Legendarni kapiten Crvene zvezde Igor Rakočević (38), svetski i evropski šampion sa reprezentacijom Jugoslavije, koji je pre skoro dve godine izabran za potpredsednika Košarkaškog saveza Srbije, sina Ivana (8) uči da sport shvata kao igru. Dečaku su tatini saveti dragoceni jer je već napravio prve korake između dva koša. Za razliku od oca, koji je karijeru proveo u dresu broj osam, naslednik se opredelio za “četvorku”.
- Mada je bio mali dok sam ja igrao, Ivan je gledao klipove, pratio utakmice i tako usvajao da je sport igra. Košarka i Zvezda su njegov logičan izbor jer je većina dresova i majica u kući bila crveno-bela. Ali priznajem da sam na to i lično uticao - kaže Rakočević senior.
Kako biste reagovali da je u kuću doneo dres Partizana?
- Pa, sad, morao bih da poštujem njegovu želju, ali, srećom, to nije uradio. Meni bi bilo drago da ostane ovako, dakle, da bude u Crvenoj zvezdi.
U sportu ima mnogo stresova, razgovarate li s njim o tome ili je još rano?
- On ima jak takmičarski duh bilo da se radi o “ne ljuti se čoveče”, košarci u video-igrici ili pravom sportu. Ima ogromnu želju da u svemu pobedi. To je pozitivno, ali pod uslovom da zbog toga nema stres i da se ne nervira, već da sve shvati kao igru. Bar do tinejdžerskog uzrasta, kad sport eventualno postaje posao. Trudiću se da sve dotle Ivan košarku shvati kao igru i da u njoj uživa. Nažalost, živimo u vrlo stresnom vremenu i klinci često nisu svesni koliko je bogatstvo ta njihova dečja igra.
Traži li Ivan da mu pričate o svojoj karijeri?
- Najviše pita za Ameriku, da li sam igrao protiv Majkla Džordana i jesam li ga pobedio. Spletom okolnosti zaista sam odigrao jednu utakmicu protiv Džordana u njegovoj završnoj sezoni za Vašington vizardse. Bio sam tada u Minesoti, i baš sam njega čuvao. Dobili smo taj meč i mogu sinu da kažem: “Da, tata je pobedio Džordana”, ali ne i da mu objasnim da nisam trijumfovao ja, već ekipa.
Imate dvoje dece, ko je veći autoritet, supruga Ivana ili vi?
- Moja Ivana je posvećena majka, njoj je prioritet vaspitanje dece. Jednom je rekla: “U životu možeš da pogrešiš u vezi sa svime, i većina tih stvari može da se ispravi, samo u jednom ne smeš: u podizanju dece”. Vodimo se idejom da im navike, moralna načela i shvatanje sveta oko sebe koje sin i kćerka sad usvoje ostaju za ceo život. Inače, ja sam malo stroži, Ivana je “mekša”. Kćerkica Vesna, koja ima pet godina, živahna je i vrlo nemirna, i kao mlađe dete više je samostalna, dok je Ivan drugačiji, sa njim se lako dogovorimo oko svega. On je uvek za šalu, nasmejan, i voli da se grli i mazi.
Pored Zvezde, u kojoj ste bili od 1995. do 2013, u karijeri ste promenili još mnogo klubova. Ne krijete koliko vam je teško palo kada ste napuštali Španiju, gde ste, između ostalog, igrali i za Real Madrid?
- Promena kluba može da bude stresno iskustvo i zato je dobro da kad se igrački, ljudski i profesionalno pronađete u nekoj sredini, ne menjate to tek tako, čak i ako dobijete bolje finansijske uslove. Ja sam se tako osećao u Taukeramici, današnjoj Baskoniji.
Pre tri godine ste upravo od navijača Taukeramike, protiv koje je tad igrala Crvena zvezda, doživeli nezaboravne ovacije, što ste vrlo emotivno doživeli.
- Iz tog španskog kluba su me pozvali kako bi mi uručili zlatnu plaketu. Da, bilo je izuzetno dirljivo, u sali je bilo 15.000 ljudi koji su mi odali priznanje za fantastične tri godine koje sam tamo proveo, najbolje u mojoj karijeri. Toliko je bilo emotivno da su mi čak krenule suze. Divan momenat i gest publike iz Vitorije.
Kakav je osećaj skinuti dres i obući odelo?
- Uh, težak, naročito za nekoga ko je u sportu bio uspešan kao ja. Pogotovo kad ste svesni da biste bar još dve-tri godine, uz redovan trening, mogli da igrate i budete i dalje među najboljima. Nije jednostavno živeti sa tim osećajem i prihvatiti da utakmicu gledate sa strane, u košulji ili odelu.
Nedostaje li vam košarka?
- Stravično. Kažu da kada uspešan profesionalni sportista završi karijeru, kao da je potpuno prekinuo život, jer mora da pronađe novi smisao, navike i zadovoljstva.
Ima li šanse da Ivan nasledi tatinu osmicu?
- Ne, iako sam želeo da nosi broj osam. Ali Ivan je lider, on se odlučio za četvorku i ja se ne mešam u njegov izbor.
Komentari. (0)