Tamara Aleksić: Ne mogu sebe da zamislim u duboko dekoltiranoj haljini

Mada u njenom garderoberu preovlađuju majice i farmerke, mlada glumica je posle uloga u predstavama ‘Veliki Getsbi’ i ‘Pismo-glava’ otkrila kako haljine mogu istaći ženstvenost na jednostavan i elegantan način

Za glumicu Tamaru Aleksić (23) moda je enigma, misterija koju još nije uspela da razreši.

- Podseća me na slagalicu, ono kad ne znam značenje reči, pa tragam za kontekstom - kaže ona i dodaje:

- Već godinama ne uspevam da pronađem taj kontekst i tu rečenicu, sve oko mode mi je krajnje zagonetno, osim ako to nije nešto što nosiš u sebi. Kako se osećam u nečemu što sam tog dana obukla - zavisi od doba dana. Od toga da li sam ustala natenane, popila kafu, obavila sve jutarnje rituale pa stala ispred ormana i krenula da biram stvari. Ponekad me veoma raduje što sam odabrala baš to što nosim, a ponekad šta god da obučem nisam zadovoljna. Jednostavno, nema odevne kombinacije koja može da mi popravi raspoloženje.

To ne znači da Tamara ne prati modu, ali kako je u porodici ona starija ćerka, to je uticalo da ima neka druga interesovanja.

- Obožavala sam da se igram s Vukom i Đorđem, drugarima iz kraja, penjem po drveću i vitlam unaokolo. Izgleda da sam u takvom okruženju pokupila dosta “praktične nepraktičnosti”, pa mi nije bilo od presudne važnosti kako ću biti odevena. Nisam “kopala” po maminom ormanu kao klinka, a ona me je oblačila u stilu Sare Kej, sa mnogo čipke, volana i šeširića. Mada mi je, priznajem, bilo interesantno da gledam kako drugi izgledaju. U šestom razredu osnovne škole mnogo sam patila što nemam više crne odeće, jer sam mislila da pank čini samo garderoba u toj boji.

KOLEKCIJA NEPOTREBNIH STVARI Glumica kaže da ni danas ne ume da proceni da li je neka stvar baš za nju i kako će joj stajati. Zbog toga ima pregršt odeće koja joj ne odgovara. Ne voli kupovine i tvrdi da su one za nju potpuno iscrpljujuće. Najčešće pronalazi stvari tako što se “zalepi” za nešto u izlogu.

Mogu to biti naočare, ešarpa, minđuše, majica, japanke, patike... šta god joj privuče pažnju. I nema omiljenu boju. Većina njene garderobe je u crnoj ili beloj, ponešto u sivoj boji.

- S vremena na vreme umem baš da se ušarenim, kao danas, što ne liči na mene. Inače, od onih sam što nose ogromne torbe u koje svašta može da stane, kao puž svoju kućicu, jer nikad ne znam šta sve tokom dana može da mi zatreba.

Likovi koje je tumačila ostavili su tako snažan trag na njoj da bi neke od kostima volela da nosi i privatno.

- Za predstavu “Pismo-glava”, poslednju koju sam radila, kostimografkinja je napravila garderobu koja je potpuno suprotna mom karakteru, sva je u nežnim nijansama bebiroze, bež, zelene, bez trunke crnog. Lepršave haljine i letnje kaubojske čizme doprinele su da odjednom postanem mekša i nežnija na sceni. Drugačije sam glumila, više sam se osmehivala. I haljine iz “Velikog Getsbija” su divne, vrlo glamurozne, s obiljem resa i šljokica koje ističu obline. Jelena Stokuća pustila je mašti na volju i osmislila baš raskošne kostime, ali sam imala problem da im se prilagodim. Pre svega zbog načina hoda, da ne bi nosio kostim mene, nego ja njega. Ipak, na kraju je sve ispalo savršeno.

Za vreme studija glume po čitav dan provodila je u vežbaonicama u trenerkama, kao i sve druge devojke na Fakultetu dramskih umetnosti.

- Ukoliko bismo uspeli uveče da ugrabimo malo vremena, sredili bismo se i otišli u pozorište ili bioskop. Kolege su nam u šali govorile da smo izgledali kao potpuno drugi ljudi, a drugari s produkcije, Vukota i Jovan, imali su teoriju da su glumice najbolje ribe kad uveče izlaze, pošto su nas preko dana viđali u “radnom” izdanju.

SAVETNICA ZA STIL Gostujući na raznim festivalima s predstavom “Dogvil” naučila je da treba nositi slojevitu garderobu i kofer koji se lako pakuje i prenosi.

- Najbolje je imati trista slojeva, jer ko zna da li će u januaru zasijati sunce pa će ti biti ugodno i toplo, ili će dunuti košava zbog koje ćeš morati da obučeš perjanu jaknu. Sada gde god idem nosim od svega pomalo, kako bih bila pripremljena za svaku situaciju. Na snimanjima je presudno da imaš gumene čizme, džemper i jaknu. Sve to lako možeš da skineš, a ne smeš sebi dopustiti da se razboliš, pošto moraš da se koncentrišeš da posao uradiš najbolje moguće.

Brojne kostimske probe za Tamaru su s vremenom postale naporne, pa često jedva čeka da se vrati kući i obuče omiljenu kariranu pidžamu.

- Volim da sam u toj pidžami, u njoj se baš dobro osećam. Moja dobra prijateljica, koja radi sto stvari u isto vreme pa je u šali zovem multipraktik, stalno me poziva da idemo negde. Ponekad je “eskiviram”, ali više puta me nije mrzelo da se obučem, našminkam, doteram, pa se uslikam mobilnim telefonom, pošaljem joj fotografiju i odmah se presvučem i vratim u krevet. Pidžama je ipak pidžama.

Osam i po godina mlađa sestra Anja je glas razuma u njenom životu. Ona, pored ostalog, vodi računa i kako će se Tamara obući. Ukoliko nije sigurna u sopstveni izbor, glumica joj pošalje fotografiju s porukom: “Da li te previše blamira ako ovako izgledam?”

- Veoma mi je stalo do njenog mišljenja. Anja ume i da me zamoli da se presvučem i postavlja mi neverovatne zahteve, ali uvek mi pomaže. Kad imam mnogo obaveza i nisam baš sigurna šta i kako treba da uradim, izvedem je u kafić i ona odmah pita da li je moj problem za jedno ili za dva parčeta čokoladne torte. Onda počnem da pričam i ona mi uvek uspešno razreši sve dileme, od odevnih do ljubavnih.

KORTO MALTEZE NA GRUDIMA Sestrin garderober često je Tamarina meta, iz njega pozajmljuje sve što joj se svidi. Trenutno su joj najomiljenije dve majice s printovima.

- Na obe su junaci iz stripova: Korto Malteze i Alan Ford. Možda će zvučati šašavo, ali u njima se osećam veoma ženstveno. Super se slažu uz uske farmerke i cipele na štikle. Interesantno je da su mi visoke potpetice baš super, i umem veoma lepo da funkcionišem u njima, od trčanja za autobusom do damskog sedenja.

Od nakita veoma voli prstenje, mada misli da joj prsti nisu vitki i graciozni. Ima i nekoliko narukvica i brojanica bez kojih ne izlazi iz kuće, podsećaju je na važne događaje i drage ljude. Obožava naočare za sunce, moglo bi se reći da su joj one modni fetiš.

- Sviđaju mi se svi modeli, od retro “ray ban”, polukružnih, “lenonki”, do nekih ludih oblika. Često mi se desi da se neko toliko oduševi naočarima koje sam kupila u apoteci, na benzinskoj pumpi ili negde drugde, da mu ih pozajmim. Onda ih taj neko najčešće izgubi, pa ih više nikad ne vidim, a uglavnom ne mogu više da pronađem ni slične, a kamoli iste. I tako ja godinama patim zbog naočara za sunce.

Postoje odevne kombinacije koje nikako ne bi obukla.

- Ne mogu sebe da zamislim u duboko dekoltiranoj ili prekratkoj haljini ukrašenoj gomilom cirkona ili šljokica. To stvarno nisam ja. Ima žena koje to vole i mogu da iznesu, i svaka im čast. Volela bih da umem da šijem, i da sama kombinujem ono što mi se sviđa, ali, srećom, mlađa sestra je talentovana za te stvari, namerava da upiše srednju školu za stilskog krojača, a kasnije i kostimografiju, pa će uvek imati ko da me stilizuje.