Kad se pisac nađe u ulozi sudije: Vladimir Kecmanović o "Senkama nad Balkanom", tremi i glumačkim improvizacijama
24.12.2017 21:29
Foto:
Od male uloge predsednika suda u seriji ‘Senke nad Balkanom’ književnik i scenarista kreirao je briljantnu minijaturu posle koje ne isključuje mogućnost da ponovo stane ispred kamere
Osim što je jedan od autora scenarija, pisac Vladimir Kecmanović (45) je u veoma popularnom serijalu “Senke nad Balkanom” odigrao ulogu predsednika suda. Iako njegov glumački zadatak ne deluje teško, koristeći diskretan, gotovo nenametljiv stil autor bestselera “Top je bio vreo” i “Osama” kreirao je briljantnu minijaturu o kojoj se priča. Ulogu nije dobio preko veze, već sticajem okolnosti. Našao se u pravom trenutku na pravom mestu.
- Napisao sam jednu prilično masovnu scenu u sudnici, koja je došla na red pred kraj snimanja, a desilo se da nije bilo više ni prostora ni novca za tako nešto. Dragan Bjelogrlić je predložio da napišem manju, sa istom poetikom, a onda se ispostavilo da nedostaje glumac koji bi odigrao sudiju, pa je taj lik ponudio meni.
Snašli ste se pred kamerama?
- Glumio sam da sam glumac koji glumi sudiju. Kada se glumi duplo, onda zaboraviš da je u pitanju gluma pa ne znaš ni kako si se snašao.
Jeste li imali tremu?
- Ne, pošto sam navikao na televizijske kamere, pred kojima čovek takođe glumi, ali sebe, onakvog kakvog sam sebe doživljava ili bi hteo da ga dožive drugi.
Da li su vam glumački partneri davali neke korisne savete?
- Nisu imali kada, pošto sam na samom setu menjao dijaloge, tako da sam više mudrovao ja nego oni. I ne samo glumci, ni reditelj se nije mnogo bavio mnome pre nego što sam odigrao svoju ulogu. A posle su mi čestitali i tvrdili kako je bilo odlično, kao što inače nakon seta svi svima čestitaju, takav je red.
Koliko vam je bilo teško da se uživite u ulogu?
- Verovatno zavisi od uloge. Meni nije strano da budem namćorasti sudija koji pridikuje jer stvari ne funkcinišu kako treba. Blisko je jednoj strani mog karaktera, a i odgovara vremenu u kom živimo.
Da li je prednost snimati po sopstvenom tekstu?
- Valjda jeste. Ali, to vuče jedno zanimljivo iskustvo. Kada treba da izgovoriš sopstveni tekst, osetiš potrebu da ga menjaš kao da je tuđ. To sam, kao što rekoh, radio tu, na setu, što je zabavilo ekipu, koja se, kao, solidarisala sa mojom potrebom za izmenama i podsticala me da zajedno pljujemo pisca koji piše šta mu padne na pamet, pa onda “mi, glumci” moramo da improvizujemo.
Kako ste sarađivali sa ostalim scenaristima?
- Haotično. Dragan Bjelogrlić je bio vođa tima, a on radi haotično. Meni to odgovara, pošto me užasno nervira da je sve idealno, čemu teže netalentovane filmadžije. Sa Dejanom Stojiljkovićem sarađujem i u prozi, tako da sam s njim navikao na haotičnu saradnju. Danica Pajović je, opet, iako deklarativno borac protiv improvizacija, suštinski haotičnija od svih nas zajedno. Zbog toga smo posao radili mnogo duže nego što je uobičajeno, ali je, uveren sam, dobrim delom i zbog toga rezultat bolji od uobičajenog.
Vladimir Kecmanović: O životu znamo tek malo više nego o smrti
Jeste li odlazili na snimanja i onih dana kad niste imali glumački angažman?
- Nisam. Izbegavam snimanja. To je jedna za posmatranje dosadna akcija koja beskonačno traje, stalno se nešto priprema i ponavlja, ambijent podseća na građevinske radove, vuku se nekakvi kablovi, mota se mnogo ljudi, od kojih za većinu ne znaš šta im je posao. Uz to, po pravilu, na setu je ili previše hladno, ili previše vruće. Kao što rekoh, kada sam kao glumac sam menjao sopstveni scenario, nemam ništa protiv toga ni da ga menjaju drugi, samo ako su izmene nabolje.
Koliko se pisanje scenarija razlikuje od pisanja knjige?
- Mnogo. Pisanje knjige je neuporedivo teži posao i sva odgovornost je na autoru. Kod scenarija je, čak i kada ga pišeš sam, odgovornost podeljena. Deliš je sa producentom, rediteljem, ostalim autorima, glumcima. E, sad, za nedruštvene ljude je timsko pisanje verovatno robija, pošto je tu veći deo posla vezan za beskonačne sastanke i dogovaranja, koja se često završavaju u kafani. Samo pisanje scenarija ide lako i traje mnogo kraće nego pisanje proze.
Planirate li još neki izlet na filmsko platno?
- Pišemo nastavak “Senki nad Balkanom”. Ako me pitate za novi glumački angažman, njega nisam planirao ni ovaj put, dogodio se slučajno, sticajem okolnosti iliti silom prilika. Možda se opet desi da nešto odglumim.
Šta trenutno pišete?
- Za protekli Sajam knjiga u izdanju “Lagune” mi je izašla zbirka priča “Kao u sobi sa ogledalima”. Trenutno je promovišem. Pišem novi roman, za sada mi se čini da dobro ide, ali zalogaj je krupan. Videćemo.
Zvezde.
