Boban Jevtić: Iskrenost je precenjena vrlina koja samo komplikuje međuljudske odnose

Direktor Filmskog centra Srbije i dobitnik ordena književnosti i umetnosti u rangu viteza Republike Francuske u intimnoj abecedi otkriva zašto je ćutanje za njega nesavladana veština, kako Himzo Polovina i estonska votka greju u ledenim zimskim noćima i zbog čega mu je Greta Garbo pomogla da shvati šta znači prisutnost u kadru

a Anime, japanski animirani filmovi, kosmos koji sam otkrio pre mnogo godina i kojim sam još opsednut. Zanimljivo, omiljeni anima film mi je opet na “a”, zove se “Akira”, apsolutno remek-delo. I da, “Absolutely Fabulous”, dekadentne devedesete. Zatim, “Acid Arab”, za slušanje i uživanje, zvuk multikulturalnog Pariza.

b Bouvi, neprežaljeni gubitak, genije, guru, Umetnik. Berlin, grad koji pršti energijom, i naravno njegov balkanski pandan - Beograd.

c Crvena, najdraža boja.

č Čaj, napitak kojim otpočinjem dan. Ali pravi, ne oni voćni bućkuriši ili industrijski u kesicama. “Čudotvorni mač”, najbolji domaći film. Čarobno.

ć Ćutati. Još nesavladana veština.

d Dovlatov Sergej, jedan od dragih pisaca, mudrost iskazana s lakoćom, toplinom. Doli Parton. Denev. Divajn.

dž Džez.

đ Đurđević Biljana, omiljena slikarka. Đole Balašević, “guilty pleasure”. Đorđe Milosavljević, sada scenarista i profesor FDU, nekada drug iz razreda, čovek koji me je nagovorio da pokušam da upišem dramaturgiju. Hvala mu.

e Elem, reč koju koristim češće no što bi trebalo.

f Francuska, druga duhovna domovina, po izboru.

g Greta Garbo. Kada sam prvi put video njeno lice na bioskopskom platnu, shvatio sam šta znači prisutnost u kadru. Fotogenij.

h “Hobe”, marka izvanredne estonske votke koja i te kako zna da ugreje estonske, i ne samo estonske ledene noći. Himzo Polovina, umetnost sevdaha. Idu dobro jedno uz drugo, “hobe” i Himzo.

i Iskrenost. Precenjena vrlina koja samo komplikuje međuljudske odnose.

j Japan. Zemlja za koju vam treba milion života da je upoznate, i opet mislite da ste na drugoj planeti. Konstantna opsesija.

k Kragujevac. Grad u kojem sam odrastao, napustio ga pre više od dve decenije, ali i dalje sa ponosom tvrdim da sam Kragujevčanin.

l Leonard Koen. Još jedan koji je otišao.

lj Ljubav. E da, imao sam sreće.

m Murmure, omiljena francuska reč koja označava šapat. I još Mark Almond. Jedna od uspomena na koncert u holu hotela “Jugoslavija” pre mnogo godina. Kao da vam najdraža zvezda peva na privatnoj žurki. Nezaboravno.

n Novi Sad, najbliže odmorište od Beograda.

nj Njujork, šta drugo? Grad u kom si večno mlad.

o Osamdesete. Decenija koja me je formirala. Sa ove distance sve deluje šareno i veselo. Valjda uspomene i treba da su takve.

p Pariz. Sve znate, a opet vas svaki put iznenadi, osveži, primorava da budete radoznali, smeli, bezobrazni, vispreni.

r “Rašomon”, sve što treba da znate o životu je u tom filmu. Ramo, omiljeni kompozitor.

s Suši, jasno. Onda, Sinatra, uvek i bilo gde. Sunce, u Grčkoj po mogućnosti.

š Šaban Bajramović. Veliki, autentični umetnik.

t “Traveling Light”, Koenova pesma s poslednjeg albuma. Čujete je jednom, proganja vas danima.

u Ukrajina. Čudno mesto gde sam proveo dve godine života.

v Venecija. Vina. “Viktor, Viktorija”, film koji sam najviše puta gledao u životu, i još mi je super.

z Zora. Doba dana koje najviše volim.

ž Život. Takav kakav jeste. Dobar. Uglavnom.