Mladi glumac, poznat po ulogama u serijama ‘Šešir profesora Koste Vujića’ i ‘Miris kiše na Balkanu’, i njegova parnerka, naučnica, za nešto više od mesec dana prošli su put od veridbe do sklapanja braka
Mladi glumac Uroš Jakovljević (28), poznat po ulogama u serijama “Šešir profesora Koste Vujića” i “Miris kiše na Balkanu”, oženio se pre dvadesetak dana dugogodišnjom devojkom Ninom Krako (31), naučnicom iz oblasti molekularne biologije, koja je posle sklapanja braka svom devojačkom dodala i suprugovo prezime. Ovaj po mnogo čemu netipičan par prvo je dogovorio svadbu, pa tek onda veridbu.
- Verili smo se krajem avgusta u Budimpešti jer su u jednoj tamošnjoj radnji imali prsten koji se Nini dopao - otkriva Uroš i napominje da je sve bilo čarobno: - Da bih joj na miru dao prsten, sklonili smo se u prvu sporednu ulicu. Nabasali smo na mali trg sa dve klupe, od kojih je jedna bila slobodna. Seli smo, a onda smo primetili i klavir, odnosno, cela ta postavka bila je ispred paba koji nosi ime pisca Beketa. On je moj omiljeni autor, igram u komadu “Čekajući Godoa”, koji je za mene najbolji tekst ikad napisan. Zbog svega toga pomislio sam kako ništa u životu nije slučajno.
Venčanje je usledilo mesec dana kasnije, Nina je blistala u venčanici koju je sama kreirala, a kao jedan od posebno dragih poklona izdvajaju čestitku Ivana Mihailovića, Uroševog kolege i prijatelja: “Vi ste dočekali vašeg Godoa!”
Njihova ljubavna priča je neobična. Upoznali su se u diskoteci na letovanju u Grčkoj. Muvanje i obostrane simpatije prerasli su u čvrstu emotivnu vezu posle povratka u Beograd. Na putu njihovoj ljubavi isprečilo se Ninino usavršavanje u Italiji, gde je studirala molekularnu biologiju. Viđali su se jednom mesečno, Uroš je putovao u Rim, a Nina koristila svaku pauzu da “skokne” do Beograda. Pre tri godine počeli su zajednički život, a ovog 1. oktobra su se i venčali.
- Dešavalo mi se da odem u Italiju usred pozorišne sezone, da izmislim razlog zbog kojeg ne mogu da igram u nekoj predstavi samo kako bih video Ninu, bar nakratko. Bilo je situacija i da nemam para za kartu, i da me kod kuće ne čekao posao, tako da u početku i nisam bio previše optimističan da ćemo uspeti, ali, na svu sreću, jesmo - kaže Uroš, kog televizijska publika trenutno može da gleda u seriji “Nemoj da zvocaš”.
JOGA REŠAVA SVE
Nina dodaje da je to zbog ljubavi koja sva vrata otvara.
- Opstali smo u svakom smislu, pa i finansijski, jer trebalo je izdržati sva ta putovanja, naplaćati se karata kako bismo se videli makar jednom mesečno. U trenutku kad sam bila na kraju doktorata sve se dodatno iskomplikovalo pošto moj mentor, koji je ulagao u moje znanje, nije hteo lako da me pusti. Jer, kao što je poznato, oni vas eksploatišu koliko god vi to dozvolite. Sećam se da mi nije dao ni slobodne dane da dođem u Beograd, tako da sam se na kraju vratila pre nego što mi je on pregledao doktorsku tezu, svesna rizika. Naša prepiska trajala je još godinu dana.
Već tada je Urošu karijera krenula uzlaznom putanjom, tako da je Nina morala da bira između vrhunskih uslova za rad u Italiji i toga da bude sa svojim voljenim u Beogradu, gde je nije čekao posao.
- Vratila sam se zbog nas, moje porodice. Bila sam spremna da radim šta god, u međuvremenu sam završila kurs za instruktora joge i počela da držim časove u studiju “Bliss”. Uroš je sve vreme govorio da se strpim, da će sve doći na svoje, i stvarno, posle nekog vremena sam se zaposlila kao naučni saradnik na Medicinskom fakultetu. Bavim se naukom, a trenutno učestvujem i u renoviranju laboratorije za rad sa ćelijskim kulturama i njihovom budućom premenom u terapiji dijabetesa. Radim i na popularizaciji nauke i borim se, iako znam da bih u nekoj drugoj sredini mnogo više naučno proizvela.
U periodu dok su se, kako su znali i umeli, snalazili da budu zajedno, Urošu su mnogo pomogli Branko Milićević i njegova supruga Caca, u čijem Požorištancetu “Puž” je uvek bilo mesta za njega.
- Njih dvoje su prepoznali moj talenat i uzeli su me pod svoje, i hvala im na tome. Čak i kad sam pravio duže pauze, nisu me zaboravljali. U “Pužiću” igram šest naslova, to su najpoštenija publika i pozorište. Branko i Caca su me održali u Beogradu, oni su zaista jedni od retkih koji se bave decom, vaspitavaju ih. Oni su moja sigurna luka.
ŠTREBER U AKCIJI
Uroš ima još jedno “utočište”, i to na Fakultetu organizacionih nauka.
- Na ideju da upišem master studije na FON-u došao sam zahvaljujući Nini, odnosno putovanju na Zapad koje je ona inicirala. Video sam da se tamo moje kolege pored glume bave i mnogim različitim zanimanjima, u kojima mogu druge da podučavaju verbalnoj komunikaciji, javnim nastupima. Kad sam to shvatio, lepo sam uzeo knjigu i učio. A na prijemnom sam bio drugi na listi od 600 kandidata. Tako sam postao pionir u tome kad je reč o nama glumcima. Sad završavam master na smeru Menaždment ljudskih resursa, a jedno vreme bio sam i saradnik na katedri profesora Ranka Orlića, mog mentora, i to ne samo za FON već i za mnoge druge stvari u životu.
Ranije je jedan od Uroševih učenika bila i Nina, koja je imala tremu od javnog nastupa. S druge strane, on je nekoliko puta išao kod nje na časove joge.
- Istezao sam se, protezao, jednom su mi noge otkazale, drugi put sam se ušinuo, tako da sam odlučio da više ne rizikujem, bar ne u jeku pozorišne sezone.
Najnovije.
Komentari. (0)