Dragana Dabović Čukvas: Trudnica je žena sa dva srca, dve duše

Glumica kojoj su popularnost donele serije ‘Vojna akademija’ i ‘Na terapiji’ i film ‘S/Kidanje’ željno iščekuje početak novembra kada bi trebalo da se porodi, a ovih dana sa suprugom Veselinom obavlja poslednje pripreme za dolazak kćerke

Zvezda serije “Vojna akademija”, glumica Dragana Dabović Čukvas (29) sitno broji do porođaja. Termin joj je 4. novembar i tada bi trebalo da postane mama jednoj maloj gospođici. Za dolazak princeze ona i njen suprug, farmaceut Veselin Čukvas, potpuno su se pripremili. Dragana je prošle godine za rođendan imala dve želje. Obe su joj se ispunile.

- Dvadeset osmi rođendan, 30. septembra 2015, slavila sam na setu serije “Vere i zavere” u Novom Sadu. Tada sam poželela da se Veselin i ja konačno uzmemo, jer smo godinu i po bili u statusu verenika, kao i da dobijemo bebu. Ni sanjala nisam da ću 30. septembra sledeće godine biti u devetom mesecu i svakog dana iščekivati rođenje svog prvog deteta. Baš smo požurili da ispunimo moje želje - kaže glumica, koja tačno zna datum kad je ostala trudna:

- Bilo je to u februaru, a da sam u drugom stanju, shvatila sam već u martu po simptomima, jer sam celog tog meseca bila čudna sama sebi. Prvi trimestar mi je bio veoma naporan, imala sam baš grozne mučnine, sećam se da sam govorila: “Majko mila, samo ću jedno dete, nema šanse da rodim drugo”. Ali čim se on završio, bilo mi je mnogo bolje.

POTERA ZA DINJOM

U početku trudnoće zapisivala je sve što joj se dešava.

- Uglavnom sam pisala u trenucima kad mi je bilo najteže. Najgore mi je bilo putovanje gore-dole: Herceg Novi-Podgorica-Beograd-Novi Sad. Tada sam beležila: “Što pre se stacionirati na jednom mestu, naći jednog doktora. Ustaliti se”. 

Mučnine su prestale čim je ušla u četvrti mesec.

- Doslovno je bilo tako. Četvrti, peti i šesti mesec su mi bili divni, kao da nisam trudna. Ustalili su se hormoni i više nisam imala utisak da sam puna vode. Pre toga sam osećala kako bujam, sve vreme sam osećala pritisak. 

Nikad neće zaboraviti koliko su joj se jele dinje.

- Veselin se najurio dinja po Beogradu, rekao je da više neće ni u novinama da ih vidi. Mislim da sam pojela svaku koja je ovog leta stigla do nas. Šalim se, naravno. Ali voće sam tamanila, jedino banane nisam. I sladoled sam konzumirala u nenormalnim količinama. Zapravo, još sam u toj fazi.

Do petog meseca mazila je stomak i tepala svom malom dečaku, a onda je posle pregleda kod ginekologa u Hereceg Novom doživela iznenađenje.

- Svi sa Veselinove strane imaju mušku decu, u poslednjih 56 godina u njihovoj familiji nije se rodila nijedna devojčica. Zato nisam mogla da verujem kad mi je lekar rekao da je žensko. Dvaput sam ga pitala je li siguran, na šta mi je on odgovorio: “Šta biste vi Dabovićke, da sve rađate devojčice?” Naime, moja najstarija sestra ima dve devojčice i dečaka, sestre od tetaka takođe imaju devojčice. 

VELIKI IZAZOV

Vrlo brzo je otišla i na 4D ultrazvuk, i tek posle toga je poverovala da će biti mama devojčice. Naravno, sve vreme su smišljali ime za dečaka.

- Nas smo tri rođene sestre, baš kao u onoj čuvenoj bokeljskoj priči “Tri sorele”. Nera je moja Ivana, Bjanka je Maja a ja sam Roza. Ivana i Maja su najznačajnije osobe u mom životu i hvala mami i tati što nas je tri. Žalim što nas nema još toliko. 

Svesna da je roditeljstvo veliki izazov, Dragana se vrlo ozbiljno priprema za njega.

- Ne plašim se uloge majke, ali kad razmišljam o tome kako ću vaspitavati svoju devojčicu, brinem što živimo u vremenu koje je pre nevreme. Ne želim da kontrolišem njen život, ne mislim da je to ispravno, jer ni mene niko nije kontrolisao, ali bojim se da ono što bude ponela iz kuće ne može biti jedini model. Moraće da “pokupi” i ono što dolazi spolja, a to je jezivo. Ne znam koji razuman roditelj ne oseća isti strah. Ali, šta je, tu je. Moje je da joj budem oslonac i trudiću se da je vaspitavam onako kako su mene moji roditelji učili. Jer, ljubav, posvećenost i požrtvovanost koje su njih dvoje dali meni i sestrama bile su dovoljne da sve tri nađemo pravi put.

Dragana planira da se porodi u Beogradu, gde već nekoliko godina živi. A Herceg Novi, u kojem je odrasla i gde su joj roditelji i najstarija sestra, uvek će osećati kao svoj drugi dom. Uostalom, i njen voljeni potiče iz istog grada, iako je dok su bili deca nije “zanimao”.

- Veselin je mlađi od mene dve godine i dok smo bili mlađi nisam obraćala pažnju na njega. Onda smo se u jednom periodu i “izgubili”, on je završio srednju školu u Beogradu, ja sam u Herceg Novom išla u gimnaziju. Sreli smo se u Novom Sadu gde sam studirala glumu. Pozvala sam ga da dođe na moje premijere, želela sam da čujem njegov sud kao nekog poznatog iz kraja. Međutim, spojila nas je neka potpuno druga okolnost i od tada se više nismo razdvajali.

Venčali su se 7. maja, a kad supruga pita kakva je u trudnoći, on joj mudro kaže da će joj sve reći čim se to drugo stanje završi.

- Veselin će, sigurna sam, biti divan otac, iako je ponekad baš zabrinut kako će se snaći, što govori o njegovoj odgovornosti. Tešim ga da ćemo se roditeljstvu učiti polako, lekciju po lekciju.

Buduća mama ističe da se ponekad oseća kao da prolazi kroz najlepši period u životu.

- Svaka trudnica bi trebalo da je moćna, jer je žena sa dva srca, dve duše. I ma koliko da mi je prvo tromesečje bilo teško, toliko sam kasnije bila jaka, kako narod kaže, mogla sam brda da pomeram. Da nije bilo tako, ne bih izdržala sve, a ja sam igrala u pozorištu do kraja juna, bila na turneji sa našom trupom “Vihor”, snimala “Vojnu akademiju”. U međuvremenu, u filmu “Igla ispod praga” Ivana Marinovića imala sam epizodnu ulogu za koju me je pre nekoliko dana nagradio žiri 41. Mojkovačke filmske jeseni. Šapnula sam mojoj devojčici da je to naše prvo zajedničko priznanje, iako ona dok sam to snimala još nije bila u stomaku, ali bila je moja najveća želja.