Jovana Stipić i Aleksandar Radošević: Pravimo svoje gnezdo

Od kada su se upoznali pre godinu u jednom prestoničkom restoranu, glumica i njen izabranik Aleksandar se ne razdvajaju i ovih dana zajedničkim snagama sređuju stan uvereni kako su jedno u drugom našli partnera za ceo život

Glumica Jovana Stipić (39) pronašla je ljubav svog života u Aleksandru Radoševiću (40), s kojim ju je upoznala zajednička prijateljica u kafiću u koji su i ona i on voleli da odlaze. Oboje kažu da su od prvog momenta osetili potrebu da se ne razdvajaju i da žive zajedno, a Aleksandar dodaje da nisu mogli da pretpostave kako će se stvari odvijati, ali da su se jednostavno prepustili emocijama.

- Oboje imamo prošlost, po jedan brak iza sebe, i znali smo šta nećemo u vezi. Stvari su se naprosto složile. Od prvog trenutka smo izuzetno otvoreni jedno prema drugome. Priznajem da se nisam nadao da ću sresti ovakvu ženu. Svaki odnos sastoji se iz nekih zajedničkih tačaka, sa Jovanom su se sve odmah poklopile, a da nijedno od nas dvoje ništa nije ni tražilo ni zahtevalo. Ni ne povlađujemo jedno drugome - tvrdi Aleksandar.

U međuvremenu su se verili, u Starom gradu na Hvaru gde Jovana ima kuću.

DECA SU NAJBOLJE DRUŠTVO

Aleksandar iz prvog braka ima dvoje dece, kćerku Kišu (9) i sina Maneta (7), sa kojima je Jovana odmah uspostavila izuzetan odnos.

- Obožavam Kišu i Maneta, oni su moji najbolji drugari. Otkako smo se upoznali, divno se družimo. Viđamo se kad god možemo, oni vikendom spavaju kod nas, i za mene se sa time otvorio potpuno novi svet. Nisam mogla ni da pretpostavim da ću toliko da volim decu koju nisam rodila. Život je nepredvidiv i božanstven i ovo je zaista divna promena u kojoj baš uživam. Da citiram jednog našeg prijatelja: “Ne postoji bolje društvo od dece”. I zaista je tako.

Aleksandar ističe da nije mogao ni da se nada da neko može tako da prihvati njegovu decu.

- Nisam ni maštao o tome, kao što nisam očekivao ni da se Kiša i Mane toliko zbliže s Jovanom. To je vezi ozbiljan vetar u leđa, jer šta god da nas dvoje imamo, kad se u čitavu priču uključi toliko ozbiljan faktor kao što su deca, onda to postane nešto sasvim drugo.

Nedavno su se uselili u zajednički stan i sad uživaju sređujući ga. Poslednjih meseci izveštili su se u majstorisanju.

- Sad nam je najlepša faza u životu, pravimo svoje gnezdo - priznaje Jovana i nastavlja: - Sve ono što umemo i možemo da naučimo pravimo sami, poput trpezarijskog stola. Lep je osećaj kad napraviš nešto što je lepo i ima upotrebnu vrednost. Pažljivo smišljamo kako će da izgleda svaki kutak u stanu, ponešto smo kupili, a mnogo toga još planiramo da izradimo. Kreiranje nam pričinjava veliku radost, ali ne možemo da dočekamo da konačno sve završimo.

Jovana otkriva da njen verenik voli da se bavi muzikom, a da je ona ceo život maštala o muškarcu koji će je buditi pesmom.

- Odrasla sam u porodici u kojoj se svaki dan čula muzika. Nedeljom bismo se svi okupili, tata bi svirao muzičke teme iz filmova dok bismo sestra i ja pogađale iz kog su ostvarenja, ko ga je režirao, da li je nagrađeno Oskarom i takve stvari. Aleksandar svira bas i gitaru, muzika mu je već godinama hobi, ali nikad se nije profesionalno njome bavio.

VOŽNJA ZA SREĐIVANJE MISLI

Stalna članica ansambla Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, u kome je i rođena, kaže da uvek ima mnogo veću tremu kad je Aleksandar u publici, jer želi da opravda njegova velika očekivanja.

- On me najbolje poznaje i zna kako dišem, a ja se trudim da budem najbolja što umem. U nekim predstavama pevam i Aleksandar mi pomaže tako što pevamo u kući. Sad me uči da sviram gitaru za potrebe komada koji trenutno radim. Ne asistira mi oko učenja teksta, tu sam ipak ja bolja.

U rodni grad Jovana odlazi samo na predstave i iste večeri se vraća u Beograd, u koji se preselila pre nekoliko godina. A glumi u nekim od najgledanijih komada poput “Bogojavljenske noći”, “Dekamerona”, “Duha koji hoda”. Upravo su joj počele probe za “Večitog mladoženju” u režiji Darijana Mihailovića, od kojeg čitav ansambl mnogo očekuje.

- Nije mi ni teško ni naporno da putujem, tih sat i po koliko provedem u autu mi baš prija da malo odmorim glavu i razbistrim misli. Ponekad se i s kraja na kraj Beograda putuje mnogo duže od sat i po, a najlepše je spavati u svom krevetu pokraj svog čoveka.