Božidara-Botu Nikolića, jednog od naših najpoznatijih snimatelja, reditelja i direktora fotografije.

Njegov talenat za fotografisanje nasledila je i unuka, Jovanina i Markova trogodišnja kćerka Antonina.

Šta vam je teže, u smislu opravdavanja očekivanja, da budete unuka narodnog heroja i ambasadora Vladimira Rolovića, kćerka filmskog reditelja i snimatelja Božidara-Bote Nikolića ili snaha Miroslava Miškovića?

- U vremenu u kojem živimo veoma je teško opravdati očekivanja. Narodni heroji kao što je bio moj deka više se ne rađaju, takva aristokratija danas ne postoji, nažalost. Što se tiče mog oca, zauvek ću biti u njegovoj senci jer je on u godinama koliko je meni sad već imao vanserijska dostignuća, trag koji je on ostavio u našoj kinematografiji nešto je što se neće skoro ponoviti. Nije lako ni biti snaha jednog od najinteligentnijih ljudi današnjice, od kojeg svakodnevno naučim nešto novo. Ali, zbog svega pomenutog ne nosim nikakvo breme. Ponosna sam što sam rođena u takvoj porodici i što živim u drugoj, podjednako uspešnoj.

Sluša li vas kćerka ili vi slušate nju?

- Mene kćerka sluša. Na vreme smo postavili sve granice i pravila tako da je dosta razumna, iako je kao čigra.

Kažu da je mala pametnica, deke se već ponose njom, a kako biste je vi opisali?

- Nisam majka koja često govori o vrlinama svoga deteta. Ne bih da zvučim pretenciozno, ali ona zaista jeste izrazito inteligentna. Ima neverovatna opažanja i konstatacije za dete od tri godine. Pamti nepogrešivo sve što joj se kaže, obeća, uradi, i nemoguće ju je navesti na drugi put od onog koji je sama zacrtala. I sve to uvek postigne uz osmeh.

Pokazuje li ona neke sklonosti ka muzici?

- Voli da pevuši, kao i svako srećno dete, ali najinteresantije je da najveću sklonost pokazuje ka fotografisanju. Zato smo joj kupili dečji aparat s kojim slika ukućane i sve ostalo što joj je zabavno. I dobra je u tome.

Rekli ste da je veoma vezana za tatu. Ispunjava li joj Marko sve želje?

- Apsolutno. On nju svakodnevno pita šta joj se radi i gde joj se ide, i kakva god da je njena želja, on joj je slepo ispunjava. Kod tate može sve.

A vi? Ko je od vas dvoje stroži roditelj?

- Mi smo napravili sjajan balans. Ja sam stroža, ali samo u smislu da se zna red i nauči poštovanje. Sve može i kod mene što je primereno za njen uzrast i u granicama normalnog. Veoma sam konzervativna kada je vaspitanje u pitanju.

Ko joj češće peva uspavanke i čita priče? Ima li omiljene junake?

- Uglavnom je zajedno uspavljujemo. Iako u poslednje vreme voli da gleda crtani film pre nego što zaspi. Stalno nam se smenjuju omiljeni animirani junaci, a ovih dana su to “Braća Kret” i “Mala sirena Arijel”.

Čemu učite kćerku?

- Poštovanju, strpljenju, skromnosti. Trudimo se da je lepo vaspitamo.

Planirate li još dece, odnosno, da li biste voleli da rodite sina pa da napravite čuvenu “neprincipijelnu koaliciju”?

- Sve prijateljice koje imaju i mušku decu zaljubljene su u svoje sinove i govore mi da i ja rodim jednog kako bih osetila tu jedinstvenu vrstu ljubavi. Za mene je to još nepoznanica, jer nisam sigurna da li bih više želela da Antonini podarimo brata ili sestru. Ja imam sestru za koju sam vezana i volela bih da i moja kćerka ima jednog takvog saveznika za ceo život.

U spotu “Svila” govorite o prevarenoj ženi koja se sveti. Da li biste vi oprostili prevaru svom suprugu?

- Svaki od mojih spotova, pogotovo u poslednjoj godini, imao je umetnički duh, u jednom sam sanjala da tumaram gradom i tražim svoju ljubav, u drugom sam se takmičila u obaranju ruku, čak sam ovako tanana pobedila Mariju Šerifović. U ovom trećem sam presudila varalici. To mi je valjda na tatu gen - da uvek želim nezamisliv kraj, a u umetnosti je sve dozvoljeno. To je samo za potrebe spota. Kada bih dospela u takvu situaciju, ne bih oprostila, ali ne bih mu ni tako tragično presudila kao u spotu.