Marija i Milan Milovanović: Najvažnija diploma

U današnje vreme nije lako biti roditelj, tvrdi glumica i voditeljka kviza ‘Slagalica’, koja sa svojim suprugom deli sve obaveze oko vaspitanja dece Rose i Đurađa i uči ih da budu dobri i skromni

Mada je praznicima uvek pridavala poseban značaj, voditeljka Marija Milovanović (35) kaže da i Novu godinu i Božić mnogo drugačije doživljava otkako ima svoju porodicu. Zajedno sa suprugom, arhitektom Milanom Milovanovićem (39), osmišljava novogodišnji provod za njihove mališane - trogodišnjeg Đurađa i jednoipogodišnju Rosu.
- Kićenje jelke, koja nam stoji u stanu i mesec dana nakon dočeka, zatim pravljenje kolačića, sve su to naši zajednički novogodišnji rutuali. Iako su u to vreme velike gužve i svi su nervozni, ja se osećam nekako baš lepo. Volela bih da i Đurađ i Rosa usvoje taj osećaj da su praznici posebni. Vesela smo porodica, pa u poslednjoj decembarskoj noći igramo uz dobru muziku i zajedno gledamo filmove. Nikuda ne idemo, jer ne bih mogla da zamislim da se te večeri razdvojim od Đurađa i Rose, a oni su još mali da bi bilo gde išli s nama. Poenta je da sve četvoro budemo zajedno, da otvaramo poklone, gledamo TV program.
Badnje veče i Božić tradicionalno proslavljaju kod Milanovih roditelja.
- Tada dođe i porodica Milanovog brata Miloša i onda baba i deda upriliče sve što običaji nalažu. Takmičimo se ko može više česnice da pojede zbog nagrada koje se u njoj kriju. Milanova mama bude fina, pa u svaki kraj stavi poneku. To je i deci posebno, a i meni su to veoma lepi momenti. Volim što negujemo tradiciju.
Đurađa i Rosu vaspitava da budu ljudi za primer.
- Moraju da nauče da poštuju starije, da ne budu bahati. Svi roditelji znaju da je to veliki posao. Milion puta moraš da im kažeš da ne bacaju igračke i ne cepaju knjige, jer oni umeju da se zaborave. Svaki slobodan momenat posvećujem svojoj deci. Meni to nije teret i ne mislim da zbog toga nešto propuštam. Jednostavno, zasad mi je mesto uz njih. Nažalost, sve manje ima tog slobodnog vremena, posebno oko Nove godine. Stalno sam bila na putu zbog novogodišnje “Balade o Katici Prljavici”. Mnogo mi nedostaju kad nismo zajedno, ali neću da se žalim. Moj posao je takav da ne radim svakoga dana od devet do pet. I ako spremam novu predstavu, celodnevne probe traju svakog dana od jutra do mraka, ali samo mesec i po. U boljoj sam poziciji od roditelja koji imaju fiksno radno vreme.
I Rosi i Đurađu prilazi na isti način, iako su njih dvoje karakterno potpuno različiti.
- Đurađ je dobar i nežan. Nijednom nije udario Rosu, koja njega redovno gurka. Ona je vrlo temperamentna i već sad, kad joj nešto ne dozvolimo, lupa rukicama o sto. Ali, izuzetno su povezani, jer je razlika u godinama mala.

Marija i Milan dele baš sve obaveze oko dece.
- Divim se svom suprugu, jer je, i pored brojnih obaveza, veoma prisutan u našem porodičnom životu. On je mnogo manje s decom nego ja, jer je njegovo radno vreme duže. Ali, kad je tu, ne mrzi ga da ih presvuče, okupa i uspava, ili da im spremi palačinke i uštipke ukoliko to žele.
Dečja predstava “Balada o Katici Prljavici”, u kojoj igra s prijateljima i kolegama Peđom Damnjanovićem i Tanjom Petrović, a za koju je napisala i scenario, obeležila joj je prethodnu godinu.
- Veoma sam zadovoljna tim komadom. Srećna sam što smo je mnogo puta igrali. Izveli smo je u dve ulice otvorenog srca, u Inđiji i na Novom Beogradu. Reakcije su zanimljive. Rad s decom zahteva snalaženje u momentu. Ali, sjajni su, moram to i ovog puta da istaknem. Mi stariji treba da učimo od njih. Oni mi zameraju što je moja junakinja Katica prljava, čupava i nevaspitana, što tuče i šutira druge. Ako neki od njih to i rade, odmah shvate da je to ružno. Bilo je i žustrijih reakcija, ali tako je to u interaktivnim predstavama. Oni Katicu uče kako treba da se ponaša, pa im na kraju obavezno zahvalim. Već pišem tekst za novi komad, koji će, takođe, biti edukativan. U februaru ili martu ću početi intenzivnije da radim na njemu.
Đurađ i Rosa gledali su maminu predstavu i različito su reagovali.
- Rosa je na premijeri plakala, jer nije mogla da mi priđe. Đurađ nije želeo da se pomiri s činjenicom da sam ja ta koja je prljava i musava, pa mi je rekao kako ne mogu da budem Katica i da ne želi da gleda predstavu. Na kraju je dodao da neću dobiti poklon od Deda Mraza, jer nisam bila dobra.
Pošto je televizija vrlo moćan medij, Marija je javnosti poznatija kao voditeljka kviza “Slagalica”. Ali, u narednom periodu daće sve od sebe da publici pokaže i svoj glumački talenat.

- Moram da priznam da sam pohlepna, jer želim sve - i glumu i televiziju. Što se tiče glumačkih angažmana, već u januaru zameniću Kristinu Radenković u predstavi “Upravnikovanje”. Volela bih da imam što više glumačkih angažmana, ali to uopšte ne znači da mi televizija manje znači. Svesna sam i da me svi znaju kao voditeljku, čak me je jedno dete posle predstave pitalo: “Da li si ti iz ‘Slagalice’? Šta ćeš ovde?” I to je normalno. Dva miliona ljudi svake večeri gleda taj kviz, a toliko me u životu neće gledati u pozorištu čak i da se saberu sve predstave i sva izvođenja.

Marija nam je za kraj otkrila svoj recept za savršenu sreću.
- Samo treba da se radi po osećaju. Sigurno ne postoji nijedna porodica koja je savršena. Ne znam ni šta tačno znači biti savršen. Kad rodiš dete, voliš ga najviše na svetu i naravno da ćeš provoditi vreme s njim, da će ti pored njega biti najlepše. Da bi deca izrasla u dobre ljude, moraš da ulažeš u njih, i tu ne mislim samo na materijalno ulaganje. Ne mogu samo da gledaju crtaće i da igraju igrice. Ne gledaju rijaliti programe ni previše crtaća, ne provode mnogo vremena pred kompjuterom. Bolje nam je da napolju “obrnemo jedan krug”. Ne razmišljam mnogo unapred, jer mislim da bih tako poludela. Idem od jednog problema do drugog, ali moram da vodim računa o svemu. Zasad insistiram na tome da im kupujemo knjige i bitno mi je da fizički budu aktivni, ali smatram da svaka majka u današnje vreme zaslužuje diplomu, jer na toliko stvari mora da pazi.