Miodrag Radovanović Mrgud: Nadam se što blažem kraju da ne smetam bližnjima

Glumac koji u devetoj deceniji aktivno igra u pozorištu ima osećaj da mu je starost brzo došla, žali što njegova mama nije videla more, a izlazak na scenu i dalje doživljava kao samodokazivanje

Zašto ste odabrali glumu a ne nešto drugo?

- To mi je, valjda, išlo, bio sam predodređen. Bilo je zadovoljstvo i srećan trenutak kad sam to otkrio.

Šta vas drži da i dalje, u 87. godini, aktivno igrate, pre svega u pozorištu?

- Intimna i emocionalna egzistencija, mada ne treba zaboraviti ni materijalnu. I neka vrsta samodokazivanja.

Da li biste menjali nešto iz prošlosti?

- Teško da bih, ali za budućnost bih voleo kad bih nekako mogao da izmislim neku novu glumu. Ova stara je dosta okoštala, sama sebi dovoljna, a svet se tako grdno promenio da je neophodno nešto novo.

Šta vam nedostaje?

- Trenutno sigurnost i novac, jer je sve tako čupavo da zamara i opterećuje.

Kako biste sebe opisali u dve rečenice?

- Ostario radeći, i nada se što blažem kraju da ne smeta bližnjima.

Životna filozofija?

- Izaći iz života što manje oštećen kao biće. I kao što bolji i lepši čovek. Imate to i u literaturi, dramskoj i epskoj. “Jao meni do boga miloga, gde pogubih od sebe boljega”. Ko će to da prizna? To je možda i pitanje vaspitanja, ali i svih deset božjih zapovesti, koje i danas postoje, samo ih ljudi nisu svesni.

Koga često citirate?

- “U odsudnom času ne znamo kazati šta se pristoji”, što bi rekao Šekspir.

Žalite li za nečim?

- Nedavno sam slušao dva koncerta ozbiljne muzike, pijaniste Sokolova i jednog simfonijskog orkestra. Odjednom sam se preneo u drugo vreme i zažalio što moja majka Živana nije imala priliku to da čuje. Umela je da ceni lepo, a bila je neverovatno talentovana, glumački dar nasledio sam od nje. Žalim za time što joj je život prošao u velikoj muci, imala je samo 42 godine kad je izgubila muža, a ja pet kad sam ostao bez oca. Tada sam doživeo nešto strašno, video je kako bespomoćno plače, i sav moj svet se srušio. Želela je da vidi more, a nikad ga nije videla. A ja sam kasnije otišao na to more i mislio kako bi bilo lepo da je ona tu.

Ljubav je?

- Nikad nisam uspeo da je definišem, za mene je to poverenje do te mere da budeš otvoren i slobodan, da niko neće da ti se nasmeje i pogrešno te razume. Ima raznih, prema bližnjima, prirodi, slobodi.

Šta može da vas obraduje?

- Sreća moga sina. Dok je odrastao, mnogo sam brinuo, a malo se radovao.

Najveća mudrost?

- Umeti podneti život. Nisam mogao ni da pretpostavim kako ću se menjati i doživeti ove godine, mada sad nastaje raskol između misli i fizičkog života, imam utisak da počinju da se svađaju i iznenađuju jedan drugog. Starost je brzo došla.