Mira Banjac: Spremam se za odlazak

Prva dama srpskog glumišta, premda je mentalno i fizički u sjajnoj kondiciji, o čemu svedoči podatak da je samo u poslednjih nekoliko meseci snimila film “Stado” i seriju “Vere i zavere”, kaže da joj je zbog godina, a u septembru puni 87, ostalo još dve-tri stanice života

Za ljude koji nisu dozvolili da ih starost uspori obično se kaže da su srećnici. Mira Banjac (86) pripada toj malobrojnoj sorti. Svesna je koliko je privilegovana da se u devetoj deceniji života bavi glumom, poslom kojem je dala sve, nekada i više nego što je planirala ili želela. Nije prva dama našeg glumišta ikebana filmova i serija koje trenutno snima. Naprotiv, dobija velike role s mnogo teksta, što navodi na zaključak da je i dalje u formi, da je mentalno i fizički u veoma dobrom stanju. Imali smo dogovor da se nađemo u 11 sati u restoranu na Paliću gde boravi u ulozi predsednice Saveta Festivala evropskog filma. Došla je petnaest minuta ranije. Odlasci brojnih kolega s kojima je delila scenu i iste vrednosne sudove neminovno su doprineli da razmišlja o smrti.

- Spremam se za odlazak. Ne plašim se smrti. Tome su, verovatno, doprinele moje godine. Svesna sam da sam blizu kraja putovanja, da su mi ostale još jedna-dve stanice - kaže Mira Banjac. - Samo molim Boga da sačuvam mentalnu higijenu do kraja. Znate, život u kojem niste svesni šta se događa oko vas nije život. Ne bih volela da mi se to dogodi. Mnogo čitam i šetam. Čitanje mi pomaže da očuvam mentalnu, a šetanje fizičku kondiciju. Radim po kući, kao svaka druga žena. Kuvam, idem na pijacu, spremam stan.

SELFI MODA

Kako nikada nije bila ministarka slatkog života, već pouzdana radnica koja uloge nije merila lenjirom na male i velike, tako i danas profesionalno pristupa svojim obavezama. Kao prava štreberka na probe i snimanja dolazi spremna. Gluma je njen vitamin, uvek dostupan eliksir mladosti.

- Ona me je održala, kao i prijatelji. Privilegovana sam što mogu da glumim u mojim godinama. Rad s mladim ljudima mi produžava život. Zahvaljujući njima upoznajem drugačiju energiju i estetiku, a čovek je živ i poletan dok uči. Sačuvala sam znatiželju. Hoću da probam nove stvari. Pre neki dan sam završila snimanje filma “Stado” Nikole Koje. Mnogi dragi ljudi na jednom mestu: Nikola Kojo, Nikola Đuričko, Vesna Trivalić. Superviziju radi Goran Gajić, s kojim sam sarađivala u seriji “Vratiće se rode”. “Stado” je prvi naš film koji se suštinski bavi glumcima. Igram lik Brljine udovice, glumca koji je preminuo. Na groblju, dok se opraštam od njega, kažem mu da je zbog profesije upropastio svima život, da je porodicu oštetio. I to je veoma dobar opis onoga što se dešava u životima većine glumaca. Mi smo strastven narod, sve radimo s mnogo emocija, po cenu da time štetimo svojim najbližima. Zato nas često drugi ne razumeju.

Uvek je bila simbol skromnosti. O drugima govori sve najbolje, o sebi diskretno, bez hvalisanja. Otmenost boji njene reči, gestove, način ophođenja sa sagovornicima. Kao prava filmska zvezda rado pristaje da se slika s poštovaocima. Mladi joj prilaze kako bi s njom napravili selfije.

- Pre nekoliko meseci, dok sam žurila na probu u Srpsko narodno pozorište, zaustavio me jedan stariji gospodin. Predstavio se, rekao da je profesor u penziji. “Nemam vremena, oprostite. Žurim na probu”, saopštila sam mu. “Vi ne smete nigde da žurite”, dobronamerno me je posavetovao profesor. Javljaju mi se na ulici znani i neznani. Niko mi nije uputio ružnu reč, što je, valjda, dokaz da sam u životu radila kako treba. Nije mi problem da se slikam s mladima, da popričam sa starima, da odgovaram na pitanja prodavaca na pijaci. Takva sam bila celog života, pa neću se valjda danas menjati.

GOSPODSKO ZEZANJE

U poslednje dve godine češće je išla u pozorišta na komemoracije nego na premijere. Kako vreme prolazi, priznaje, sve teže podnosi gubitke.

- Odlaze dobri i veliki, i to preko reda. Kad sam čula da je umro Gaga Nikolić, naglas sam rekla: “Zašto on, a ne ja. Da ima pravde, ja bih otišla”. A šta tek da vam kažem za Madžgalja i Mandu. Divim se Mileni kako je izdržala sve što im se dešavalo poslednjih pet-šest godina. Bila je uz Gagu sve vreme. Velika glumica i veliki čovek. A šta da kažem o Gagi. Šmeker u svakom pogledu. Uvek je u pozorište dolazio čist, namirisan i lepo obučen, bez obzira na to da li smo imali probu u osam ujutro ili predstavu u osam uveče. Imponovao je u svakom smislu. Za razliku od drugih glumaca iz Ateljea, pre svega Zorana, Taška, Butka i Baje Bačića, zezao se na gospodski način.

Poznavala je slavnog Aleksandra Tišmu. Zbog toga joj je veoma drago što je dočekala da Televizija Vojvodina snimi seriju “Vere i zavere” po motivima njegovog istoimenog romana.

- Često sam ga viđala kako šeta Dunavskim kejom. Bio je, slično Kišu i Andriću, usamljeni šetač. Uvek bismo se pozdravili kad se sretnemo. Drago mi je što je Televizija Vojvodina snimila seriju po njegovom romanu. Reakcije publike su veoma dobre. Rad na tom projektu vratio me je u moju mladost, kad sam odlučila da se pridružim partizanima. Dok sam stajala u vrsti s drugovima i drugaricama u Iloku, moja mama je molila komandanta da mi ne odseku kike. Naravno, odsekli su ih. Nije mi mama branila da idem u rat. Osim što je znala da bi to bilo kontraproduktivno i da bih još više i još jače želela da odem u borbu, pustila me je da sama biram put. I zahvalna sam joj na tome. Bila sam na Sremskom frontu i pešice išla u Trst. To je bio moj put otkrovenja, jer sam u Zagrebu prvi put videla pozorište, a sa drugovima iz brigade, Predragom Tasovcem, ocem sadašnjeg ministra kulture, i Dragutinom Gostuškim, igrala u prvoj predstavi. Ne žalim ni zbog čega što sam radila. Uvek sam slušala srce i trudila sam se da se ne ogrešim ni o koga. Kad je čovek mlad, ne preispituje se. Zato u starosti meri svaki potez, svaku reč. Zbog mojih izbora najviše je gubila moja porodica. Na prvom mestu moj sin Brana. Stalno je čekao da mu majka dođe kući s predstava i snimanja. Samo se nadam da sam mu kasnije nadoknadila neke propuštene dane - konstatuje Mira Banjac.