Rade Šerbedžija: Milena Dravić mi je poklonila Draganov čamac, pa ćemo Gaga i ja da polovimo po Jadranskom moru

Proslavljeni glumac Rade Šerbedžija godinu završava koncertima pod imenom "Uzalud je budim". Posle nastupa u Lisinskom u Zagrebu Šerbedžija dolazi u Beograd gde će se 27. decembra dužiti sa publikom, a po prvi put će predstaviti i prateći bend Zapadni kolodvor.

- "Kolodvor" je bend, kad moj sin Danilo svira, ima nas sedam, i to su najbolji muzičari svojih instrumenata u Hrvatskoj. Mnogi su profesori na akademijama. To je dobra stvar, jer se moraš truditi da dosegneš taj nivo. Da budeš top. A s druge strane, ako nešto zezneš, oni te izvuku.

Osim kao pevač na sceni Rade je aktivan i pisac a nedavno je objavio i knjigu izabranih pesama Stranac.

- Još pišem knjigu proze, nastavak "Do poslednjeg daha". Zapravo, nije nastavak, ali je isti stil i zove se "Zelena karta". To je ona po kojoj si stranac, stavljen u tu kategoriju da imaš građanska prava, ali nemaš pravo glasa, pa si, ipak, stranac. Odavno sam je počeo, ali sam prekinuo pre šest godina.

Šerbedžija je poznat i kao svetski putnik. čovek koga ne drži mesto, ali on uspeva da se svuda oseća kao svoj na svome.

- Ja sam odavno svoj na svome. Kad jednom postaneš stranac nikada više ne možeš nazad. Rekao mi je veliki hrvatski pesnik Danijel Dragojević: "Uh, što ti zavidim, ti si ono što ja sanjam ceo život, da postanem stranac u vlastitoj zemlji". Ima u tome nekakve lepote. To je donhuanizam, ne u smislu osvajanja žena, nego kao samoća, kao filozofska kategorija. Kada jednom to osetiš nekako ti postaje slatko, zavodljivo. I s druge strane, kad si stranac negde, na drugi način si građanin planete, mala je jedna zemlja. Prepoznajući to u sebi, osećam ljubav i posebno lokalni patriotizam prema mojoj nacionalnosti i poreklu. Ja sam Srbin, stopostotni! Isto tako volim i domovinu gde sam rođen. Jer, nisu me samo otac i majka napravili, napravile su me i ličke planine, onaj moj Velebit i Jadransko more koje volim ceo život. Napravili su me kao mladog čoveka zagrebačka akademija i teatar, isto kao i Beograd u koji sam dolazio, beležio prve uspehe i snimao filmove.

Rade je u razgovoru za Novosti otkrio bez čega ne može.

- Bez mora, apsolutno. More mi je najjače. Ja sam ribolovac. Satima mogu da sedim na čamcu i to mi je posebna strast. Pecao sam i po Beogradu, družio se sa prijateljima. Naročito sa Pavlom Vuisićem, on je obožavao svoj splav.

- Imam jednu posebnu stvar - otkriva Šerbedžija.

- Milena Dravić mi je poklonila Draganov čamac. Insistirala je da mi ga pokloni, i da bude kod mene, jer smo veliki prijatelji. Uskoro ću čamac preneti u Hrvatsku i porinuti ga u more u Istri. Voziću ga izmeđi Fažane i Briona, loviću ribu na njemu, prevoziću moje glumce s njim. Fina je to barka od šest i po metara. Zvaće se "Gaga". Moram samo njegovu sliku da impregniram na barku, ali da bude crno-bela, kao neka grafika. I tako će Gaga ploviti sa mnom po Jadranskom moru.