Milena-Minja Bogavac: Ljudi vole da prepoznaju sebe u literaturi

Dramska spisateljica i pozorišna rediteljka, koja je nedavno objavila debitantski roman ‘Ljubav se nosi u tri...’, rado se vraća Selindžeru i Seleniću, uvek se oraspoloži kad dobije SMS od banke da joj je stigla uplata, a svima prašta slabosti ako imaju smisla za humor

Da li se neko od vaših prijatelja prepoznao u tekstovima koje pišete, i ako jeste, je li vam to ikad zamerio?

- U blizini spisateljice niko nije bezbedan. Sve što kažete može biti upotrebljeno. Ipak, zanimljivo je da ljudi zapravo vole kada prepoznaju delove sebe u literaturi. To ih zabavlja, iako u početku imaju malu tremu. Kada mi kažu da nisu takvi kakvim sam ih opisala, pitam: ko je uopšte rekao da ste to vi?

Najbolji kompliment koji ste čuli o sebi?

- Često mi govore da sam veoma hrabra. To sam čula toliko puta da me ne bi čudilo da jednom počnem u to i da verujem.

Šta sve trenutno radite?

- Već petnaest godina sam angažovana oko organizacije Bitefa, pa sam svakog leta u gužvi zbog priprema za festival. Kako ove godine Bitef slavi jubilej, i pripreme su ambicioznije. Ipak, stižem da radim i na predstavi “Bajpas Srbija”, kao i da pišem songove za projekat “Nacija”. U slobodno vreme psihički se spremam za povratak u učionicu. U srednjoj školi “Artimedia” predajem dramaturgiju, a od 1. septembra počinjem da se odazivam i na “razredna”.

Sa koliko godina ste znali da ćete postati pisac?

- Pisala sam i dok nisam znala slova. Porodična legenda kaže da sam oko svoje treće godine postala “mala diktatorka”, pa su odlučili da me po hitnom postupku opismene kako bi se spasli mojih diktata. Usledio je kućni nadimak “fabrika za preradu papira”, što dosta govori o načinima na koje sam se igrala. U šesnaestoj sam shvatila da ću upisati dramaturgiju, a sa osamnaest napisala “North Force”, čija se peta postavka očekuje na jesen.

Knjige koje niste mogli da ispustite iz ruku kao tinejdžerka i kojima se ponekad i danas vratite?

- Selindžerov “Lovac u raži”, “Ubistvo s predumišljajem” Slobodana Selenića, “Kad su svetale tikve” Dragoslava Mihailovića, “Strah od letenja” Erike Džong i “Betmen nad Zvezdarom” Jelene Bogavac.

Šta je po vama gubljenje vremena?

- Nisam štedljiva, čak ni kad je vreme u pitanju. Da bi nešto dobio, moraš nešto i da izgubiš.

Na šta biste potrošili poslednji dinar?

- Taj poslednji uvek ode u dim, što zvuči poetičnije nego da kažem kako ga uvek ostavim na trafici i ugasim u piksli.

Šta nikako ne biste promenili kod sebe, a čega biste se rado oslobodili?

- Rado bih se oslobodila ove lude glave, ali je problem u tome što je ne bih menjala ni za šta na svetu.

Film koji ste nebrojeno puta gledali?

- Najviše puta sam gledala ostvarenja “American History X” i “Bili Eliot”.

Automatski može da vas oraspoloži? - SMS izveštaj iz banke o uplati.

Osobina koju ne podnosite kod drugih? - Sve ljudske osobine razumem i podnosim ako dolaze u paketu sa smislom za humor.

A kod sebe?

- Sklonost da privremena rešenja zakucam kao trajna, kao i to što ne umem ništa da uradim bez probijanja rokova. Ja sam ubica “dedlajna”, a to je, uglavnom, veoma stresno.