Zašto je voditeljka RTS-a napustila posao i Srbiju?

Zaštitno lice Jutarnjeg programa i Kulturnog dnevnika RTS-a Irina Đorđić (35) rešila je da privremeno napusti posao voditeljke i pridruži se suprugu Nikoli u Kanadi. Odluku o odlasku, u skladu sa svojim karakterom, donela je naprečac. Na radnom mestu je uzela neplaćeno odsustvo, psa Bobija ostavila kod roditelja i zaputila se kod muškarca kome se u julu ove godine zaklela na večnu ljubav.

- Kao dizajner specijalnih efekata Nikola je pre dve godine otišao u Vankuver da radi na jednom filmu, a onda su mu ponudili još jedan posao, pa još jedan - objašnjava Irina. - Za razliku od mene, koja mogu da radim bilo gde, on je najčešće vezan za studio, tako da je bilo logično da ja odem kod njega umesto da se on vrati u Beograd. Posle službenog puta u Izrael imala sam mnogo obaveza na televiziji i nisam stizala da razmišljam o tome čime ću se baviti u Kanadi i kako ću tamo provoditi vreme. Sve što znam jeste da bi ponovo trebalo da dođem u Beograd u junu sledeće godine da polažem ispite na magistarskim studijama.

Irina Ivić: Prošla sam pakao s nasilnikom

Irina bi volela da nastavi da radi ono što je i do sada.

- Odlazak u Kanadu doživljavam kao dugačak godišnji odmor na kome treba da učim za ispite i ponekad pošaljem prilog, neku zanimljivu priču za RTS. Ne mogu bez svog posla i ne razmišljam o tome da ga promenim. Prezenterka sam, voditeljka, snimatelj, montažer. Nameravam time da se bavim i u budućnosti

Iako voli decu i želi da ih ima što pre, ne planira da produženi godišnji odmor poveže s trudničkm i porodiljskim odsustvom.

- Nikad nisam razmišljala o tome šta će biti s mojim brakom i vezom ako Nikola bude morao da se seli iz grada u grad zbog posla, a njegova profesija je takva da i to može da se dogodi. Šta god da bude, ne plašim se nijednog scenarija jer sam sigurna u to ko sam i šta i koliko znam. Neko bi rekao da sam u godinama kad treba da rađam, ali ne opterećujem se time. Želim bebu, ali znam da će ona doći onda kad treba, a ne kad mi to planiramo, baš kao i sve u životu.

LJUBAV NA POPRAVNOM

Voditeljka je već dva puta imala priliku da živi u inostranstvu. U oba slučaja bila je na korak do toga ode iz zemlje, ali je uvek ostajala. Sada je imala veoma jak motiv za odlazak.

- Nemam želju da idem u beli svet “trbuhom za kruhom”. Ipak, mislim da je najnormalnije da budem tamo gde je čovek kog volim. U životu sam dva puta bila u mogućnosti da napustim rodnu zemlju i započnem karijeru u inostranstvu. U prvom razredu srednje baletske škole posetila sam Sankt Peterburg i mesec bila gost u teatru “Kirov”, najboljem u Rusiji posle Boljšoga. Imala sam tada samo 15 godina. Kad su me dogodine pozvali da dođem kod njih u školu, nisam bila svesna šta to uopšte znači, da je to prilika koja se javlja jednom u životu. Nisam želela da idem jer sam bila u godinama kad sam počela da izlazim, da se intenzivno družim. Nije mi se boravilo u internatu, niti odvajalo od roditelja, pa sam odustala od toga. Desetak godina kasnije ponovo sam mogla da preokrenem život u nekom drugom pravcu. Počela sam da radim kao volonterka u Dnevniku RTS-a, ali informativa me nije zanimala, to mi je bilo dosadno. Mislila sam da nema ništa loše u tome da posle fakulteta malo proputujem svet i prijavila sam se na konkurs za stjuardese u Dubaiju. Prošla sam sve krugove i kiksnula na poslednjem pitanju poslednjeg intervjua. Bila sam na korak da odem, ali to sam protumačila kao signal da mi nije suđeno.

Sudbina nije umešala prste prilikom prvog susreta sa sadašnjim suprugom Nikolom, to je učinio njihov zajednički prijatelj.

- Do detalja pamtim kako smo se upoznali, a ako me pamćenje izda, imam fotografije. Nikolu nisam poznavala, ali smo po kriterijumima zajedničkih prijatelja bili stvoreni jedno za drugo. Danima su nas maltretirali da se upoznamo, iako oboje nismo za to bili raspoloženi. Ja tek što sam izašla iz veze, a Nikola je bio zauzet učenjem. Drugovi su iskoristili pogodan momenat, moj rođendan, i na silu su ga doveli na proslavu. On kaže da je to bila ljubav na prvi pogled, a ja da je on bio najbolji poklon. Posle dva dana mi je poslao poruku, neko vreme smo se dopisivali, pa počeli da izlazimo, a ti susreti su prerasli u divnu vezu koja je trajala godinu i po. Rastali smo se jer nam se činilo da nismo na istim tačkama u životu - ja sam radila, a on je studirao dva fakulteta. Ostavila sam ga iako sam znala da nikad neću naći osobu koja će me voleti kao on. Ipak, Nikola me je s vremena na vreme podsećao da je tu, i nakon pet godina počeli smo ponovo da se viđamo. Tada smo shvatili da nije ni trebalo da se rastajemo.

Irina je već dva puta išla u posetu suprugu u Kanadi.

- Sve mi se sviđa u Vankuveru, osim što ne može da se kupa u okeanu jer je voda hladna i mutna i ima talasa. Dopada mi se to što grad nije dosadna zapadna metropola, već je “živ”, pun restorana, kafića, nasmejanih i veselih ljudi. Iako je temperatura niska, to je veoma toplo mesto u koje jedva čekam da stignem.