Legendarni glumac ulazi u drugi vek svog života kao najstariji bloger na svetu, poguren i uz pomoć hodalice i dalje jednom nedeljno obilazi grob sina Erika koji se predozirao, i već 62 godine je u braku sa suprugom En, s kojom je obnovio zavete 2004.
Kako je to proslaviti stoti rođendan a istovremeno biti “mrtav” već dvadeset meseci, znaće da ispriča samo jedan čovek na svetu - Kirk Daglas, kad danas, 9. novembra ugasi sto svećica na svojoj rođendanskoj torti. Naime, američki magazin “People” sahranio ga je u decembru 2014. pustivši na svom portalu vest da je legendarni glumac preminuo. Bio je to novinarski gaf godine, možda i decenije, a žilavi i neuništivi deda Kirk preživeo je i to, kao i mnogo drugih gafova koji su mu se dešavali tokom života koji upravo ulazi u drugi vek.
Brzo je zaboravio taj gaf, mada nije od onih dementnih staraca, ali tu nije kraj nevoljama sa Kirkom. Njegov sin Majkl Daglas rešio je da na dostojan način obeleži očev stoti rođendan, međutim - kako kad ovaj odbija i pomisao na neku glamuroznu žurku, vatromete i slično?
- Mislio sam da mu organizujem rođendanski ručak, ali tata ne voli da gleda druge ljude dok jedu tako da ćemo otići na čaj. On odbija sve ideje, ali ipak ću mu održati rođendansku zdravicu. Šta da mu poželim? Verovatno da doživi 101. godinu - kaže Majkl, koji se pre pet godina borio i izborio sa rakom jezika.
Šta da mu poželim? Verovatno da doživi 101. godinu - kaže sin Majkl Daglas, koji se pre pet godina borio i izborio sa rakom jezika
Ulaskom u jedanaestu deceniju života Kirk Daglas hrabro drži drugo mesto na listi holivudskih metuzalema. Prva je Olivija de Hevilend, koja je 1. jula ove godine već napunila sto godina. Drugih stogodišnjih glumaca njihovog renomea u ovom trenutku nema. Najbliža im je Zaza Gabor, koja je prošlog februara napunila 99, i očekuje se da za tri meseca i ona “razmeni stotku”.
Susret sa Titom
Novembra 1964. Kirk Daglas je boravio u Beogradu, gde se susreo sa studentima Filmske akademije. Tom prilikom izrazio je želju da upozna predsednika Tita. Odgovoreno mu je da britanski ambasador čeka već šest nedelja da ga Tito primi na samo deset minuta da mu preda akreditive. Kirk je nekako došao do broja telefona kabineta jugoslovenskog predsednika, okrenuo ga i - sutradan ujutro po njega je došao privatni avion!
- Prevezao je mene i suprugu do Ljubljane. Proveli smo sa Titom puna tri sata, pili vino i pričali. Tito je veliki ljubitelj filmova, naročito vesterna. Video je sve vesterne u kojima sam igrao, a najviše mu se dopao ‛Obračun kod OK korala’. Kad sam se vratio u Beograd, sreo sam onog britanskog ambasadora. Rekao mi je: ‛Dragi moj, ne razumem, vi ste proveli tri sata sa predsednikom Titom, a ja ne mogu ni deset minuta. Kažite mi, molim vas, kako vam je to pošlo za rukom?’ ‛Gospodine ambasadore’, odgovorio sam, ‛koliko ste filmova vi snimili?’ - opisao je taj susret Kirk.
Prvi rođendanski poklon Kirk je već dobio - to je nagrada Svetskog jevrejskog kongresa za podršku Izraelu. U njegovo ime priznanje je primio Majkl Daglas, koji je tom prilikom rekao da se njegov otac kreće uz pomoć hodalice, da je pogrbljen pod uglom od 45 stepeni, ali da je “ponosan i počastvovan što su ga Jevreji nagradili”. Da je priznanje dobio dvadesetak godina ranije, drugačije bi sin govorio, ali nešto se u tati prelomilo posle moždanog udara koji je preživeo januara 1996. Četiri godine kasnije, kad se oporavio i ponovo naučio da govori, rekao je:
- Judaizam i ja smo se razišli odavno, još kad sam bio siromašan dečak u rodnom Amsterdamu, nadomak Njujorka. Tada sam bio dobar đak u jevrejskoj školi i naša zajednica u tom gradiću mislila je da bi bilo pametno da svi zajedno sakupe novac i pošalju me na Ješivu, jevrejski koledž, da učim za rabina. Sveti Mojsije! To me je užasavalo. Nisam želeo da budem rabin, nego glumac! Imao sam noćne more kad bih zamišljao sebe kako nosim rabinsku odoru i crni šešir na glavi. Mnogo sam se trudio da pobegnem od tih njihovih planova. I trebalo mi je baš dosta vremena da shvatim kako ne moraš biti rabin da bi bio dobar Jevrejin.
Istina je da porodice Daglas nema, niti je ikad bilo u matičnim knjigama gradića Amsterdam. Ali zato postoji porodica Danijelovič, jevrejski emigranti koji su se tu doselili nekoliko godina pre Oktobarske revolucije iz Kavusija. Tada je to bilo u Mogiljevskom okrugu u carskoj Rusiji, danas je deo Belorusije. U kući Danijeloviča govorio se jidiš, glava porodice bio je Heršel, a njegova supruga zvala se Brina. Dobili su sina 9. novembra 1916. i dali mu ime Išur Danijelovič. Kasnije je otac odlučio da svima promeni prezime u Demski, pa je mali Išur postao Izi Demski, a tek mnogo kasnije se prekrstio u Kirka Daglasa.
Čak i u našoj ulici Igl, u kojoj su živeli najsiromašniji ljudi u gradu, i sve porodice se borile da prežive, ‘ragman’ je bio na najnižoj društvenoj lestvici. A ja sam bio ‘ragmanov’ sin!
- Moj otac, koji je bio trgovac konjima u Rusiji, u Americi je imao kola i konja i išao je okolo i sakupljao stare stvari. Bio je “ragman” - napisao je Kirk u jednoj od svojih autobiografskih knjiga pod nazivom “Ragmanov sin”. - Sakupljao je okolo razne krpe, metalne delove i svakakvo đubre, za šta je dobijao neku crkavicu od para. Čak i u našoj ulici Igl, u kojoj su živeli najsiromašniji ljudi u gradu, i sve porodice se borile da prežive, “ragman” je bio na najnižem mestu na društvenoj lestvici. A ja sam bio “ragmanov” sin!
Sarajevski ćevapi
Slavni holivudski glumac boravio je i u Sarajevu u vreme Zimske olimpijade 1984. Prema svedočenju muzičara Gorana Bregovića, svratio je u ćevabdžinicu ‛Dalas’, gde mu je jedan kafedžija naplatio 100 dolara za nekoliko porcija ćevapčića.
- Nakon toga su svi u gradu hteli da ga linčuju zbog nedomaćinskog ponašanja. Zatvorili su mu restoran jer niko nije hteo tu da sedi, pošto ih je obrukao pred gostima - rekao je Bregović.
Stare Sarajlije se sećaju da su za vreme Olimpijade čak i džeparoši privremeno odustali od svog ‛zanata’ kako bi posetioci poneli što lepši utisak. A neki, poput Miralema Turčala koji je u to vreme radio u hotelu ‛Evropa’, pamte još nešto:
- Kirk Daglas je ovde za jednu noć prokockao sto hiljada dolara! Posle toga je postrojio sve konobare i svakom dao po sto dolara.
Povodom 99. rođendana svog oca Majkl Daglas je za britanski “Guardian” izjavio:
- Moj tata je bio rusko-jevrejski seljak.
Pored Kirka-Išura, u porodici Danijelovič-Demski bilo je još šest sestara. “Ragman” Heršel je voleo da popije sve što zaradi, a kad se napije, imao je običaj da zubima odgriza parčad staklenih čaša.
- Živeli smo blizu železničke pruge - napisao je mnogo kasnije Kirk Daglas. - Bili smo tako siromašni da često nismo imali šta da jedemo. Ali, i pored toga, skitnice sa vozova bi nam kucale na vrata i tražile hranu. Bojao sam se kad bih ih video onako prljave. Ali moja majka se nikad nije plašila, uvek bi pronašla nešto hrane za njih. Jednom mi je rekla nešto što nikad nisam zaboravio: “Išure, čak i prosjak mora davati prosjaku, kome je to potrebnije nego njemu”.
Potvrda da nije zaboravio majčine reči su brojne donacije koje je poslednjih decenija davao. Čak većinu od 80 miliona dolara - koliko je zaradio u karijeri - poklonio je: 40 miliona klinici za lečenje Alchajmerove bolesti, 5 miliona Univerzitetu Sent Lorens, koji je pohađao, 2,3 miliona dečjoj bolnici u Los Anđelesu... Lane, povodom svog 99. rođendana, Daglas je donirao 15 miliona dolara da se dograde još dva sprata na medicinskom paviljonu koji nosi njegovo ime.
Kao dečak raznosio je užinu radnicima u mlinu ne bi li zaradio da za porodicu kupi mleko i hleb. Kasnije je raznosio novine, i kao tinejdžer je izmenjao čak četrdeset različitih poslova. Jedan je bio glumački. Pokazao je talenat u srednjoj školi, pa ga je profesorka engleskog jezika Luiz Livingston podsticala da čita i uči kako bi se upisao na fakultet.
- Rekla mi je da ću biti bolji glumac ako budem studirao. Takođe me je i razdevičila. Kasnije mi je postalo jasno da je zbog toga mogla da zaglavi zatvor. Meni je tada bilo 15 godina - napisao je Kirk.
Posle moždanog udara pao je u depresiju, tako jaku da je u više navrata prislanjao sebi pištolj na čelo. Nije se ubio samo zato jer je zaključio da je to sebičan čin
Osim što je sa svojom profesorkom stekao prvo seksualno iskustvo, Kirk je poslušao njen savet i vredno učio. Dobio je razne pohvale, i sve je to pokupio i odneo na Univerzitet Sent Lorens u Njujorku, gde su se školovali dramski umetnici. Nije imao novac za školarinu, ali je zamolio da ga kreditiraju. Dobio je stipendiju koju je otplaćivao radeći kao vrtlar i domar, a dodatno je zarađivao kao rvač i poslužitelj. Koleginice na fakultetu bile su mu i Beti Džoan Perske i Dijana Dil. Ta dva imena treba dobro zapamtiti. Beti je kasnije postala slavna glumica pod imenom Loren Bekol. Naravno, pre toga je bila devojka Kirka Daglasa. Opisala je njihov odnos kao “divlji”, i rekla da su se povremeno viđali. Jedne noći, koju su proveli zajedno, priznao joj je da nema ni centa, i da je prethodnu noć proveo u zatvoru jer nije imao gde da spava. Bila je zima i buduća glumica mu je dala kaput svog ujaka da se ugreje.
Kad bi u nekom trenutku došao do malo para, Kirk bi Loren i njenu majku častio i izveo - u restoran u kome je radio kao konobar. Bekol, u to vreme Beti, bila je osam godina mlađa od Daglasa, tako da je veza ubrzo pukla, a on se vratio prizemnijim stvarima. Kao, na primer, nekoj Nemici, stjuardesi, koja je volela grublji seks. Dok su vodili ljubav, ona je vikala “ja sam naci”, što je bio signal da Kirk treba da je kazni udaranjem po guzi.
Glumačko školovanje je prekinuo 1941, promenio ime u Kirk Daglas i prijavio se za odlazak u rat koji je počeo. Raspoređen je u mornaricu. Tu mu se, ne u snovima nego na naslovnici magazina “Life”, javila simpatija sa fakulteta, ona Dijana Dil čije ime je trebalo zapamtiti. Šta se dalje događalo, svedoči Majkl Daglas:
- Dijana je bila prelepa. Tata je bio u mornarici tokom rata, i naišao je na primerak magazina “Life” na čijoj je naslovnici video moju majku. Već su se bili upoznali u školi glume i on je odlučio da se oženi njome. Ona je očigledno bila slaba na “loše momke” i među njima je postojala životinjska privlačnost.
Kirk se u vojsci razboleo od dizenterije zbog čega je iz nje otpušten 1943. Odmah se oženio Dijanom, 2. novembra te godine. U međuvremenu, Loren Bekol je već snimila dva filma i bila zvezda u usponu. Setila se svog bivšeg dečka, možda i ujakovog kaputa i izlazaka u restoran, pa je producentima preporučila upravo Daglasa za ulogu netipičnog slabića u filmu “Čudna ljubav Marte Ajvers”. Bilo je to 1946, i ta uloga smatra se njegovom prvom na filmu. Posle nje sledilo je još oko - 90!
Sa suprugom Dijanom u braku je bio sedam godina, a zajedno imaju dva sina: Majkl (rođen 1944) je napravio sjajnu glumačku karijeru, dok je Džoel (1947) takođe u svetu filma, radi kao producent.
Kirk i Dijana razveli su se 1951, kad ona više nije mogla da podnese njegovu gotovo mahnitu ambiciju da uspe, kao i još mahnitije prevare. On je bio mlad, građen kao rimski gladijator, pun testosterona, i jurio je najlepše holivudske žene. Bio je u vezi sa Marlen Ditrih, Avom Gardner i Ritom Hejvort, a jednom je čak izjavio: “Moj život liči na sentimentalni film B produkcije”.
I koliko god Daglas imao svojih bubica, čini se da su ih još i više imale poznate dame s kojima je provodio noći. U jednoj od autobiografija otkrio je da ga je Džin Tirni terala da joj se uvlači u spavaću sobu krišom, kroz prozor. Patriša Nil je plakala dok su se mazili jer je imala osećaj da vara Garija Kupera, svog ljubavnika. A sa Džoan Kraford je izašao samo jednom. Nije ni čudo: čim su došli kod nje, skinula se i bacila ga na pod, a usred seksa stala je da ga pohvali što je tako čist, jer je bila opsednuta higijenom. Posle ga je odvela na sprat kuće i pokazala mu svoju usvojenu decu koja su spavala čvrsto vezana kaiševima za krevete. “Pobegao sam glavom bez obzira”, napisao je Kirk.
Posle razvoda menjao je devojke svaku drugu noć, a njegova bivša supruga Dijana nastavila je da se stara o sinovima. Majkl Daglas ima svoju verziju događaja tih godina, ranih pedesetih:
- Obožavao sam majku, koju sam kasnije izgubio u njenoj 92. godini. Mučila se kao samohrani roditelj radeći u TV sapunicama i povremeno na Brodveju. Onda je donela dobru odluku i udala se za divnog čoveka, glumca Bila Derida. Venčali su se kad sam imao 12 godina. Živeli smo u maloj kući u Konektikatu, a Bil je bio izuzetna osoba, najvažnija muška figura u mojim tinejdžerskim danima. Kirk ga je uvek nazivao mojim surogat ocem.
žA pravi Majklov otac je postajao najveća muška zvezda Holivuda. Već je snimio“Mladića s trubom” (1950), koji ga je proslavio, a u ljubavnom životu mu se dogodio dramatičan preokret. Umesto jurnjave za svakom suknjom, smirio se i zaljubio u italijansku glumicu Mariju Pjeranđeli, kojoj je tada bilo samo 19 godina. Delovala je kao božansko oličenje nevinosti, Kirk i ona su se verili a da nijednom nisu bili intimni. On je poštovao njenu čistotu i čuvao je za brak. Mnogo kasnije, kad su već uveliko bili raskinuli, saznao je da je ona u to vreme bila ne samo promiskuitetna (varala ga je sa Džejmsom Dinom) nego i zavisnica, što je vešto krila od njega. Umrla je sa 39 godina od predoziranja barbituratima.
Idući iz jednog u drugi filmski hit, Kirk Daglas je došao i do reditelja Anatola Litvaka, koji ga je 1953. angažovao za “Act of Love”, priču o bivšem američkom vojniku koji se posle rata vraća na Azurnu obalu da pronađe svoju ljubav, francusku seljanku. Deo filma je sniman u Parizu, gde je Kirk upoznao tri godine mlađu belgijsku producentkinju En Bajdens, koja je rođena u Hanoveru, u Nemačkoj, ali je pobegla pred nacistima i u svojoj novoj domovini radila u početku na titlovanju filmova. Kirku se En dopala, pozvao ju je na večeru, ali ga je ona - odbila. To ga je toliko zaintrigiralo da je sledeće 62 godine proveo pored nje!
Venčali su se 1954. u Las Vegasu, godinu kasnije rodio im se sin Piter, a 1958. još jedan kome su dali ime Erik. Piter radi kao filmski producent, a Erik je bio glumac, međutim, rano je postao zavisnik. Od prevelike doze alkohola, sredstava za smirenje i lekova protiv bolova umro je 2004. Otac Kirk nikad nije preboleo njegovu smrt, pa i danas, u 99. godini, jednom nedeljno odlazi na njegov grob.
Oskar
Prvu nominaciju za Oskara u kategoriji najboljeg glavnog glumca Daglas je imao 1949. za ulogu u ‛Šampionu’. Kasnije je još dvaput nominovan - 1952. (‛The Bad and the Beatiful’) i 1956. (‛Lust for Life’). Nijednom nije dobio zlatnu statuu, ali je ipak 1996. nagrađen počasnim Oskarom za životno delo. Kirkove grudi krasi Predsednička medalja slobode, najviše američko civilno odlikovanje, koje mu je 1981. dodelio predsednik Džimi Karter, kao i francuska Legija časti (1985).
Iako je gubitak deteta svakako najbolniji udarac koji je Daglas pretrpeo u svom dugom životu, bilo je još tragedija. Doživeo je, i preživeo 1991. strahovitu helikoptersku nesreću. Letelica u kojoj je bio srušila se, dva pilota su poginula. Pet godina kasnije imao je jak moždani udar i tom prilikom je izgubio moć govora. Pao je posle toga u depresiju, tako jaku da je u više navrata prislanjao sebi pištolj na čelo. Nije se ubio samo zato jer je zaključio da je to sebičan čin kojim bi naneo veliki bol svojoj okolini.
Od moždanog udara se oporavio disciplinovanim režimom svakodnevnog vežbanja, plivanja i trčanja. Sada ponovo govori, istina malo sporije, ali mozak mu savršeno radi, čak toliko dobro da godinama piše blogove. Najpre je to radio na društvenoj mreži majspejs, a zatim u “Hafington Postu”. Smatraju ga najstarijim blogerom na svetu.
A pet godina posle Erikove smrti Kirkov unuk Kameron, Majklov sin iz prvog braka i takođe talentovani glumac, dobio je kaznu od pet godina zatvora zbog posedovanja i preprodaje kokaina i metamfetamina. Ne samo taj događaj, nego i rak koji je Majklu dijagnostikovan, doveli su do otopljenja njihovog međusobnog odnosa koji je godinama bio na nuli. Čim je saznao da mu sin boluje od raka, Kirk je odmah doleteo u Njujork da bude uz njega.
Nesreće, pre svega moždani udar, učinile su da se zagleda u sebe i vrati jevrejskoj religiji. Na decu nikad nije vršio nikakav uticaj da i oni prihvate judaizam, ali je njegova supruga En rešila da pređe u tu veru. Tom prilikom, 2004, njih dvoje su obnovili bračne zavete. Njemu je tad bilo 88, njoj 85. Prethodno je 1999, kad je imao 83 godine, Daglas proslavio drugi put jevrejski ritual bar micvu. Isto je uradio njegov unuk Dilan, koji se sa 14 godina zainteresovao za judaizam i tražio od oca Majkla da mu upriliči taj obred. Slavni glumac, sin još slavnijeg Kirka, sa oduševljenjem je to prihvatio, a imao je i dobro objašnjenje:
- Kao i Kirk, i ja sam bio odsutan u mom prvom braku sa Dajandrom Luker. Drugi put sam se mnogo bolje postavio. Do perioda kad su rođeni Dilan i Keris znao sam kako da se postavim i prema poslu. Oni oboje žele da budu glumci. Moja supruga Ketrin Zita Džouns i ja smo ih videli na sceni i znamo da imaju to u sebi. Čućete još o sledećoj generaciji Daglasovih. U to ne sumnjam ni najmanje.
Antrfile 2
Antrfile 3
Komentari. (0)