Od A Do Z: Nikola Knežević

Industrijski dizajner i predavač na Fakultetu primenjenih umetnosti, čiji su se radovi mogli videti na izložbi ‘Dizajn kao kiseonik’ u Muzeju primenjene umetnosti, u intimnoj abecedi otkriva zbog čega je optimizam srž dobrog života, kako šarenilo znači bogatstvo i zašto je ljubaznost vrlina, a ne slabost

a Azbuka. Ako želimo da budemo interesantni, autentični, drugačiji, svoji, treba naše pismo da shvatimo kao nešto dobro i korisno. Moramo se kao nacija predstaviti na jasan i prepoznatljiv način. Pismo je najvažniji deo te prepoznatljivosti.

b Budućnost. Treba verovati u budućnost. Optimizam je srž dobrog života.

c Crveno. Crvene su kapljice, keramički rad pod nazivom “Wishing Well” koji se trenutno nalazi na velikoj izložbi u muzeju “Yinge Ceramic” u Tajpeju na Tajvanu.

ć Ćiterio Antonio. Dovoljno!

č Čistoća je pola zdravlja.

d Dizajn. Dobar dizajn često znači uklapanje elemenata koji se ne mogu kombinovati. Kontradiktorna izjava, ali zapravo tera na razmišljanje. Da li je to tako, koliko je to tačno i ako je tačno, kako to funkcioniše?

dž Džak uglja. Urezalo mi se slikovito poređenje koje sam gledao na TED talks prezentaciji o novim tehnologijama i internetu, o potrošnji energije sistema i usluga koje prihvatamo zdravo za gotovo. U toj prezentaciji pomenuta je računica da je za slanje jednog mejla potrebna energija koju dobijemo iz jednog džaka uglja. Bilo to istina ili ne, čak i da je mnogo manje, zanimljivo je poređenje.

đ Đak. Od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba. Možda zato pokušavam da produžim taj period, te upisah i doktorske studije.

e Energija. Od nje sve počinje i od nje sve zavisi. Svakodnevno smo svedoci kako prljavi energenti - nafta i ugalj - utiču na okolinu i na nas direktno. Alternativni izvori energije i prilagođavanje njene upotrebe običnom potrošaču od presudnog su značaja za naš razvitak.

f Fakultet primenjenih umetnosti. Moj matični fakultet na kom sam diplomirao, magistrirao, i na kom radim doktorat. Većinu znanja koje posedujem dobio sam tamo studirajući kod vrhunskih stručnjaka ali i radeći sa studentima kao njihov profesor.

g Genetika proizvoda. Ako jezik apstraktne umetnosti, koja koristi vizuelne izraze forme, boje i linije da bi se stvorile kompozicije nezavisne u odnosu na fizički svet, prevedemo u svet dizajna, shvatamo da u stvari stvaramo nove artefakte sa novim topologijama i obrascima rasta. To može da se nazove i nova genetika proizvoda, koju karakterišu tehnologija, estetika, potrebe kao i ličnost dizajnera.

h Haos je samo mali deo nesagledivog reda.

i Inspiracija. Svuda oko nas. Obično kada ljudi govore o inspiraciji, govore o nečemu što dolazi spolja. To što dolazi spolja nosi neku informaciju koja kroz naše filtere postaje ili izaziva emocije. Te emocije su ono što nas pokreće.

j Jasno.

k Kiseonik. Dizajn nam je potreban kao kiseonik. On je generator promena, zadovoljenja naših potreba i želja. Direktno utiče na to kako živimo i kako ćemo živeti.

l Lepota je dubina površine.

lj Ljubaznost kao snaga i vrlina, a ne kao slabost.

m Mesija. Tehnologija je nova religija, a dizajn je novi Mesija.

n Nauka. Nauka podržava tehnologiju, tehnologija podržava dizajn, dizajn podržava čoveka.

nj Njuh. U slengu izraz za osećaj ili šesto čulo. Nešto na šta se svi oslanjamo.

o Optimizam. Sklonost da se očekuje najbolji mogući ishod ili oslanja na one aspekte date situacije koji ulivaju najviše nade. Takođe, definiše se i kao “ispunjenost nadom i uzdanje u budućnost ili uspešan ishod nečega; sklonost da se stvari posmatraju povoljno, sa nadom”. To treba ponavljati sebi.

p Problem. “Kada sa problemima počnete da se suočavate kao sa kreativnim izazovima, znajte da ste na pravom putu da postanete dobar dizajner” - Dušan Vuksan.

r Razum. Razum sa malo ludosti nije naodmet.

s Stimulans. Dizajn je društveni, ekonomski, kulturni, psihološki, kreativni, emotivni, čulni i metafizički stimulans.

š Šarenilo ideja, šarenilo mogućnosti, šarenilo želja.

t Tehnologija. Koncept kojim se, uz pomoć znanja i ideja, utiče na kreiranje bolje okoline.

u Uspeh. Za svakoga pojam uspeha znači drugu stvar. Generalizacija tog pojma je u toku. Monopol na definiciju značenja uspeha predstavlja monopol na želje i potrebe. Da li je to dobro?

v Viktor Papanek je bio dizajner, predavač i snažan zastupnik društveno i ekološki odgovornog dizajna proizvoda, alata i društvenih infrastrukturnih projekata. Nije odobravao proizvodnju upotrebnih predmeta koji su nesigurni, raskošni, neprilagođeni i u suštini beskorisni. Njegovi proizvodi, pisani radovi i predavanja smatrani su za primer socijalno odgovornog pristupa dizajnu i inspirisali su veliki broj dizajnera.

z Zadovoljstva su ono što nas definiše.

ž Želja pokreće.