Nebojša Đorđević: Uzbuđenja nikad dosta

Uloga moćnog biznismena u predstavi ‘Govorna mana’, po tekstu Gorana Markovića, odlično je ‘legla’ glumcu koji je ranije tumačio bogate, bahate i opasne momke, a privatno smatra da je najteže biti čovek

Igrajući nasilnog mladića Bogdana u domaćem ostvarenju “Vir”, koji svoj bes ispoljava prema okolini jer ga kod kuće maltretira otac, pa onda bahatog Ivana Karamazova u pozorištu “Slavija”, u komadu rađenom prema čuvenom romanu Dostojevskog, glumac Nebojša Đorđević (32) dobro se pripremio za ulogu perspektivnog biznismena u “Govornoj mani”. Crna komedija premijerno je izvedena u Beogradu davne 1997, u režiji Milana Karadžića, a potom je više od dvesta puta igrana širom Srbije. Nagrađena je i na Sterijinom pozorju nagradom za najbolji savremeni tekst, a nedavno se “vratila” svom tvorcu, piscu Goranu Markoviću, koji je ovog puta režira u koprodukciji Narodnog pozorišta iz Prištine i Zvezdara teatra. Nebojša je odličan u ulozi mladog čoveka koji želi da zameni teško obolelog predsednika države, pa mora da angažuje poznatog glumca - igra ga Tika Stanić - da ispravi njegovu govornu manu i pripremi ga za javni nastup.

- Igram mladog, ambicioznog biznismena koji pretenduje da svoju moć proširi ulaskom u politiku. Sprega kriminala, biznisa i politike koja karakteriše mog junaka, dolazi u sudar s umetnošću, posle kojeg svaki učesnik postaje drugačiji. Kako se moj lik nosi s govornom manom i željom da promeni javni nastup i ličnost, suparništvom, novim emocijama, ljubavnim trouglom, videćete u predstavi.

Kako je bilo sarađivati s Goranom Markovićem?

- Pre svega prijatno, obogaćujuće, verujem na obostrano zadovoljstvo. Takođe, takva je bila i saradnja s kolegama Tikom Stanićem i Jelenom Orlović, koji su neizostavni deo ovog divnog procesa i projekta. Iako me Goran poznaje odranije, ovo nam je bila prva zajednička saradnja, zbog koje sam od prvog dana imao dobar osećaj.

Kako je došlo do saradnje?
- Na moju sreću i veliko zadovoljstvo, dobio sam poziv od Nenada Todorovića, direktora Narodnog pozorista u Prištini, da postanem njihov član. To sam, s ponosom, prihvatio u septembru prošle godine. Za četiri meseca uradio sam šest predstava, od kojih su premijere u januaru ove godine imale “Govorna mana” Gorana Markovića i “Razvojni put Bore Šnajdera”, u režiji Bobana Skerlića.

Igrate li u nekim novim filmovima?
- Pred kraj godine snimio sam “Povratak”, igrani film Predraga Radonjića, u kome tumačim Albanca, pa sam iz tog razloga učio albanski... S rođenim bratom završavam dokumentarni film “Podvrska živi”, kao autorski projekat. Ima toga još mnogo, da ne nabrajam sad sve.

S kakvim ljudima volite da sarađujete?

- Sa svima! Ponajviše s onima koji se još vode nekim pomalo zanemarenim i zaboravljenim vrednostima, kao što su plemenitost, ljubav, buntovništvo, kultura... Volim ljude koji imaju autentičan odgovor na životne tragedije koje čoveka i svet vode u propast. Jednostavno, sviđaju mi se ljudi koji inspirišu i motivišu.

Da li još uvek čekate na “ulogu karijere”?
- Ništa ja ne čekam, jedan je život. Svaka uloga koju sam dosad imao otvorila mi je neka nepoznata vrata, stoga je svaka važna i velika.

Najuzbudljivije glumačko iskustvo koje ste imali dosad?
- Svako je na svoj način uzbudljivo, pošto je gluma veoma zanimljiv posao, a budući da još uvek volim svoju profesiju, umetnost, pa i život uopšte - uzbuđenja nikad dosta.

Šta ste sve baveći se glumom naučili o životu?

- Još uvek učim. Do sada sam naučio možda to da je najteže biti čovek.

Kad biste mogli ponovo da birate, da li biste opet odabrali isto zanimanje?
- Da, jer još uvek verujem u glumu.

Koliko su vam u poslu bitne nagrade?
- Važne su mi one koje predstavljaju dokaz da na svom glumačkom putu umem pravilno i da mislim. Za promišljeno obrazloženje i konstruktivnu kritiku uvek sam raspoložen. Sve ostalo me dotiče, ali me ne zanima.

Pored glume, postoji li još nešto što radite s velikom strašću?

- Sve ono što je vredno velike strasti.

Kako se najčešćete odmarate i šta je za vas idealan odmor?
- Tako što spavam, a pravi odmor za mene predstavlja putovanje - s idealnom partnerkom.

Tekst je originalno objavljen u štampanom izdanju magazina "Gloria" u broju 663.