Zdravko Čolić: Bilo je dana kad nisam mogao da pevam

Premda iza sebe ima karijeru dugu četiri decenije, veliku muzičku zvezdu uvek razneži jedna kompozicija i odvede ga na malo sentimentalno putovanje na kojem se priseća rodnog grada i prijatelja iz mladosti

Bez obzira na to što iza sebe ima više od četiri decenije muzičke karijere, samim tim i mnogo rutine stečene na brojnim koncertnim nastupima, Zdravku Čoliću (65) jedna pesma uvek izazove istu mešavinu nemira, nostalgije i treme kad treba da je otpeva. Kompozicija Kemala Montena “Sinoć nisi bila tu” zauzima posebno mesto u njegovom sentimentalnom prtljagu. Više je razloga zašto je ona omiljena našem velikom pevaču. Osim na prve uspehe, ona ga seća i na rodni grad, ljude s kojima je odrastao.

- Ta numera me uvek vrati na početke, u moju “Skenderiju”, i dan kad sam položio matematiku i upisao treću godinu fakulteta - kaže Zdravko Čolić za “Gloriju”. - Uveče sam nastupao na “Šlageru sezone”, pevao sam “Sinoć nisi bila tu” i osvojio treće mesto publike i nagradu za interpretaciju. Sutradan je u svim novinama osvanuo naslov: “Pojavilo se novo ime u muzici - Zdravko Čolić”. Pesmu je napisao divan muzičar i čovek Kemal Monteno. Zbog svega toga ona ima posebno mesto u mom životu.

Šezdesetpetogodišnji pevač koji ne samo glasom već i neverovatnom enregijom na sceni privlači pažnju publike, ističe da bez novih nema ni starih pesama.

- Kad radim novu ploču, većina obično kaže da ne valja. Jedina za koju sam odmah dobio pohvalu bila je “Malo pojačaj radio”. A ona je od početka do kraja potpuni rokenrol i nema veze s pop muzikom. Sve ostale bile su kritikovane. Treba da prođe vreme da bi se neka pesma izdvojila. Ko se bavi ovom profesijom uvek mora nešto da radi, a ako od dvanaest snimljenih numera publika zavoli dve i one nastave da žive, onda je to super. Tada smatram da je ceo tim uradio dobar posao.

Kad bira novu pesmu, najvažnije mu je da se njemu dopada.

- Naravno, pitam za mišljenje i svoje bliske saradnike, ali presudno je da se meni sviđa. Naša publika najviše pažnje obraća na tekst, dok u Engleskoj ili Americi to nije prioritet. Tamo su bitniji zvuk, melodija, ritam.

U subotu 24. septembra Čola je pevao na Cetinju prvi put posle četrdeset godina. Koncert je trajao bezmalo četiri sata, a na Dvorskom trgu nikad nije bilo više ljudi.

- Uživao sam. Srećan sam što sam nastupao u ovom predivnom gradu, u kome sam poslednji koncert održao sa grupom “Indexi” davnih sedamdesetih. To su divna sećanja. U Crnoj Gori se uvek osećam kao kod kuće jer sam tu proveo dobar deo života. U Baošićima sam zaradio prvi honorar, ovde smo imali vikendicu, a i privatno često dođem radi druženja s prijateljima i da se odmorim.

Za vreme duge karijere bilo je više dana za smeh nego za suze. I zbog toga je srećan, mada periode obojene tugom duže i intenzivnije pamti.

- Bilo je dana kad nisam pevao. Nisam mogao, čak sam i muziku napustio. To je bilo u ratno vreme. Ne ponovilo se.

Krajem meseca kreće na turneju po Americi.

- U pitanju su četiri nastupa. Ne idem često na takve turneje, ali se radujem svakom odlasku u Ameriku i druženju s našim ljudima. Muzika najpre dođe do publike. Njena misija je da zbliži ljude bez obzira na veru i naciju. Tako i nastupam na mojim koncertima, ljudski i emotivno - kaže Čola.