Artnet, portal za prodaju, kupovinu i istraživanje umetničkih dela, svake godine bira najuticajnije ličnosti iz sveta umetnosti, a ovog puta glavnu nagradu dobila je Marina Abramović.
Istovremeno bitka koju Marina i njen bivši ljubavnik, umetnik Frank Uve Laisiepen - Ulej sudski vode već godinu dana, je dobila završnicu. Ulej je sa suđenja izašao kao pobednik i srpska umetnica će navodno morati da mu isplati 250.000 evra.
I ona i on su vodeća imena savremene svetske umetnosti, a bili su par čija veza je postala viralna tek 2010. zahvaljujući videu njenog performansa sa Jutjuba, koji je videlo više od 29 miliona ljudi. Ulej je iznenadio Marinu svojim prisustvom na njenom performansu, seo je za sto preko puta nje i samo je nepokretno zurio u svakoga koje poželeo da joj se približi i zauzme njegovo mesto. Emocije su prštale iz njihovih pogleda, a video koji je izmontiran i postavljen na Jutjub bez saglasnosti umetnika je ukazao na ponovno pomirenje neobičnog para. Na žalost, istina je bila potpuno drugačija.
Istoričar umetnosti i novinar Noa Čarni je prvi u "Gardijanu" objavio vest o suđenju između Uleja i Marine, i taj tekst je šokirao ljude iz sveta umetnosti.
Tužbu je u Amsterdamu podneo on, optužujući ženu koju je nekada voleo da je prekršila ugovor koji su potpisali. Ugovor su potpisali 1999. i u njemu je naznačeno šta će biti sa njihovim zajedničkim umetničkim delima. Vezu su okončali dramatičnim performansom na Kineskom zidu. Tada je svako od njih sedeo na različitom kraju zida, a kada su se sreli na sredini, oprostili su se jedno od drugog.
Nisu bili u kontaktu od 1988. do 1999. kada ih je njen galerista Šon Keli, naveo da potpišu ugovor koji je pripremljen u Amsterdamu. Ulej je svoja dela ostavio u njihovoj zajedničkoj arhivi i ona je od tog materijala mogla da proizvodi printove za prodaju i da organizuje izložbe. Marina se ugovorom obavezala da će Uleja informisati o bilo kakvoj aktivnosti koja ima veze sa njihovim zajedničkim radovima.
Većina sudskog procesa se odnosila na tantijeme koje je Marina bila obezna da isplaćuje Uleju i to 20 odsto od zarade. Marina je ranije na sudu izjavila da bi procenat trebalo da bude samo 10 odsto. Rezon joj je bio da galerije uzimaju 50 odsto, pa je nelogično da posle njegovog dela njoj ostane samo 30 odsto od dela.
Ulej je u medijima objasnio da je ugovor prekršen i da mu je ona samoinicijativno davala 10 odsto zarade i to ne od svih prodaja jer mu neke nije ni prijavila.
Kako je Ulej na kraju pobedio? Pomogle su mu razlike u pravu koje se odnose na anglo-saksonske i holandske ugovore. Dok je u Americi ugovor Bog, u Holandiji on jeste ključna tačka ali se u obzir uzimaju i drugi navodi.
Marina je sama navela sud da presudi u korist bivšeg ljubavnika. Ona je u tri različite izjave jasno naglasila da jako dobro razume koliki procenat treba da plaća po ugovoru, iako je na sudu izjavljivala da je ugovor nejasan.
Na kraju, moraće da mu na ime neisplaćenih tantijema isplati 252.000 evra, plus 50.000 dolara za neprijavljenu zaradu od reklame za Adidas što je takođe bio njihov zajednički rad, i još 5.000 evra kompenzacije za štetu koju je nanela ugledu Ulejevog imena. Na kraju mora da plati i 53.000 evra za njegove troškove na sudu.
I kao zaključak čitave sage, iako se možda čini da je glavni motiv u priči novac, Ulej tvrdi da je najgore bilo to što je Marina pokušala da ga istisne iz njihovih zajedničkih dela. Čak je odbila i da mu da dozvolu da neke od njihovih zajedničkih dela objavi u svojoj knjizi “Whispers: Ulay on Ulay.” Iako nije imala zakonska prava da blokira objavljivanje tog materijala, on je odlučio da izbaci te slike iz knjige. Svi njeni pokušaji su, kako on tvrdi, vremenom doveli da kulturne institucije počnu da izbegavaju saradnju sa njim.
- To iskušenje poput raka konstantno ugrožavalo moj život, a ogromna legalna bitka protv Abramovićeve je ugrožavala moje postojanje. Po mom mišljenju sudska presuda je fer i pokazala je istinu - zaključio je Ulej.
Najnovije.
Zvezde.
Komentari. (0)