Poznata voditeljka i naomiljenija loto-devojka stare Jugoslavije, Suzana Mančić, otkrila je o čemu je maštala kao dete, kome se divi, kao i šta joj je neostvarena želja, u kratkom razgovoru za portal Vesti online .
Ko je najzaslužniji za Vašu karijeru?
- Najzaslužnija je moja mama, koja me je uvek bodrila, verovala u mene i hrabrila me da idem napred.
Kako se borite sa tremom?
- Verovali ili ne, nemam tremu. Imala sam tremu samo jednom - kada sam pevala Titu na Tari. Bila sam jako mlada i kolena su mi klecala.
Koji aplauz pamtite?
- Aplauz u Moskvi sredinom '90-ih. Na prve taktove pesme "Tamo daleko" publika je ustala, ljudi su zapevali držeći desnu ruku na srcu. Aplauz je jako dugo trajao, a ja sam sa scene otišla sa suzama u očima.
Šta sebi nikada neće oprostiti?
- Što sam odbila glavnu žensku ulogu u kultnom filmu "Nacionalna klasa" Gorana Markovića.
Kome se divite i zašto?
- Hodačima na žici. Probajte, pa ćete videti zašto.
Kao dete maštali ste da budete...?
- Balerina! Jedno vreme sam kao dete pohađala baletsku školu, ali morala sam patike da okačim o klin, jer sam naglo izrasla.
Kakvu muziku slušate?
- Narodnu, zabavnu, rok, džez, klasiku... Muziku mogu da podelim samo na dobru i lošu.
Odmor koji pamtite i po čemu?
- Uvek sam maštala da odem na Mauricijus i kada se to napokon ostvarilo, bila sam jako razočarana. Možda su moja očekivanja bila velika.
Gde biste najradije živeli?
- Obožavam putovanja, ali uvek se sa velikom radošću vraćam u moj Beograd. To je moj grad, tu je moj dom i moje utočište.
Neostvarena želja?
- Da naučim da zavijam sarmu.
Zvezde.
Komentari. (0)