Bojan Zulfikarpašić: Ljubav je moja omiljena duševna bolest

Džez pijanista koji godinama živi i radi u Parizu u intimnoj abecedi otkriva zašto je spavao ispod klavira, kako se na Martiniku pravi najbolji rum na svetu i zbog čega bi voleo da mu je češće dosadno

a Alis Arvert, Amsterdam. Ime i prezime moje supruge i grad u kojem sam je upoznao. S mojom Holanđankom delim dobro i manje dobro. Triple A.

b Bas. Drugi školski instrument. Studirao sam ga četiri godine i danas mi to znanje mnogo služi.

c Carinik, car ili cinik. Ljudi u uniformi koji me na svakom aerodromu gledaju kao da znaju šta mislim.

č Čovek, animirano biće nelogičnog i kompleksnog sklopa koje svakoga dana sve manje razumem.

ć Ćelav kao ja. Od desete godine crtam likove bez kose, pa mi je logično da sada na njih i ličim.

d Dosada. Agregatno stanje mozga koje vrlo retko imam. Čak bih i voleo da mi je češće dosadno.

dž Džez ili džezva, pitanje je sad. Džez nije za džaba, šta god neki kvaziministri govorili.

đ Đemenađe, čest usklik kad se čuju sevdalinke.

e E dur, prvi akord koji sam naučio na gitari. I danas ga se rado sećam.

f “Fazioli”, moja omiljena marka klavira. Bilo bi divno kada bi ih bilo u Srbiji. Ne samo njih već uopšte dobrih klavira.

g Gargantua, lik iz knjige Fransoa Rablea “Gargantua i Pantagruel”, koja beše neka vrsta Biblije mome ocu. Ukratko, definicija hedonizma. Knjiga zahvaljujući kojoj sam upoznao prve ukuse Francuske. Genijalan prevod veličanstvenog Stanislava Vinavera, jednog od najpismenijih Srba ikad.

h Honduras, jedna od zemalja Centralne Amerike koja me je fascinirala.

i Istok. To mi je omiljeni smer kretanja na ovoj planeti.

j Jelena. Bio sam zaljubljen u više Jelena u životu. I to im je druga zajednička tačka, pored imena.

k Komunizam. Nešto mnogo ružno u čemu smo, kažu neki, živeli pod Titom. Samo što sam ja već tada dosta putovao, Rumuni, Poljaci, Mađari i Čehoslovaci su nas smatrali slobodnim i imućnim ljudima, a Italijani, Englezi i Francuzi nisu mogli tek tako lako da nas kupe. Sada bi trebalo da se kolebam da li da verujem onima što tako pričaju o prošlosti ili svojim očima.

l Liberty, the eternal quest.

lj Ljubav. To mi je omiljena duševna bolest.

m Martinik. Ostrvo u Karipskom moru, moje omiljeno mesto za odmor, naročito zimi, jer je tamo temperatura uvek između 22 stepeni noću i 29 danju. Najbolji rum na svetu je odatle, takođe.

n Novac. I da ga imam, odakle mi?

nj Njive, kojima sam okružen, jer živim na selu u okolini Pariza.

o Ostoja iz “Na slovo, na slovo”. TV emisija iz mog detinjstva, koja me je formatirala, nadam se zauvek.

p Pariz. Grad koji sad znam bolje nego Beograd. A bilo je suprotno.

r “Rhodes”, “fender rhodes”, moj drugi omiljeni instrument, električni klavir. Kad sam ga napokon dobio sa trinaest godina, danima sam spavao ispod njega da mi ne pobegne.

s Sarajevo. Grad iz kog je veći deo moje familije. Nalazi se na pola puta do Jadranskog mora. Grad zeznute geografije i demografije, koja mu je skoro došla glave.

š Šaht-mat. Termin koji sam izmislio slavnih devedesetih, kad je moja mama, kao mnogi drugi, upala u otvoren šaht na Novom Beogradu jer su tada lopovi masovno krali poklopce, da ih pretope, valjda, i prodaju.

t Toranj. Od Avale do Ajfela.

u Uniforma. Nikad je nisam voleo. Svaka budala može da odene neku i misli da je baja kojeg drugi gledaju sa strahopoštovanjem.

v Vesna. Ime moje majke, veoma lepo. Znao sam puno Vesni i sve su bile divne i lepe.

z Zemun, ili možda ovo moje prezime što ga nosim i objašnjavam šta znači. A što ga više skraćujem, više moram da objašnjavam.

ž Život. Taj fascinantan pojam.