Svetislav Bule Goncić: Sloboda se osvaja na dva točka

Dramski umetnik, osim pozorišta i filma, ima još jednu veliku strast: dane bez poslovnih obaveza koristi da se na jednom od svoja četiri motora provoza po Srbiji i susednim zemljama

Pored glume, Svetislav Bule Goncić (56) ima još jednu veliku strast - motore. U njih se zaljubio još kao tinejdžer kad mu je otac poklonio prvi dvotočkaš, “poni ekspres”. Imao je tada samo petnaest godina.

- Otac je bio dovoljno hrabar da mi ga samoinicijativno kupi, i ja sam, praktično od tog trenutka, sa izvesnim prekidima tokom devedesetih, stalno na dva točka. Nije u pitanju samo ljubav nego posebna vrsta strasti, koju prepoznaju svi koji voze motore - smatra Svetislav.

Rado citira jednog starijeg kolegu iz Niša koji ima običaj da kaže: “Bog je stvorio čoveka da vozi motor”.

- I to je to. Nema tu mnogo objašnjavanja, jer teško da bih nekome ko nikad nije ni seo na motor uspeo da dočaram kakav je to osećaj. Meni to predstavlja ogromno zadovoljstvo. Iskreno, nisam ni bolji ni lošiji vozač od drugih, možda sam samo zbog posla kojim se bavim malo izloženiji pogledima znatiželjnih. Kad god mogu, s drugarima s kojima vozim pokušavam da skrenem pažnju javnosti na opasnosti kojima su izloženi motociklisti, kao i na neophodnost poštovanja bezbednosnih i saobraćajnih pravila. Statistika je neumoljiva, najviše stradalih u saobraćaju su upravo motociklisti. Sve grupe za koje znam, razna udruženja i unije, strateški razmišljaju o tome, uče najmlađe da poštuju propise, i organizuju ozbiljne seminare bezbedne vožnje motocikla. Nama je u toj sferi stvarno potrebno obrazovanje, a ako se neko u najmlađem uzrastu tome nauči, taj će kasnije, kad dođe vreme da ga vozi, znati šta znači motor.

POGLED S ALPA S godinama i iskustvom koje je stekao krstareći po Srbiji, ali i Evropi, varirali su i modeli kojima je upravljao. Sad ima četiri motora. Najmanji je skuter, veoma zgodan za vožnu po gradu, “hondu” drži u selu, za obavljanje sitnih poslova i odlazak do radnje, dok mu “jamaha sr 500” i kruzer “suzuki intruder” služe za daleka putovanja.

- Ova druga dva su pomalo retro, ali volim baš takve. Pravljeni su za istinsko uživanje, a sa “intruderom” sam obišao pola Evrope. Alpi su veoma popularno odredište, i mali je broj moticiklista koji ne vole tamo da otputuju. Ukoliko idete leti, onda ćete imati istinski doživljaj. Posmatrati fenomenalne pejzaže je zaista neprocenjivo iskustvo, pod uslovom da je put dobar i da nema rupa. Ako moram da gledam u put, onda od uživanja nema ništa. U Alpima sam bio nekoliko puta i obišao sam veće prelaze u Italiji, Francuskoj, Švajcarskoj, Austriji. Svima preporučujem da idu tim putevima jer je priroda predivna. Srbijom sam prokrstario uzduž i popreko, i premda ima i loših puteva, naša zemlja je prelepa za vožnju. Gde god da krenete, ima svašta lepo i zanimljivo da se vidi, od Kamene gore kod Prijepolja do istočne Srbije, Đerdapske klisure i Stare planine. Mnogim kolegama motociklistima koji dođu iz inostranstva pomažemo da obiđu našu zemlju, uvek se nađe neko da ih odvede gde žele, a postoje i grupe koje se bave organizovanim turizmom za ljubitelje dvotočkaša.

Zajedno s drugim bajkerima bio je i u susednoj Rumuniji, i tvrdi da je veoma zanimljiva za vožnju, a velika želja mu je da na motoru obiđe Australiju.

- To mi deluje kao interesantna ideja. Naravno, motor bih tamo iznajmio jer je skupo prebacivati ga iz Srbije. Imam drugare koji često idu na ture po Bliskom istoku, severnoj Africi ili Indiji, koja je takođe vrlo živopisna.

U sve te avanture na dva točka odlazi sam, pošto se njegova supruga Gordana plaši motora.

- Voleo bih da ne strahuje i da ponekad krenemo zajedno na put. Međutim, njoj je velika frka i to razumem. Ali zato kad odem na neko lepo mesto, recimo na uzvišicu iznad San Marina, s koje puca fantastičan pogled na okolinu, tu lepotu nemam s kim da podelim. Onda obećam sebi da ćemo doći zajedno, kolima, kako bismo oboje mogli da uživamo - konstatuje Svetislav Bule Goncić.