Slavko Štimac: Nije jednostavno biti dobar, ali se isplati

Čuveni glumac Slavko Štimac nedavno je završio film “Ime: Dobrica, prezime: nepoznato”, u kome tumači lik glavnog junaka čija je osnovna ljudska karakteristika dobrota. Ovo ostvarenje na neki način je i omaž pedesetšestogodišnjem umetniku, jer su u mnogim segmentima korišćeni snimci iz žfilmova koje je radio kao dečak, a u saradnji sa rediteljem Srđom Penezićem Štimac je pisao scenario i jedan je od producenata žfilma. Voli da kaže da je reč o modernoj bajci koja prati junaka Dobricu, čiji je život obojen mnogim nepravdama, ali to nije pokolebalo njegove ljudske vrline.

– Ovo je verovatno najzahtevniji projekat u kome sam učestvovao jer nisam bio samo glumac. Međutim, kada radite u odličnoj ekipi i kada postoji dobra volja, ništa nije nemoguće. Drago mi je da smo snimili ovakav film, jer je dobrota verovatno najteži ljudski zadatak. Iako deluje da je jednostavno biti dobar – nije, ali se isplati.

Poznati glumac već sa jedanaest godina stao je pred filmske kamere kada ga je hrvatski reditelj Obrad Gluščević angažovao za čuvenoostvarenje “Vuk samotnjak”. Prelomni trenutak dogodio se kada je ekipa otišla u ličko selo Konjsko Brdo, odakle je Štimac, i među nekoliko desetina dečaka odabrala baš njega.

– Bilo je to jako davno, imao sam nepunih dvanaest godina. Ne sećam se toliko tog perioda, ali je sve zabeleženo, pa mi je uzbudljivo svaki put kada pogledam. Posle tog fima odmah su usledili drugi, pa treći i tako redom. Imao sam potpuno netipično odrastanje, jer sam stasavao ispred kamere. Nikada više nisam bio kao moji vršnjaci, pošto nisam više imao privatnost. Svako me je prepoznavao, što nije lako, a zna da bude i neprijatno – iskren je jedan od naših najboljih filmskih glumaca, koji je već kao tinejdžer postao velika zvezda.

– Sa šesnaest napustio sam roditeljski dom i preselio se u Beograd. Bez obzira na to što sam rano otišao i što sam i prethodno često bio odsutan od kuće, uspeo sam da sačuvam bliskost sa roditeljima i dvojicom braće – tvrdi Slavko, koji kaže da ga slava nikada nije ponela.

– Ja ne znam šta znači da vas ponese slava, jer smatram da je najveća glupost kada čovek umisli da je važniji od drugih. Nisam vaspitavan da tako razmišljam o sebi, a osim toga, ako sam nešto naučio tokom snimanja filmova, to je da radim posao koji je poput svakog drugog. Ako čovek normalno razmišlja, onda je to prva stvar koju uvidi.

O tome zašto ne voli da često da daje intervjue i otkriva intimu pročitajte OVDE.