Tanasije Uzunović: Mi smo seljačka zemlja

Glumac, kojeg je televizijska publika zavolela kao deda Rajka u popularnoj TV seriji ‘Moj rođak sa sela’, prezire prostakluk, tužan je što pojedinci danas u pozorište dolaze u bermudama i papučama, a kćerku Sofiju savetuje da ne izneveri sebe

Kako komentarišete što je serija “Moj rođak sa sela” svrstana među najuspešnije serije Javnog servisa Srbije u poslednjih 10 godina?

- Suštinski je pogodila mentalitet našeg naroda. Mi smo seljačka zemlja, u najboljem smislu te sintagme. Mislim da je cela ekipa uradila posao na najbolji mogući način, ne predstavljajući nas boljim nego što jesmo.

Igrate u “Velikoj drami” koja je na repertoaru Narodnog pozorišta više od 14 godina, što je čini jednom od najdugovečnijih predstava. Šta za vas znači taj komad Siniše Kovačevića?

- Dobro se sećam decembra 2001. kad me je Siniša pozvao da tumačim Zariju Vučića u toj drami. Pročitao sam tekst i počeo da plačem. Božanstven je. I pristao sam da igram. Tako je počela naša priča koja traje 14 godina.

Film ili pozorište? - Tamo gde imam šta da kažem.

Kakav film priželjkujete?

- Mislim da nam fale filmovi o komunističkim zločinima. Recimo o ubistvu 90 sveštenika koji su ležali u komunističkim zatvorima. Ako je u pitanju poštenje o kome se danas toliko priča, trebalo bi snimiti takav film, biti samokritičan i pošten. U takvom ostvarenju bih igrao, tu bih imao šta da kažem.

Koliko se razlikuje glumačka scena danas i kada ste vi počinjali?

- Mislim da se danas ne posvećuje dovoljno pažnje kvalitetu, što je neminovno dovelo do spuštanja kriterijuma. To je ono što me užasava. Ne vodi se računa o tome šta se radi i šta se igra.

Šta vas uvek izbaci iz takta?

- “Farma” i drugi rijaliti programi. Kada se jednom malom narodu rijaliti nametne kao model, to neminovno vodi u katastrofu i duhovnu regresiju. Mladima nisu uzori knjiga i škola, ali jeste pevačica koja bez problema može da kupi celo Narodno pozorište. Kao student sam drhtao prilikom svakog ulaska u nacionalni teatar, a danas na predstave dolaze u bermudama i papučama, polugoli. To je za mene nezamislivo. To je prostakluk.

Da možete, šta biste u životu drugačije uradili?

- Mnogo toga. Ostao sam veran sebi i svom mišljenju. Mislim da su bolje prošli oni koji menjaju mišljenje kao ja košulje, a ja košulje menjam svaki dan.

Šta je vaša pokretačka snaga?

- Gluma. To je težak, nepriznat i mučan posao, i ako ga ne volite, ne možete se njime baviti. To je ljubav koja je nepresušna i večna. I mogućnost da se do kraja kaže nešto. Glumac ne igra da bi sebe potvrdio, već da bi nešto rekao.

Najbolji savet za vašu kćerku Sofiju?

- Da ne izneveri sebe.

Zašto je dobro biti Tanasije Uzunović?

- Ne znam koliko je to dobro. Tanasije Uzunović je malo nezgodan. Bilo mi je važno da ne izneverim sebe, i to me je mnogo koštalo. Čak i toga da sada ne mogu bezbrižno da gledam u budućnost moje kćerke.

Koje osobine su danas zaboravljene?

- Poštenje i poštovanje tradicije. Zahvalan sam ocu što me je naučio tim vrednostima.

Verujete li u ljubav?

- Naravno, bez ljubavi nema ničega. Vera, nada i ljubav - to je Bog.