Tadija Janičić: Između Beograda i Novog Sada, biram "krug dvojke"
07.11.2016 23:42
Umetnik rođen pre 36 godina, čija je izložba ‘Ljudi koji vole da gledaju u sise’ u galeriji ‘Ozon’ izazvala brojne kontroverze, koristi autoironiju kao sredstvo izražavanja, sve teže podnosi pijanstvo, loš je zavodnik i plaši se ajkula...
Zbog čega ste izložbu nazvali “Ljudi koji vole da gledaju u sise”?
- Krivac zašto se izložba tako zove je kustos Nebojša Milenković. Ja sam se samo složio sa njegovom idejom.
Koliko umetnost može da bude terapeutska?
Gde pronalazite inspiraciju?
- U poslednje vreme sam sebi sam inspiracija.
Da li je čovek današnjice pasivan posmatrač svog života?
- Jeste. Pasivan posmatrač kojem se životni moto sveo na to kako da plati režije.
Celina ili detalji?
Da li umetnici imaju snagu da promene svest drugih?
- U tu romantičarsku ideju ne verujem. Mislim da umetnici nemaju te ingerencije.
Zbog čega birate autoironiju?
- Ona je samo sredstvo koje koristim za rad. Mada sam skoro negde pročitao da je odraz umetnikove nemoći.
Novi Sad ili Beograd?
Sa kojom ličnošću iz istorije se indentifikujete?
- To je pretenciozno, ni sa jednom.
Kako podnosite pijanstvo?
- Sve teže i teže. Posle izlaska se sklapam po dva-tri dana. Ne podnosim više ta bolna buđenja.
Šta vas oduševljava?
Opišite kritičare sa tri reči?
- Malo je tri reči za njih, da ste rekli četiri-pet, e onda bih mogao nešto više o njima.
Najveća pokretačka snaga?
- Odlazak u atelje.
Šta ste želeli da postanete kad ste bili klinac?
Kako zavodite?
- Veoma loše!
Čega se najviše plašite?
- Ajkula, definitivno!
Za šta niste dovoljno hrabri?
- Za mnogo toga. Ostavio bih to za svoja četiri zida.
Kakav biste epitaf voleli?
- Nek napišu bilo šta.
Komentari. (0)