U životu glumca Bojana Krivokapića (30) u poslednje vreme dešavaju se samo lepe stvari. Nedavno je imao premijeru predstave “Ivanov” u svom matičnom Narodnom pozorištu, a prošlog meseca se venčao s Taisom, simultanim prevodiocem sa francuskog, nemačkog i engleskog jezika na Radio-televiziji Srbije, s kojom je u stabilnoj emotivnoj vezi četiri godine. Glumac koji je popularnost stekao ulogom fudbalera Momčila Đokića Gusara u super popularnom filmu “Montevideo, bog te video” priznaje da je zaplakao za vreme sklapanja crkvenog braka.
- Odluka da se venčamo došla je spontano, na to smo gledali kao na nešto prirodno i normalno. Oduvek sam verovao u ideju braka, kao i u to da je on bitan za svakog čoveka. Porodica treba da bude na prvom mestu, i po tom pitanju smo Taisa i ja dosta slični. Uvek izdvajamo vreme samo za nas dvoje, za razgovor, ispijanje kafa, ručkove, sedenje na terasi. Nije nam potrebno ništa senzacionalno da bi nam bilo lepo, znamo da uživamo u najjednostavnijim stvarima. Venčanje sa njom smatram velikim korakom u životu, koji ništa suštinski bitno nije promenio u našem odnosu.
Po mišljenju zvanica svadba je bila spektakularna. Prisustvovali su joj, pored ostalih, cela Bojanova klasa i kolege glumci iz Narodnog pozorišta.
- Zaista je bilo predivno, a jedan od najjačih utisaka bio je taj što Taisa i ja nismo bili u centru pažnje. Svi su skočili na podijum odmah posle završetka prvog plesa, atmosfera se zalaufala i slavlje se pretvorilo u ludu žurku.
Pre svadbenog veselja mladenci su se zavetovali na večnu ljubav pred Bogom.
- Venčao nas je sveštenik Lazar Manigoda. Govor koji je održao na kraju obreda bio je toliko dirljiv da sam zaplakao. Bio je sugestivan i neformalan, roditeljski nam se obratio i potpuno nas razoružao. Slikali smo se i onda otišli u klub u kojem smo organizovali proslavu.
Umesto na dva, na koliko se obično snimaju svadbe, njihova je narezana na tri diska jer je žurka bila toliko dobra da je moralo sve da se zabeleži.
- Nakon našeg prvog plesa uz pesmu Berija Vajta “Can’t Get Enough of Your Love Baby” podijum za igru se nije se video od ljudi. Kulminacija slavlja bilo je skakanje u bazen. Nas desetak se odlučilo na to. Postupio sam vrlo pribrano u tom nepribranom stanju u kom sam se nalazio pre skoka: skinuo sam cipele i burmu i izvadio iz džepa nešto para što sam imao. Iako je bazen dubok oko pola metra, nije nam smetalo da se bacimo u njega. I mlada je skočila. Presvukla je venčanicu, na svu sreću.
Vreme mu leti od kada je oženjen
- Baš sam pre neki dan pričao sa ocem Miodragom kako mi dani brzo prolaze otkako sam u braku. Dok sam trepnuo, čini mi se, prošao je mesec. Taisa i ja smo živeli godinu zajedno pre venčanja. Ovo je samo nova dimenzija našeg odnosa. Kod mene se, zasad, ništa nije promenilo, jedino možda to što sad nosim burmu i što bi trebalo da se ponašam malo ozbiljnije. Supruga i ja bismo voleli da otputujemo u Rusiju. Čuli smo da je skupa, ali bože moj, štedimo. Što se tiče dugoročnih želja u vezi sa osnivanjem porodice, naravno da razmišljamo i o tome, ali to se ne može planirati. Deca nisu projekat da se na njima radi, sazrevanjem čovek shvati da je prirodno da se brine o nekom.
Osim porodici, supruzi i roditeljima, posvećen je i poslu.
- Nedavno sam imao premijeru “Ivanova” rediteljke Tatjane Mandić Rigonat i vrlo sam zadovoljan. Na njemu smo radili pola godine i zaista bi bilo glupo da nismo uspeli u ideji da Čehova predstavimo na drugačiji način od klasičnog. Moj lik se zove Kosik, to je čovek koji nema prijatelje i porodicu, samo kocku. Šunja se među ljudima, kreće u krugovima materijalno bogatih misleći da može da izvuče neki novac od njih. Ipak, kod njega se ne radi samo o kockanju. U njegovom liku se ogledaju sudbine svih ostalih karaktera u drami, gde vidimo koliko su svi zapravo sami, usamljeni, nezadovoljni. Kockar je jarka slika društvenog propadanja i na neki način pokazuje kako je do njega došlo. Kosik nije jednodimenzionalan lik, ali je jasan, jer iako prikazan u kratkim crtama, publika dobro shvata o kakvom čoveku je reč.
Za razliku od Kosika, Bojan nikad nije ni tiket u kladionici popunio.
- Verujem da porokom ne može da se nazove to što s vremena na vreme popjem pivo ili jaku kafu. Šalim se, ali nikad u životu moji bližnji nisu morali da se zabrinu da ću pokleknuti. Neki pametan čovek je rekao kako je najbolje rešavati se svojih poroka tako što se na njih uopšte ne misli. Mislim da je to velika istina.
Najnovije.
Komentari. (0)