Marina Maljković: U potrazi za svojom zvezdom

Selektorka ženske košarkaške reprezentacije Srbije, aktuelnih evropskih šampionki, Marina Maljković (34) tvrdi da je neuporedivo teže voditi devojke nego muški tim, jer ima iskustva i sa jednima i sa drugima.

- Muškarce iz mog selektorskog tima učim tome da brinu o svakom detalju, pošto je dovoljno da samo jedna stvar zaškripi i sve ode u nepovrat - priča Marina.

- Kad trenirate momke, sve je mnogo jednostavnije, oni ne razmišljaju previše, prirodniji su i spontaniji, nema tu zalaženja u detalje. Žene, s druge strane, toliko brinu o sitnicama da su u stanju da se bune ukoliko, recimo, fizioterapet pet sekundi duže masira neku igračicu. Zbog toga je neophodno da trener ima vrhunsku koncentraciju, ali i veliku mudrost da stvari rešava u hodu, kako se ne bi gomilali. Takođe, mora biti pravedan, autoritativan i čvrste ruke. Možda po godinama jesam mlada, ali ovaj posao radim od svoje osamnaeste i posedujem znanje. A devojke te uvažavaju ako vide da dobro poznaješ košarku.

Marina o tome često govori i na seminarima koje organizuje. U Francuskoj, gde je živela poslednje tri godine i trenirala klub iz Liona, držala je motivacione govore i treninge po velikim firmama, od kojih neke, poput jedne građevinske, imaju i po 400.000 radnika.

- Rukovodstvo te kompanije je odabralo 25 žena sa kojima sam radila dva meseca i držala im treninge, što kod njih u firmi, što u sportskoj sali. Čak su i izašle na teren i pokušale da urade neke stvari kao igračice. Suočavale su se sa njima potpuno nepoznatim situacijama, ali moram priznati da je i za mene to bilo novo iskustvo. Stvaranje grupe i način njenog funkcionisanja u različitim okolnostima je veoma zanimljivo, a kad je došlo vreme da se sumiraju rezultati koje sam s njima postigla, pokazalo se da se ta grupa žena znatno popravila, što su potvrdili i njihovi poslovni uspesi.

Nedavno je na beogradskoj Klinici za košarkaške trenere, koja je jedna od nacenjenijih u svetu, održala seminar za 1.200 trenera iz raznih zemalja. Ona je pričala o tome kako se veština i dar za igrače kod njenih kolega podrazumevaju, a da se talenat kod njih često zanemaruje.

- Svaki trener mora da ima dar, jer teško da možeš da budeš uspešan ukoliko samo čitaš knjige i posećuješ seminare. Baš kao što moraš u deliću sekunde da doneseš odluku od koje nekad zavisi ishod utakmice. I kad treba da kritikuješ, grdiš ili nagradiš, moraš odabrati pravi trenutak, jer bez toga sve što radiš ne bi imalo smisla.

PORODIČNI GEN Marina je trenerski dar nasledila od oca, cenjenog stručnjaka Božidara Maljkovića, mada kaže da nije bilo neminovno da krene njegovim stopama.

- Otkad znam za sebe, znam i za košarku, teren i loptu. Kad sam tati saopštila da želim da budem trener, doživeo je šok, mislio je da mi je košarka samo hobi. I pošto je znao šta me u tom poslu čeka, posebno jer sam žensko, pokušao je da me odgovori, ali uzalud. Nemam uzore, nije mi to čak ni otac, a zanimljivo je da on nije u stanju da gleda uživo moje utakmice. To je za njega veliki stres, jer dok ste na klupi, vi ste medicinski u predinfarktnom stanju. Prvi put je pomno pratio mečeve prošle godine na Evropskom prvenstvu u Budimpešti, navijao je, nervirao se, a za finale je čak popušio dve kutije cigareta, iako nije strastveni pušač. I plakao je kao dete kad smo osvojile titulu evropskih šampiona. Interesantno je da moj stariji brat Nebojša nije “inficiran” košarkom, odabrao je filmsku režiju i potpuno je u svom svetu. Mami Gordani je, čini se, bilo najteže pošto je svuda išla zajedno s tatom, a otkad sam i ja u trenerskim vodama, život s dva trenera u kući nije joj bio nimalo jednostavan.

Maljkovići su se, kako je popularni Boža menjao klubove i zemlje, selili zajedno s njim, pa se Marina odmalena navikla na razne kulture i običaje, što smatra neprocenjivim bogatstvom.

- Biti trener je ozbiljan posao, a kad ste još i selektor, to je onda još ozbiljnije. Iz tog razloga su neke zemlje selektorima zabranile da rade i u klubovima, što je potpuno logično. A da bi sve funkcionisalo kako treba, potrebno je da budete odličan organizator, da umete da se nosite sa svim izazovima profesije, ali i da ne zanemarujete privatni život. Neophodno je pronaći ravnotežu, jer ako ste privatno promašena osoba, ni u poslu ne možete da budete uspešni.

NOVO ISKUSTVO Našu selektorku najviše može da osvoji ljudska dobrota, u onom suštinskom smislu, čista, istinska, koju prepoznaje u raznim situacijama.

A pošto sebi stalno postavlja nove ciljeve i izazove, trenutno se mnogo raduje devojčicama polaznicama školice koju je osnovala posle Evropskog prvenstva - “Pokret za žensku košarku Marina Maljković”.

- Sutradan po osvajanju medalje bila sam opsednuta idejom šta i kako dalje, i pitala se kako još mogu da doprinesem Srbiji. Kad sam shvatila da nam je baza tanka i da nema mnogo devojčica koje treniraju, odlučila sam da napravim besplatnu školu, kroz koju je do sada prošlo više od sto devojčica za nekoliko meseci, što je odličan rezultat. Divno je gledati ih na terenu, pune entuzijazma i neke neverovatne energije, koju su prenosile i na mene, jer sam se trudila da svaki put kad dođem iz Francuske odem na bar jedan trening. Pored košarke, trudimo se i da ih vaspitavamo, obrazujemo, učimo nekim pravim vrednostima.