Milomir Marić o znatiželji, životu i poslu: Starog sam kova i svašta me zanima, a najviše ono što me se apsolutno ne tiče
09.12.2016 15:47
On zna šta su Tito i Jovanka pričali u četiri oka iza zatvorenih vrata i kakve misli su se vrzmale po glavi članu kriminalne grupe “Pink panter” tokom pljačke zlatare “Gracija” u Barseloni. Poznaje životnu priču svake pevačice, odrastanje i najsitnijeg “žestokog momka” sa srpskog asfalta, političare, ali i ljude iz kulturnog miljea. Urednik “srećne TV”, novinar i publicista Milomir Marić u emisijama “Dobro jutro, Srbijo” (4.30), “Goli život” (21.05) i “Ćirilica” iznova oduševljava javnost svojim saznanjima.
- Moja glava je trezor nepotrebnih informacija. U njoj čuvam informacije od kojih bi druge zabolela. Iako mnogo čitam, pokušavam da izgledam kao da nijednu knjigu nisam otvorio. Pametniji su na vreme shvatili da treba da znaju samo ono što im je korisno za svakodnevni život, a meni je glava puna nečiste savesti, pročitanih knjiga i ljudskih sudbina - kaže Marić za Novosti, čiji lik najčešće gledamo na ekranu. Međutim, tvrdi da bi sebe najradije “skinuo” sa programa.
- Sreća je što me nisu puštali pred kamere dok sam bio mlad, lep i pametan. Tek posle 5. oktobra sam mogao da se pojavljujem na TV, a pre toga sam gostovao samo u emisijama tipa “Ljubav i moda”. Ali ni u njima nisam imao pravo glasa - priča voditelj.
Iako je jedno od najpopularnijih TV lica, ovaj novinar je ostao sa obe noge na zemlji i često ga možemo sresti u gradskom prevozu.
- Ja sam čovek iz naroda, vozim se autobusima i idem na buvljake. To me zanima. Izbegavam premijere, modne revije i mesta gde se skupljaju džabalebaroši. Autobusi su rudnik informacija, jer se njima voze univerzitetski profesori, lekari, advokati i ekonomisti propalih državnih preduzeća. Kad me ljudi vide, najčešće mi se žale, jer nemaju kome. Drveni sam advokat unesrećenog naroda - kaže Marić.
Često se stiče utisak da se “ne skida” sa ekrana, ali, kako kaže, ionako ustaje rano i smuca se po hodnicima, pa je šteta da isto to ne radi u društvu cele Srbije. Znatiželja ga je dovela tu gde jeste.
- Starog sam kova i svašta me zanima, a najviše ono što me se apsolutno ne tiče. Radoznalost me je vodila kroz život i često je bila na moju štetu. U životu su uspeli oni koji ništa nisu čuli i videli, a ja ne vladam sobom i sve što saznam moram da pričam dalje - kaže nam Marić.
U najranijem jutarnjem programu na domaćoj TV uspeo je da ugosti neke od najvažnijih ljudi u zemlji. Mnogo poznatih lica se razbuđivalo u njegovom društvu.
- Mi smo kao sigurna kuća. Svako ko je u prolazu ili se vraća iz slatkog noćnog života može da dođe na Hepi i tako se opravda ženi što ga nema cele noći - objašnjava voditelj, koji je uvek spreman da pomogne kolegama. Zato ga i vole.
- I meni su pomagali veliki ljudi, poput Brane Crnčevića, Mome Kapora i Bogdana Tirnanića. Uvek sam bio laf i pola plate davao onom ko nema. Nesebično delim informacije i pomažem kolegama, jer sam takav čovek - tvrdi naš sagovornik.
Otkriva nam da će ovu godinu pamtiti po radu, ali i da sanja dan kad će se samopenzionisati. Kako kaže, da se odmore ljudi od njega, ali i on od njih.
Komentari. (0)