Najteža noć u životu: Drina Pešić o bolesti o kojoj malo ko priča

Balerina i novinarka nije pridavala veliki značaj zdravstvenim problemima koje je osećala posle porođaja, i tek kad je završila u bolnici, gde joj je dijagnostikovana epilepsija, shvatila je da mora da menja životne navike

Posle rođenja kćerke Iskre (4) balerina i novinarka Drina Pešić (41) suočila se sa ozbiljnim zdravstvenim problemom. Kad je beba, koju je sve vreme dojila, napunila osam meseci, počela je da doživljava flešbekove, odnosno “već viđeno”. Bila je potpuno posvećena detetu i nije tim simptomima pridavala pažnju, sve dok jedne noći nije doživela napad u snu, što je veoma uplašilo njenog supruga Gorana. Posle detaljnih i dugotrajnih ispitivanja ustanovljeno je da ima redak oblik epilepsije.

- Kao majka slušala sam sve što mi se kaže, a pošto sam dojila, mnoge namirnice nisam jela da beba ne bi imala grčeve, te sam takoreći živela samo na čorbicama i laganoj hrani. Organizam se, naravno, iscrpao, a moram priznati da na slike i flešbekove koji su se javljali s vremena na vreme nisam obraćala pažnju, kao ni na grčeve s leve strane i mučninu. Iako su zdravstveni problemi postali učestali, nisam se zabrinula. Požalila sam se suprugu i rekla da ne mislim da je nešto ozbiljno, a i da ne znam kome bih mogla da se obratim. Jedne noći dobila sam grčeve u snu, nisam ni bila svesna šta se dešava. Suprug se uplašio, probudio me i pitao da li treba da zove hitnu pomoć. Pričala sam nešto nepovezano i pokušavala da mu kažem da lekare pozove sutradan, što je i uradio. Ekipa je odmah došla i odvezla me u bolnicu, gde sam provela narednih nekoliko dana. Uradili su mi EEG snimak glave, obavili još neke analize i izvadili krv. Davali su mi i neke tablete, a pošto ni posle svega toga nisu otkrili šta je u pitanju, insistirala sam da me puste kući, pošto su suprug i kćerka bili sami - kaže balerina.

Sarajevo ljubavi moja ?

A photo posted by Drina Pesic Ex Duric (@pesicexduric) on May 28, 2016 at 3:32am PDT

Načelnica odeljenja u Kliničnom centru Srbije gde je Drina ležala ubeđivala ju je da ostane još nekoliko dana, ali ona je tražila da izađe na sopstvenu odgovornost.

- Doktori zapravo nisu bili sigurni zbog čega se to dogodilo. Kasnije sam otišla na kontrolu kod neurologa, koji mi je, čim sam mu opisala simptome, rekao da je došlo do premora organizma pošto se nije dovoljno hranio. I beba je, naravno, crpla dosta toga, pa je na kraju telo kolabiralo. Posledica svega, po mišljenju lekara, bila je da sam dobila epilepsiju. Dao mi je terapiju, što je za mene bili strašno, bila sam očajna jer ne pijem čak ni andol ili brufen, a kamoli neke ozbiljnije lekove. Međutim, bila sam svesna činjenice da će mi od medikamenata biti mnogo bolje, pa sam se na kraju pomirila s tim da ipak moram redovno da ih uzimam.

U IŠČEKIVANJU NAPADA

Irina je i pre ovih problema vodila izuzetno zdrav život i nastojala da se zdravo hrani, a dok se oporavljala, osluškivala je svoj organizam pokušavajući da utvrdi šta mu prija, a šta ne.

- S vremenom sam naučila da moram redovno da jedem i spavam, i da ne smem da se nerviram, pošto je stres jedan od okidača epilepsije. A i u baletu i u novinarstvu nerviranje je nekako neminovno. Trudim se da što manje budem izložena pritisku, pošto su prognoze nezahvalne, jer niko od stručnjaka nije umeo da mi kaže da li će se i kada napadi eventualno ponoviti. Terapiju sam uvodila postepeno, a i danas moram na svakih šest meseci da odlazim na redovne kontrole, rade mi EEG i vade krv. Neki lekari su mi rekli da je epilepsija od koje bolujem verovatno nasledna. U mojoj familiji niko je nije imao, a ta bolest se inače najčešće dobija u pubertetu, a ne krajem tridesetih, kao što je to slučaj kod mene.

Iako bi veoma volela da rodi još jedno dete, pribojava se da bi bolest mogla da se vrati, uprkos tome što već godinama nije imala probleme.

- Nema garancija, a mišljenja su oprečna, neki tvrde da bi se organizam regenerisao, drugi da bi napadi mogli da se ponove. Mada priželjkujem da rodim drugo dete, strah me je. Mislim da se kod nas mnogo više pažnje posvećuje bebama nego novopečenim majkama, i da se ne govori dovoljno o postporođajnoj depresiji, koja pogađa mnoge žene. Zbog toga porodilje često ne prepoznaju simptome, koji se pripisuju drugim stvarima, i ne dobijaju odgovarajuću negu. Bebe svakako treba da odrastaju na majčinom mleku, ali i majke bi trebalo da se dobro hrane, kako se ne bi iscrple - ubeđena je Drina Pešić.