Danilo Bećković: Sazrevanje jednog samuraja

Reditelju koji je debitantskim ostvarenjem ‘Mali Budo’ pokazao da i sa malo može da se uradi mnogo teško je da odluči voli li više književnost ili film, a lako da izabere saradnike jer angažuje samo najbolje

Bez namere da svojim dugometražnim prvencem “Mali Budo” ikoga podučava, reditelj Danilo Bećković (34) pokazao je kako i kod nas može da se snimi dobar žanrovski film. Zahvaljujući odličnom humoru ova komedija o naravima, uprkos ozbiljnosti motiva - krvnoj osveti sa elementima trilera i akcije, osvojila je publiku u regionu. Snimanje je proteklo kao velika žurka, ta atmosfera prenela se i na bioskopsko platno, pa je Danilu bilo logično da za potrebe novog ostvarenja ponovo angažuje tim koji dobija. Ovaj put reč je o romantičnoj komediji o borilačkim veštinama. Baš kao i za “Buda”, scenario za “Jesen samuraja” napisao je Dimitrije Vojnov, a uloge je dobila ista, oprobana glumačka ekipa. Naravno, mesto snimanja je promenjeno jer je za priču o karatisti Vladici, koga tumači Petar Strugar, adekvatniji bio neki manji grad.
- Scenario je zahtevao lep gradić u unutrašnjosti, a Bečej je bio savršen za to. Prezadovoljni smo lokacijama koje smo tamo pronašli, počev od prelepe obale Tise, preko starinskih zgrada i dvorišta, pa do modernog sportskog centra kakav nam je bio potreban za završnu scenu filma.

Kako je proteklo snimanje?

- Odlično, zahvaljujući napornom radu cele ekipe, ali i divnom gostoprimstvu predstavnika opštine Bečej, kao i celom gradu koji nam je skoro mesec dana bio najbolji mogući domaćin. Zauzvrat, grad Bečej je dobio film u kom “igra” jednu od najvažnijih uloga i kroz koji će cela Srbija moći bolje da ga upozna.

Zašto se film zove “Jesen samuraja”?
- Zato što u jesen sve sazreva, a naš film govori o sazrevanju samuraja Vladice.

Šta gledaoci mogu da očekuju od ovog ostvarenja?
- Pre svega odlične glumce - Petra Strugara, Hristinu Popović, Nikolu Koju, Sergeja Trifonovića, Andriju Miloševića, Katarinu Žutić, Slavišu Čurovića, Mikija Krstovića i druge. Zatim izuzetno pametan i duhovit scenario Dimitrija Vojnova, divnu fotografiju Bojane Andrić, fantastičnu scenografiju Jelene Milinović i još dosta toga. Posebnu pažnju treba da obrate na debitanta Petra Novićevića. “Jesen samuraja” je romantična komedija, što je vrsta filma kakva dugo nije mogla da se vidi u srpskoj kinematografiji. Pored toga, u pitanju je i borilački film, što kod nas nismo imali nikada. No, u njemu ima i stvari koje gledaoci nikako ne očekuju.

Da li u proces stvaranja filma ulazite sa nekim očekivanjima?

- Za snimanja se dugo pripremam i nikad ne počinjem scenu dok ne znam kako će biti kadrirana i šta tačno želim da dobijem od nje, kao i koja je njena funkcija u filmu.

Zabavljate li se radeći?
- Nekad je na snimanju atmosfera takva da više izgleda kao da smo u bioskopskoj sali nego na poslu. Na setu sam, na primer, tražio još jedan dubl iako je sa prethodnim bilo sve u redu samo da još jednom vidim dijalog koji su odigrali Petar Strugar i Petar Novićević. Kad ne bi bilo zabavno, snimanje bi bilo nepodnošljivo. Proces nastanka filma je jako težak i naporan, ali ipak su malobrojni oni koji svojevoljno odustanu od kinematografije kad jednom zakače taj “virus”.

Da li bi vam značilo da vaša ostvarenja svrstavaju u poučna?
- Ne mislim da je to što je film poučan samo po sebi neka vrednost. Jer, oni se ne gledaju zbog teme i ideje, nego zbog nežnosti, straha, napetosti, smeha i suza koje proživljavaju oni u bioskopskim sedištima. Ne sećam se da sam ikad izašao iz bioskopa uzbuđen jer sam upravo nešto naučio. Mislim da je svako dobro ostvarenje poučno, a da je dobro onoliko koliko je istinito.

Kako birate saradnike?

- Odlučujem se za one čiji mi se rad dopada, sa kojima mogu da funkcionišem. Kad biram nečiji senzibilitet, pre svega se usmerim na onaj umetnički. Saradnike ne tražim po privatnim afinitetima. Naravno, dopada mi se kad je neko profesionalac. Kao i na “Malom Budu” i na “Samuraju” radim sa svojim prijateljima i ljudima koji su odlični u svom poslu.

Vaši filmovi deluju kao da se na njima okupila ekipa koja se sve vreme dobro zabavlja. Je li to stvarno tako?
- To je delimično tačno. Što se tiče “Malog Buda”, imali smo scenario koji je Dimitrije dramaturški jako čvrsto postavio, pa smo baš zbog toga mogli da se toliko zabavljamo i improvizujemo. Veoma mi je drago što film odaje takav utisak. Snimanje je proteklo kao velika žurka, i ta atmosfera se prenela na platno i u bioskope.

Na “Budu” ste sa Dimitrijem sarađivali i kao koscenarista filma. Da li je tako i sa “Samurajem”?
- Ne, Dimitrije je ovaj scenario sam pisao u vreme kad smo radili “Malog Buda”. On se veoma dopao Petru Strugaru, producentu Marku Paljiću i meni, pa smo pripreme za novi film počeli dok je “Budo” još bio u distribuciji. Dimitrije i ja smo prijatelji već 15 godina, sarađujemo maltene od prve godine fakulteta. Radili smo skoro sve moje studentske filmove zajedno tako da se jako dobro razumemo.

Paralelno sa režijom završavali ste i svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Šta vam je više “leglo”?

- Ne moram da biram. Studije književnosti su mi dosta pomogle u bavljenju filmskom režijom. Na Filološkom fakultetu se studenti uče teorijskom mišljenju, dok je Fakultet dramskih umetnosti okrenut praktičnom radu, vežbi, zanatu. Film i književnost su odlična kombinacija.

Kad ste se odlučili za režiju?
- Negde pri kraju srednje škole, prilično kasno zapravo. Poželeo sam da se bavim filmom iz te neke tinejdžerske radoznalosti. Celog života sam znao da ću studirati književnost, a oduvek sam i jako voleo da gledam filmove, ali ranije nisam razmišljao o tome kako nastaju. Tek na fakultetu sedmu umetnost sam zavoleo na pravi način.

Koju knjigu svi treba da pročitaju?
- Bibliju i “Gorski vijenac”.

Sa kojim glumcem sa ovih prostora biste voleli da ostvarite saradnju kakvu imaju Skorseze i Deniro ili Skorseze i Dikaprio?

- Čini mi se da je dosta dobro krenulo sa saradnjom Bećković-Strugar.

Poslednji film koji ste pogledali i koji vam se baš dopao?
- “Focus” i “The Man from U.N.C.L.E.” su moji prošlogodišnji favoriti.

Volite li fantastiku, sad su vrlo aktuelni “Ratovi zvezda”?
- To je širok pojam, i tu spada sve od “Solarisa” Andreja Tarkovskog pa do Lukasovih “Ratova zvezda”. Neki od mojih omiljenih filmova mogu da se podvedu pod fantastiku, ali nikada se nisam vezivao za poseban žanr. Srpska kinematografija nema mnogo iskustva sa ovakvim pričama, ali reditelj Lazar Bodroža prati svetske trendove i upravo je završio snimanje naučnofantastičnog filma “Ederlezi Rising”, po Dimitrijevom scenariju, tako da ćemo uskoro gledati srpski film koji se dešava na svemirskom brodu.

A za koja ostvarenja biste voleli da kažete kako ste ih baš vi uradili?
- Ni za jedno. Koliko god voleo neka, nikada nisam osetio tako nešto. Filmovi liče na svoje reditelje i teško je razdvojiti autora od dela.