Ivan Bosiljčić: Novo životno poglavlje

Istaknuti dramski umetnik trenutno živi na relaciji Beograd-Moskva i u ruskoj prestonici snima zanimljiv projekat za jednu od njihovih najvećih producentskih kuća, a to mu je ostvarenje velikog sna

Da umetnost ne poznaje granice - a posebno ne geografske, dobro je poznato. Kad su u pitanju film i pozorište, svaki glumac će vam reći da je za dobru ulogu spreman da učini bilo šta i da otputuje bilo gde. Jer, čak i kad ne glumi na maternjem jeziku, lako i uverljivo može da prenese emociju gledaocima. Tako naš istaknuti dramski umetnik Ivan Bosiljčić (37) poslednjih meseci živi na relaciji Beograd-Moskva. S velikim ushićenjem nam je otkrio da je u ruskoj prestonici dobio odličnu poslovnu ponudu. O detaljima projekta na kojem tamo radi još uvek ne sme mnogo da govori. Kroz nekoliko nedelja zvanično počinje snimanje, pa će nam tada dati i više informacija vezanih za priču koja mu je na poseban način obeležila kraj zime i početak proleća. Zasad se navikava na život u Moskvi i ekipu s kojom radi, i polako se priprema svoju novu ulogu.
- Trenutno snimam u Moskvi. U pitanju je projekat jedne od najvećih ruskih producentskih kuća. Premijera će biti ove jeseni, na nacionalnom kanalu “Rusija 1”. Veoma sam želeo da radim s ruskim glumcima i rediteljima i to mi se ostvarilo.

Retki su trenuci kad opušteno može da upoznaje grad, ali ono što je za kratko vreme predaha uspeo da vidi, veoma mu se dopalo.
- Glavni utisak mi je da je to veliko, ozbiljno tržište. S druge strane, Srbi i Rusi imaju isti duh i kulturu. I ono što je vrlo bitno, ruski narod gaji veliku ljubav prema našem narodu. Putujući po svetu, skoro da sam zaboravio da neko može da mi se obraduje kad kažem da sam Srbin. Ovom prilikom bih želeo i da zahvalim beogradskom Ruskom domu. Pružili su mi veliku podršku u pripremi za odlazak u Moskvu.

Život na relaciji Srbija-Rusija zasad funkcioniše savršeno.

- Dobrom voljom organizatora na snimanju u Moskvi, kao i organizatora u beogradskim pozorištima - kojima sam posebno zahvalan na trudu - svakog vikenda sam u Beogradu, gde igram predstave i provodim vreme s porodicom. Za slučaj da ostanem duže od 15 dana na terenu, uredio bih da sa sobom povedem ćerku Ninu i suprugu Jelenu.

Ivan i njegova supruga, naša poznata pevačica Jelena Tomašević (32), trude se da obaveze uklapaju tako da četvorogodišnja Nina koliko god je moguće ne oseti njihovo odsustvo. Glumac nam je u jednom od ranijih intervjua otkrio kako to izgleda kad u određenom periodu on ili Jelena imaju mnogo posla.
- Kad me za to pitate, uvek mi padne na pamet danonoćno snimanje serije “Urgentni centar”. Jelena je Ninu dovodila u park ispred bolnice u kojoj smo snimali, da se bar nakratko vidimo. Dok je ona bila u finalu snimanja albuma, rado sam joj uzvraćao istom merom.

Mada se trudi da bude strog otac, ipak postoje situacije u kojima ćerki ne može da kaže ne.
- Prvog dana nakon mog povratka s višednevnog snimanja van grada ili s nekog gostovanja s pozorištem, sve joj je dozvoljeno.

Pošto je rad u Rusiji predstavio kao ostvarenje jednog od svojih snova, prisetili smo se kako nam je ranije pričao na koji način se za njih bori.

- S nekim mudrim starcima stalno proveravam da li sanjam u dobrom pravcu. Rekao bih da je to najbitnije - proveravati svoje snove, jer može da se desi da nam neko poturi svoj pomahnitali san.

Govorio nam je i da ga susreti s časnim i talentovanim ljudima, velikim piscima i publikom čine boljim čovekom.
- Različita znanja su ono najvrednije što mi je gluma donela. To je neprocenjivo u vremenu za koje pesnik Lalić kaže: “Njih je sve više, a mene je sve manje, / Njihova prokleta snaga je samo moje neznanje!” Privilegija je što radim posao koji volim i od toga mogu da živim.

Gluma zahteva i poseban način života. Ivan voli da je tretira iz sportskog ugla.
- To podrazumeva disciplinu, zdravu konkurenciju, poštovanje protivnika, kondiciju, timsku igru, trening. To je ono što bi iscelilo glumačke vode od mnogih pošasti, najpre one da je u svetu umetnosti sve stvar ukusa. E pa - nije! I u umetnosti postoje neki bodovi koji moraju da se priznaju bez rasprave. Vrhunski glumci odnose se prema svom poslu isto kao vrhunski sportisti prema svom sportu.

Kad god se priseti svojih početaka, zaključuje da je izuzetno teško biti mlad glumac.

- Mlad glumac mora svašta da istrpi. Mora mnogo da se bori i dokazuje. Ovaj posao eliminiše one koji se ne trude dovoljno, bez obzira na to da li su potpuno sami u ovom svetu ili imaju nekog iza leđa. Hvala bogu, imao sam dovoljno snage da odgovorim na sve izazove. Kad danas odgledam svoje snimke od pre deset godina, nisam strog, jer znam da sam u tom trenutku dao svoj maksimum.

Tekst je originalno objavljen u štampanom izdanju magazina "Gloria" u broju 669.