Gordana-Goca Lazarević: Hrabrost je ženski adut

Pevačica narodne muzike sa višedecenijskim stažom na estradi doživela je nedavno neprijatno iskustvo: lopov joj je upao na terasu i odneo dragocenosti u vreme dok je ona bila u kući, što ju je navelo da svoj dom zaštiti kamerama kako bi predupredila takve događaje

Sasvim običnu letnju noć pevačica Gordana Lazarević (62) neće lako zaboraviti. Provalnik joj je upao u porodičnu kuću i odneo dragocenosti, među kojima ima onih velike sentimentalne vrednosti. Goca nam je ispričala neke pojedinosti o tome šta ju je navelo da krene sa “učvršćivanjem bedema” oko doma u kom živi.

- Nisam se suočila s razbojnikom oči u oči, jer on zapravo nije imao hrabrosti da uđe u kuću. Ostavila sam telefon na terasi i otišla. Lopov, koji je očigledno pratio moje kretanje, preskočio je ogradu i uzeo ga. Pokupio je i ostalo što mu se našlo pod rukom. Sebe smatram hrabrom ženom pa me to što se dogodilo nije uplašilo, mada, pravo da vam kažem, nije mi bilo prijatno. Taj slučaj s krađom naterao me je da razmislim o svojoj bezbednosti kako bih predupredila da mi se za nekoliko nedelja ili meseci ne ponovi ista stvar. Obišla sam kuću s ciljem da utvrdim bezbednosne rizike. Shvatila sam da mnogo toga mora da se popravi, renovira, dogradi. Pozvala sam majstore i posle nekoliko dana burgijanja sredila sve. Postavila sam alarme i kamere koji će biti uključeni i kad spavam. Zvali su me mnogi da pitaju šta se desilo. Neću od ovoga da pravim galamu. Desilo se šta se desilo.

U poslednje vreme promenila je i neke životne navike.

- Decenijama sam imala kućnu pomoćnicu, ne zato što sam razmažena i ne volim da čistim, kuvam i perem, već da bih se kad se vratim s posla odmarala i skupljala snagu za ono što je bitno. Danas, kad manje radim, normalno je da imam više vremena i za sebe i za svoju decu, koju volim da okupljam na velikim porodičnim ručkovima. Ne postoji veća radost za mene nego kad čujem unuke kako treskaju kapijom dok ulaze u dvorište.

NOĆ OTREŽNJENJA Smeta joj što mnogi kibiceri javnog života tvrde kako pevačima samo teče med i mleko. Zato je sprovela jedan eksperiment.

- Ranije su drugarice, koje se bave potpuno drugačijim zanimanjima od mene, govorile kako je meni lako - samo izađem na binu i pevam. Pričale su da dobro zarađujem, a nisam morala da se mučim po silnim školama. Kako nisam mogla drugačije da im objasnim koliko je moj posao “lagan”, povela sam ih jedne večeri na nastup rekavši: “Hajdete sa mnom, da nam bude lepo!” Posle celonoćnog stajanja na štiklama i vraćanja kući u šest ujutru nikad mi više nisu prigovorile kako “samo pevam”. Ne mistifikujem svoju profesiju i ne smatram je lakšom ili težom od neke druge, ali verujem da svaka ima svoje lice i naličje. Jesam zaradila pevajući, ali sam možda zbog toga propustila neke bitne stvari u životu. Kad su moja deca bila mala, mnogo su patila za mnom. Gledali su me kako se sređujem za gostovanja i mislili da idem negde da se zabavljam, a njih ostavljam same. Zahvalna sam Bogu za sve što mi je dao, ali mi nije uvek bilo lako.

Poslednjih godina spoznala je šta znači istinsko uživanje.

- U šali volim za sebe da kažem da sam kao neko “mlado majmunče” - sve bih da probam i sve me interesuje. Decenijama sam samo radila, bez dana godišnjeg odmora. Sad obilato koristim slobodno vreme i trudim se da obiđem sva ona mesta na kojima nisam bila. Ne veselim se kad me neko zove na planinu ili u banju, jer mnogo volim more. U njemu istinski uživam, a kad poželim da sam u prirodi, onda izađem u svoje dvorište ili odem na brzo pešačenje po kraju. To praktikujem već trideset godina, premorenost i stres otklanjam akcijom.

BUNDE SU PROŠLOST Iako dobro pamti vreme kad su Mija i Čkalja bili najpopularniji Jugosloveni, vrlo lepo se snašla u modernom dobu.

- Dugo sam se opirala tome da imam internet. Elektronski mediji su nam nadohvat ruke i stalno čitamo o stvarima koje nas uznemiravaju i čine da se osećamo bespomoćno. Genijalci smo za to da usvojimo loše navike, pa umesto da se bavimo fiskulturom i izađemo u prirodu, mi bismo radije napolju da jurimo pokemone. Kad mi dosade sve te onlajn priče i kad poželim da se odmorim od svega, tad najčešće čitam. Knjigu najređe uzimam kod kuće, uglavnom je to na službenim putovanjima i na odmorima. I nizašta na svetu ne bih menjala svoje rituale. Dva puta dnevno moram da uradim zogan masažu lica, nema sile da to preskočim. Retko se desi i da ne odem na čas joge, iako to nije nešto što volim.

Više je ne zanima nikakav luksuz. Shvatila je da je vreme koje prijatno provedemo najveće bogatstvo.

- Dugo mi je trebalo da shvatim da život čine sitnice. Sada me uveseljavaju lepe i male stvari. Više ne razmišljam o bundama, kolima, o tome da kupujem kuće i stanove. Prošla sam sve i znam šta znači i “Kavali” i “Navali”, i ova i ona marka, a u tome se ne krije sreća. Ona nije u dve hiljade evra koje stavite na sebe, jer tad svako može da izgleda dobro, već u zdravoj porodici i susretima s decom i prijateljima. Meni ništa ne može da zameni tu graju koja se čuje kad smo svi na okupu.