Bogdan Obradović: Slobodno vreme posvećeno gitari

Selektor Dejvis kup reprezentacije Srbije i narodni poslanik Bogdan Obradović (50) uzme gitaru u ruke kad poželi da se odmori ili zabavi. Strast prema električnim verzijama ovog instumenta javila mu se u ranoj mladosti, kad je s drugarima počeo da otkriva rokenrol. Danas u svojoj kolekciji ima desetak gitara na kojima svira s velikim uživanjem.

- Muzika mi je hobi odmalena, kao i većini nas koji smo odrastali u staroj dobroj Jugoslaviji, voleli rokenrol i cenili prave vrednosti. Slušao sam i vojne koračnice i ploče koje je moj otac imao, horove, izvorne narodne pesme - kaže Bogdan i konstatuje kako su prosvetni radnici igrali veoma važnu ulogu u formiranju vrednosnog sistema: - Vaspitavali su nas i usmeravali ka pravim stvarima: muzici, sportu, nauci.

Zanimljivo je da Obradović nije išao u muzičku školu, već je sam naučio da svira gitaru. Muzika je bila glavna tema razgovora s drugovima iz škole i kraja, u kojem je živeo i poznati klavijaturista i kompozitor Lazar Ristovski.

- Mi klinci smo učili od njega i slušali ga, kao i grupe “Smak”, “Bijelo dugme”, “Riblju čorbu”, na čijem smo koncertu bili u novobeogradskoj Hali sportova. Sećam se i prvog rok maratona na Stadionu JNA, gledao sam “Pekinšku patku”, “Prljavo kazalište”, “Parni valjak”, “Bijelo dugme”. Vežbali smo svakodnevno, a nijedna ekskurzija ni u osnovnoj ni u srednjoj školi nije mogla da se zamisli bez muzike, nosili smo gitare, čak i harmonike. Nije bilo interneta, pomno smo slušali ploče i do besvesti ponavljali pesme koje smo želeli da “skinemo”. U početku su one u našem izvođenju zvučale tragično, ali smo ih s vremenom savladali perfektno.

Gitare je počeo da skuplja odavno, i mada nikad nije bio pasionirani kolekcionar, voli da ima kvalitetne instrumente.

- Gotovo čitav život svirao sam na nekim “panjevima”, koji nisu zvučali dobro, jer sam tada jedino njih mogao da kupim. Nedavno sam sebi priuštio i ozbiljnije instrumente. Nisam veliki ljubitelj starih gitara, iako neki muzičari tvrde da one napravljene od starog drveta daju mnogo bolji zvuk. Sad sam toliko duboko ušao svet muzike da sam apsolutno ubeđen kako nova tehnologija, uz korišćenje kvalitetnog drveta i elektronike, proizvodi instrumente s najboljim zvukom ikada. Dugo sam čekao priliku da nabavim dobre gitare i pojačala. Sada imam finu zbirku, koju su pohvalili i moji prijatelji profesionalni muzičari Pavle Vučković, Slobodan Trkulja i Zoran Kiki Lesendrić. Svaki slobodan trenutak koristim da sviram. I dok završavam poslove šaljući mejlove ili poruke telefonom, sviram, razmišljam. Muzika me veoma opušta, a najvažnije je da čak i ne moram da budem precizan ili da imam neku super tehniku. Zahvaljujući internetu možete doći do raznih snimaka majstora gitare, a slučajno sam pronašao i grupu momaka iz Brazila koji razjasne svaku moju muzičku nedoumicu. Ponekad i na jutjubu naiđem na interesantne stvari.

NAOPAKO JE ISPRAVNO Osim što svira za svoju dušu, imao je i nekoliko nastupa s profesionalcima. Uz to, s gitaristom Pavlom Vučkovićem, koji je godinama član benda Zdravka Čolića, za “Jelen top 10 listu” snimio je “Uspavanku za Radmilu M”, pesmu koju su zajedno napisali i odsvirali Goran Bregović i Vlatko Stefanovski.

- To je bilo potpuno drugačije od svega što sam do sada iskusio, vrlo uzbudljivo. Tada mi je postalo jasno zbog čega su umetnici posebni ljudi. Ispunilo me je što sam, makar nakratko, ušao u neki drugi svet i sagledao život i iz nove perspektive, jer sam već godinama vezan za sport.

Iako je levoruk, Bogdan koristi gitaru za desnoruke.

- Zbog toga mi je raspored žica obrnut, pa sam sve akorde morao da naučim naopačke. U nekim harmonijama mi polazi za rukom da odsviram i nešto što desnoruki ne mogu, a ponekad imam problem s nekim harmonijama koje oni sviraju bez problema. Ali, muzika sve to dopušta.

Među gitaristima najviše voli Radomira Mihajlovića Točka, što objašnjava činjenicom da je rastao uz pesme grupe “Smak”.

- Sve što su uradili nosiću u sebi čitavog života, apsolutno ni sa čime ne mogu da se mere. Poštujem i Vlatka Stefanovskog, on je sjajan muzičar, iako je posle grupe “Leb i sol” otišao u sasvim drugom pravcu, dok je “Smak” ostao isti. Poštujem i Bregovića, Dudu Bezuhu i mnoge druge naše gitariste koje sam imao prilike da upoznam. Zaista su svetska sila. Od stranih muzičara istakao bih Erika Kleptona, u stanju sam da ga slušam danima i noćima, a volim i Karlosa Santanu, koji mi je bio vrlo važan u odrastanju, kao i Dejvida Gilmora, koji ima poseban ton, relaksirajući i precizan, tačan.

Supruga Maja u vreme dok su se zabavljali nije bila previše oduševljena njegovim muziciranjem, na žurkama i sedeljkama nije želela da sluša balade koje su drugi najčešće tražili, poput “Ne lomite mi bagrenje” Đorđa Balaševića.

- Izbegavao sam da uzimam gitaru u ruke, ali njene dugarice, kasnije i kume, insistirale su da izvedem po nekoliko pesama, pa je onda i ona zavolela moje muziciranje. Sad je svirka obavezna na svakoj žurki. I svi uživaju.