Stendap komičar otkriva kako je dobio umetničko ime Neša Bridžis, prvi nastup pamti po neobičnom događaju, ne ume da čuva tajne, a na pusto ostrvo bi poneo enciklopediju pomoću koje bi imao veće šanse da preživi
Zašto Neša Bridžis?
- Umetničko ime sam smislio po mom dedi Nenadu Daniloviću, koji je uzeo prezime Bridžis kada je emigrirao u Ameriku. Spojio sam pseudonim i sećanje na njega, i eto me. Neša Mostovi, kao spajam ljude, što je tačno.
Kako ste se odlučili za stendap?
- Još kao klinac posmatrao sam i pamtio lica ljudi. Po dolasku kući imao sam potrebu da imitiram i oživljavam sve što sam video i čuo tog dana. Radio sam to krišom, bio sam veoma stidljiv. Profesionalno sam počeo da se bavim stendap formom pre šest godina. Prijavio sam se na Veče otvorenog mikrofona u Skadarliji.
Po čemu pamtite prvi nastup?
- Bio sam prvi razred osnovne škole kad sam prvi put izašao na scenu. Otpevao sam pesmu koju sam sam napisao. Svi su me gledali čudno, ali bio sam im smešan. Na kraju sam se upiškio.
Omiljeni nastup?
- Ima ih mnogo. Pamtim one na kojima je publika ustajala da me pozdravi pošto bih završio svoj program. Na festivalu stendap komedije u Budvi napravio sam haos s kolegama. Nastup u Ateljeu 212 je moja lična moralna pobeda. Radio sam tamo kao dekorater i često sam posle posla stajao ispred zamišljene publike sam na sceni. Kasnije se moj san i ostvario. Bilo je prepuno i za moj nastup tražila se karta više.
Najzahtevnija publika?
- Deca, definitivno.
Šta vas uvek izbaci iz takta?
- Sitnica, krupna stvar nikada. Dakle, banalnost mi je slaba tačka.
Koju svoju osobinu najviše volite?
- Tvrdoglavost, senzibilnost, spontanost, iskrenost. Umem da kažem izvini kada pogrešim i žderem se kad zeznem stvar, dakle, i osećajan sam, nekada i previše.
Da li ste romantični?
- Jesam. Ali nisam u fazonu darivanja cveća. Više volim neki gest, sitnicu, iznenađenje.
Umete li da čuvate tajne?
- Mislim da ne, nažalost. Povere mi se ljudi, međutim, ubije me taj teret pa se izlanem, ali ne namerno.
Najteža odluka u životu?
- Da se osamostalim, da budem svoj čovek. To se desilo kada sam imao 18 godina.
Kakav ste kuvar?
- Kuvanje mi je hobi. Spremam sve i svašta, eksperimentišem s hranom. Majstor sam za sarmu i jela italijanske kuhinje, koju i najviše volim.
Omiljena brza hrana?
- Giros i pljeskavica. Burek noću kad se malo “ušinem” s prijateljima, a nekada i vruć hleb sa majonezom.
Šta biste poneli na pusto ostrvo?
- Enciklopediju. Da znam šta smem da jedem, koju ribu, gljivu, voćku, bobicu, od koje biljke mogu da napravim lek. Zatim mačetu, dvogled, kompas, pištolj magnum 99. I grickalicu za nokte. Hajde ove na rukama bih izgrickao zubima, ali kako nogu da dohvatim, ukočio bih se i ostao da umrem u tom položaju.
Vaša definicija sreće?
- Osećaj blagostanja i ljubavi. Sreća je kada si živ, zdrav i veseo. Sve to, za kraj, želim vama i čitaocima. Smejte se i gledajte na život iz ugla stendap komičara.
Najnovije.
Zvezde.
Komentari. (0)