Jelisaveta Orašanin: Ljubica me osvojila na prvi pogled

Glumica Jelisaveta Orašanin (27) osvedočeni je ljubitelj životinja. Do sada je pronašla dom za pet napuštenih pasa, međutim, kad joj je krajem marta drugarica Marija javila da je pronašla jednu ostavljenu i iznemoglu jazavičarku, nije mogla da joj odoli pa ju je usvojila.

- Kad me je Marija pozvala i rekla da su pronašli jazavičarku koja je u očajnom stanju i pitala da li mogu da je uzmem, znala sam da je došao trenutak da i sama postanem vlasnica psa - priznaje Jelisaveta i nastavlja: - Sećam se, bio je 31. mart, prvi baš lep dan proleća. Sišla sam pred zgradu i zgranula se kad sam videla na šta je ličila. Bila je sva izubijana, sa zatvorenim okom, isprepadana, veoma nepoverljiva. Istog trenutka sam odlučila da je uzmem. Bila je to ljubav na prvi pogled. Dala sam joj ime Ljubica i počela da je negujem. Bila je kost i koža, imala je tri kilograma manje nego sada, i strahovala sam da li će uspeti da se oporavi. Kuvala sam joj meso, pirinač, šargarepu dok nije malo živnula. Sada je dobro, međutim, i dalje je veoma nepoverljiva prema ljudima i najviše voli da bude blizu mene.

Glumica je odrastala okružena psima. Jorkširski terijer Moni ostala je s njenim roditeljima kad se Jelisaveta osamostalila, a sestra i zet imaju mužjaka rase džek rasel terijer, Pikasa, koji se odlično slaže s jazavičarkom.

- Ljubicu sam ostavljala kod njih kad sam imala dupla snimanja, pošto sam u isto vreme radila treću sezonu serije “Vojna akademija” i krimi seriju “Ubice moga oca”, koju je režirao Predrag Gaga Antonijević. Nije mogla da bude sa mnom, ali sam na setu bila bezbrižna jer znam da se njih dvoje odlično slažu. Ljubica je toliko dobra kuca da je čak vodim i u pozorište, bude u garderobi dok ja igram predstavu. Žao mi je da je ostavim samu kod kuće, pa ponesem njeno ćebe i činiju za vodu, a ona bude vrlo mirna dok sam na sceni. Naravno, to ne mogu baš uvek da uradim, postoje komadi kao što je “Moje dete” koji su veoma zahtevni i potrebna mi je potpuna koncentracija. Takođe, pred svaku predstavu pitam kolege da li bi im smetalo da je dovedem. Naše pozorište, Beogradsko dramsko, vodi “pet friendly” politiku, imamo čak i lokalnog mešanca koji čuva teatar spavajući ispred ulaza.

A photo posted by Jelisaveta Orašanin (@jagodenamagli) on Sep 28, 2016 at 8:12am PDT

Srećna je što njena kuca svaki dan napreduje i sve je bolja. Više voli ženke jer je uverena da su one privrženije vlasniku, poslušnije i više hoće da se maze. Letos je Ljubicu vodila na more i nije bilo nikakvih problema.

- Provele smo dve-tri nedelje na Adi Bojani. Okačila sam joj privezak u obliku koske sa imenom i mojim brojem telefona u slučaju da se izgubi. Stalno je gledala gde sam ja, nije ulazila u vodu. Ipak, morala sam da je pokvasim s vremena na vreme da ne bi doživela toploti udar.

Jelisaveta je aktivna u udruženju za zaštitu životinja. Do sada je s drugarima spasila pet pasa, odnosno pronašla im novi dom. I od svih novih vlasnika tražila je da joj posle tri meseca pošalju fotografije kako bi se uverila da su kuce dobro.

- Zbrinuli smo dva nemačka lovna terijera koja smo pronašli u jednoj ruševini na Crvenom krstu. Psi su cvilili, a mi smo dva sata proveli ispred ruševine da bismo uzeli jednog od njih, koji bi samo provirio napolje i pobegao unutra čim nas vidi. Ipak, čekanje se isplatilo, uspeli smo da ga spasemo. Prozvali smo ga Mića i pronašli porodicu koja je želela da ga udomi. Neposredno posle toga prijateljica je otkrila napuštenog većeg lovnog terijera. Njega smo dali lovcima u Surčinu. Udomili smo i jednog mešanca, a inače se moji prijatelji i ja zalažemo za to da se podigne svest ljudi, da shvate da kučići i mačići koji se nalaze na ulicama nisu tu dospeli svojom voljom, nego da su ih tamo poslali neodgovorni pojedinci. I da su to napuštene, uplašene i isprepadane životinje. Uostalom, verujem da bi i čovek kad bi bio izbačen iz svog doma, takođe bio i uplašen i agresivan, lutao bi i verovatno se isto ponašao kao i te životinje. Mislim da je krajnje vreme da ljudi shvate da životinja nije igračka nego ogromna obaveza, ali ona najdivnija. Jer ljubav koju nam oni uzvraćaju zaista je nemerljiva. Mogu slobodno da kažem da me pored majke, oca i sestre Milice, Ljubica verovatno voli najviše na svetu. I nema veće sreće nego kad vidim koliko se obraduje kad stignem kući.