Biljana Mišić: u Holivud otišla zbog glume, a kolaži joj doneli slavu

Kad je shvatila da zbog istočnoevropskog akcenta neće izgraditi uspešnu karijeru u Holivudu, srpska glumica Biljana Mišić je počela da stvara kolaže koji su izazvali veliko interesovanje umetničkih krugova u Los Anđelesu, pa su neki od njih završili u kolekcijama poznatih filmskih producenata.

Glumica Biljana Mišić (33) je u Los Anđeles, svetsku prestonicu filma, otišla da promoviše domaće ostvarenje “Srpski ožiljci”, u kom je igrala sa Majklom Madsenom, i - ostala tamo. Međutim, poslednjih meseci umesto glumom, za koju se školovala, bavi se pravljenjem kolaža, koji su, pokazalo se, oduševili američku publiku i kritiku. Čak toliko da tri krase losanđeleski hotel “Petit Ermitage”.

- Tokom boravka u Americi, gde sam ukupno pet godina, nisam bila zadovoljna ulogama. Zbog mog akcenta uglavnom su mi nudili role ruskih špijunki ili izgubljenih, posrnulih devojaka s nekoliko scena u nekoj TV seriji ili eventualno filmu. A odrasla sam u pozorištu i znam šta znači razvijati se kao biće baveći se glumom o koliko je to važno. U jednom trenutku odlučila sam da napravim svoju tablu želja, sa idejama gde treba da idem i kako želim da moj život izgleda, i ko sam zapravo ja. Proces pravljenja table želja potrajao je dva meseca. Po njemu sam lepila sve ono što me je u tom trenutku inspirisalo - fotografije prirode, životinja, gradova, Indijanaca i drevnih simbola koje sam pronalazila u magazinima i starim kalendarima. Danima sam pažljivo birala svaki komad papira i tako kreirala "Dalijev prestol", moj prvi kolaž. Posle toga sam se upitala umem li da stvorim i drugu sliku, ili je ta prva samo slučajnost, moja lična tabla želja. Potom su nastale i druga, treća, peta...

Biljana sa producentom Stivenom Polom na svojoj izložbi

Biljana je do sada imala samo jednu izložbu, a i do nje je došlo sasvim slučajno. Boravila je u Santa Moniki gde je ušla u jednu galeriju da pogleda kolaže koji su je privukli. Osmelila se da umetnika pita koju tehniku koristi prilikom stvaranja, a on je nju upitao šta ona radi. Odgovorila mu je da je glumica ali da poslednjih meseci intenzivno pravi kolaže.

- Zatražio je da pogleda i na telefonu sam mu pokalaza fotografije prvih kolaža koje sam napravila. Bio je oduševljen i zaprepašćen, pitao je koliko toga imam i nije verovao kad sam rekla da ih je samo tri. Ispostavilo se da je on vlasnik te galerije, koja se zove “Five 08”. Poželeo je da izloži moje radove i posle mesec dana javio mi je da je zakazao grupnu izložbu...

Prvi kupac bio je Dejvid Majsel, trenutno jedan od najvećih svetskih producenata, koji je radio filmove poput “Iron Mana” i “Angry Birdsa”. Ali sliku nije odneo kući, nego u hotel “Petit Ermitage”, kako bi što više ljudi moglo da uživa u njoj. Slično je uradio i naredni kupac, koji živi u Stokholmu - jedan kolaž darovao je istom tom hotelu, a drugi je pak poneo u Švedsku. Biljana je bila šokirana epilogom svoje prve izložbe.

- Mislim da je tako nešto moguće jedino u Americi, i imam utisak da upravo zato svi tamo hrle - zbog filma, režije, glume. Pa i ja. Ali, čovek nikad ne zna koja su zapravo njegova vrata, njegov put. Mi stalno kucamo na jedna te ista vrata, i ne pada nam na pamet da se okrenemo oko sebe, zavirimo šta je iza nekih drugih, za koja mislimo da nisu prava, ona “naša”. Možda nas tamo čeka neki potpuno drugačiji svet, koji nije baš ono što smo zamišljali, ali je podjednako lep i izazovan- smatra Biljana.

Biljana je ubeđena da je najbolje ne očekivati ništa, jer onda sve dobijete.

- Bila sam vezana za ulogu glumice, zapravo, moj ego je bio, za te prelepe cipelice na štiklice koje šljašte i sijaju. Međutim, s vremenom sam shvatila da su mi one zbog tog mog akcenta postale tesne, i da nekako u njima loše i sporo hodam. Zato sam odlučila da hodam bosa, skakućem i igram se, pa ko zna šta će se sve iz toga izroditi.